Upotreba poljoprivrede u političke svrhe
ČUDA SU MOGUĆA - AKO JE GODINA IZBORNA
Iako start službeno nije označen, politička "trka za poljoprivrednike" počela je još pre dva-tri meseca. Teško je imenovati stranku koja ih se u predizbornoj kampanji prva setila, ali je ona svakako iz redova opozicije. Ipak, kada je reč o opoziciji, daleko najkonkretnija "ponuda" paorima do sada je stigla iz Ujedinjenih regiona Srbije, počev od programa pa do ljudi koji su ga sačinili. Bivši ministar finansija Mlađan Dinkić u tako važnom poslu kao što je predizborna kampanja nije hteo ništa prepustiti slučaju: angažovao je bivšu ministarku poljoprivrede i bivšu potpredsednicu Vlade Ivanu Dulić - Marković da sa bivšim ministrom poljoprivrede Goranom Živkovim i ekipom stručnjaka sačine program sa kojim računaju da mogu pridobiti poljoprivrednike za Dan odluke. Navedeni tim, na čelu sa Ivanom Dulić - Marković, nije izneverio očekivanja odnedavnog pretendenta na mesto lidera pokreta za decentralizaciju, jer je napravio program koji ne samo da pije vodu nego, što je još važnije, privlači sve više pažnje onih na koji se i odnosi. E, sad, možda je reč samo o subjektivnom osećaju potpisnika ovih redova, ali program Ujedinjenih regiona Srbije - da li zbog lokalpatriotizma, uspomena na stara dobra vremena ili njegove ozbiljnosti - na severu Bačke kod većeg broja poljoprivrednika nailazi na primetno zanimanje o čemu svedoči i nekoliko primera dobrih poseta s predstavljanja u Bačkim Vinogradima, Bajmoku ili Subotici. S obzirom da je o njemu već bilo reči, a sigurno će tek biti, recimo samo da poljoprivrednici nisu ravnodušni na spomen da će, "ako mi pobedimo", od države dobijati deo bespovratnih sredstava za investicije ili da će se, recimo, ukinuti obaveza uplate u fond Penzijsko-invalidskog osiguranja kao uslova za dobijanje subvencija čime bi se, naravno, broj njihovih korisnika u značajnoj meri povećao (sada ih koristi maksimalnih 80.000). Namerno ili ne, autori programa Ujedinjenih regiona Srbije za poljoprivredu na taj su način dotakli najslabije tačke agrarne politike koju vodi aktuelno Ministarstvo. Nije zgoreg podsetiti da su poljoprivrednici upravo zbog neispunjenih obećanja o subvencijama početkom juna blokirali saobraćaj u Vojvodini što mnogi Dušanu Petroviću ni danas nisu spremni oprostiti.
Nisu, međutim, Ujedinjeni regioni Srbije jedini iz opozicije koji su svesni da od poljoprivrede, neposredno ili posredno, živi skoro dva miliona stanovnika. Naprotiv. Samo je pitanje ko kakvog ko... učesnika za trku ima. Primera radi, Socijaldemokratska partija Srbije Rasima Ljajića za predizbornu priču o poljoprivredi angažovala je, do sada u politici nepoznatog, ali u sferi organske poljoprivrede priznatog stručnjaka, Subotičanina Nenada Novakovića, dajući na taj način i određeni šmek i prepoznatljivost buduće agrrane politike. Naravno, samo ako birači to prepoznaju i kao svoj interes. Iz redova opozicije stiže do sada i najprimamljivija ponuda zbog koje čak i oni koji veze nemaju s poljoprivredom prosto požele da se, koliko sutra, njome počnu baviti. Naime, izvesni Nebojša Leković iz izvesnog Socijaldemokratskog saveza s ogromnog bilborda Subotičanima poručuje: "Poljoprivrednom domaćinstvu po 10.000 eura za obnovu poljoprivrede i sela". U jednom intervjuu Leković je i pojasnio svoj slogan: reč je, naime, o sredstvima koja bi poljoprivrednici otplaćivali osam godina, uz grejs period od tri godine. Zanimljivije od ovoga svakako bi bilo čuti Lekovićev odgovor na pitanje otkud državi početni kapital za takvu investiciju u poljoprivrednike, jer bi prostim množenjem, recimo 450.000 (poljoprivrednih gazdinstava) i 10.000 (eura) ta brojka dosegla iznos od 4,5 milijarde eura! Na žalost, za takvo pitanje u "Pressu" (koji je, inače, u jednom svom dodatku predstavio skenirani izgled mozga "čitaoca novina" i "čitaoca 'Pressa'") ostali smo uskraćeni.
Ako smo se do sada bavili samo opozicijom, to je čisto podsećanja radi, odnosno šta je ko u poslednja dva-tri meseca radio. Drugim rečima, to ne znači - iako mnogom poljoprivredniku tako izgleda - da je pozicija sedela skrštenih ruku. Daleko bilo. Setimo se, recimo, akcije Ministarstva poljoprivrede angažovanja nezaposlenih agronoma. Prvih dana novembra armija od oko 1.800 stručnjaka zaputila se po selima duž cele Srbije s ciljem "upoznavanja i prosvećivanja poljoprivrednika", prvo u vidu beleženja stanja na terenu, a zatim i davanja saveta šta, kada i kako raditi. Taj potez, međutim, tek je uvod u ono što je kasnije usledilo, a čija je dosadašnja kulminacija dosegnuta poslednjih dana prošle godine. Ministar Petrović je, gostujući u raznim studijima i dajući intervjue za razne novine, obećao (nešto delom već i ispunio) da će sa sadašnjih 100.000 u Srbiji u relativno kratkom razdoblju pod sistemima za navodnjavanje biti preko milion hektara poljoprivrednog zemljišta; da će subvencije za 2012. biti donesene kao plod dogovora s predstavnicima udruženja poljoprivrednika; da će do kraja januara država izmiriti sve svoje obaveze iz 2011.; da će poljoprivrednici biti oslobođeni obavezne godišnje obnove registracije gazdinstva i traktora; da će... Ipak, daleko najpopularniju meru koju je Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, na čelu s Dušanom Petrovićem donelo je Vladina uredba o smanjenju trgovačkih marži na cene osnovnih životnih namirnica. Taj potez, s obzirom da je, recimo, počeo zaživljavati ovih dana naišao je ne samo na podršku poljoprivrednika - koji godinama tvrde da im upravo prerađivači i trgovci ne samo skidaju sav kajmak sa svojih proizvoda nego i direktno utiču na kreiranje agrarne politike - nego i najširih slojeva uglavnom siromašnog stanovništva. S obzirom da je uredba doneta na šest meseci, nije teško pogoditi da će Ministarstvo poljoprivrede i trgovine plodove ove mere uživati do izbora, pri čemu će opozicija imati više nego težak zadatak teoretskog odgovora na praktičnu, a popularnu meru vladajućih stranaka.
Poljoprivrednici, bar oni s kojima smo razgovarali, i sami su svesni da su u vreme pred izbore političarima oni jedna od najvažnijih ciljnih grupa. Tako, recimo, predsednik Udruženja seljaka "Subotica" Arpad Kiš kaže da je lako ostvarivo ono što je pre godinu dana od države bilo nezamislivo očekivati. Konkretno, Kiš veruje da će Vlada ispoštovati sva data obećanja, i kada je reč o isplatama poljoprivrednika i kada je reč o merama koje im olakšavaju poslovanje i kada je reč o dogovorima s njima.
- Nije nepoznato da su čuda kod nas moguća. Izborna je godina, i svako se, pa tako i stranke na vlasti, otimaju za glasove poljoprivrednika. Problem će, međutim, nastati kada sve to prođe i kada ovoj ili novoj garnituri ponovo na raspolaganju bude mandat od četiri godine, - kaže Kiš.
Njegov prezimenjak, predsedavajući Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika, Miroslav Kiš, međutim, spada u ranije spomenutu kategoriju "zlopamtila". Kao jedan od vođa protesta poljoprivrednika od 31. maja do 5. juna prošle godine on podseća da ministar Dušan Petrović nije ispunio čak ni ono što je pod pritiskom na kraju protesta prihvatio. Kiš, recimo, navodi da je Petrović obećao da će još krajem avgusta prošle godine izaći sa strategijom poljoprivrede za 2012., pa to ipak nije učinio. Takođe, on navodi da se Ministarstvo do sada oglušilo na mnoge pozive Asocijacije poljoprivrednika, u čijem su sastavu 53 udruženja iz Srbije, da razgovaraju o aktuelnim temama kao što su otkup poljoprivrednih proizvoda, setva itd. Uostalom, kaže, Asocijacija poljoprivrednika do sada nije dobila nikakav poziv od strane Ministarstva za razgovor o subvencijama u ratarstvu za 2012. Ako do takvog sastanka i dođe, Kiš kaže da u Beograd neće otići nespremni:
- Mi ćemo ponoviti naš zahtev za povećanjem subvencija u ratarstvu sa sadašnjih 14.000 na 17.000 dinara po hektaru, jer su svi inputi u proizvodnji višestruko poskupeli. Takođe, ponovićemo i naš zahtev da subvencije budu proširene i na ostale grane poljoprivrede kao što su povrtarstvo i voćarstvo, kao i za njihovim proširenjem u stočarstvu, jer stočarstvo ne čini samo uzgoj junadi i krava.
I predsedavajući Udruženja seljaka "Stari Žednik" Ivan Vidaković svestan je medene uzice koju političari uoči izbora žele prevući preko nosa poljoprivrednika. Po njegovim rečima problem je, međutim, u tome što će mnogi u tome i uspeti. A uspeće, kaže, iz dva razloga:
- Prvo, ne manjka poljoprivrednika koji su i danas ili članovi ili simpatizeri određene političke stranke, čak i unutar samih udruženja. Javna je tajna da su mnoga tako i formirana ili da iza njih stoji ova ili ona stranka. Naravno, tu se postavlja pitanje čije onda oni interese zastupaju, a čije gaze, ali to je svakako očito. Drugo, sami poljoprivrednici nisu tako organizovani kao, recimo, penzioneri pa da predstavljaju političku snagu koja će ih zastupati u Skupštini Srbije i koja će u tom poslu imati respektabilnu ulogu. Istina, poljoprivrednici imaju svoju stranku, ali većina u nju nema poverenja. Da ima, 'Bogata Srbija' ili neka druga sigurno bi već na političkoj sceni igrala ulogu kakvu imaju vladajuće ili jake opozicione stranke.
Vidaković dodaje da to nije tragedija za poljoprivrednike niti je reč samo o specifičnosti Srbije. Primera radi, on navodi nedavne izbore u Hrvatskoj gde je, donedavno jaka i partija koja se nalazila u Vladi, Hrvatska seljačka stranka, baš kao i Hrvatska demokratska zajednica, doživela pravi izborni fijasko. Dok ne bude boljeg, kaže, recept za kakvo-takvo zastupanje interesa poljoprivrednika i dalje ostaje u rukama stranaka, a na samim paorima je da ih kroz udruženja, što milom što silom, teraju na to.
Problem je, međutim, u tome što su toga svesni i političari. A oni ipak imaju prednost prvog poteza. Dok neko, kao letos, ne sruši tablu i sebi uzme bele figure.
