Najveće priznanje radu i brizi timaritelja u Zoološkom vrtu Palić jeste kada se određene životinje razmnožavaju. To je dokaz da je životinjama dobro, da su zdrave i da imaju zadovoljene potrebe u pogledu staništa, hrane i svakako, društva. U zavisnosti od vrste, neke životinje se lako razmnožavaju a neke veoma, veoma retko.
Primer prvih su svakako lavovi, velike zveri iz porodice mačaka, ujedno i najveće lenštine. Oni se sunčaju, spavaju, jedu i pare. Mogu da prespavaju i 20 sati dnevno. Poput domaćih mačaka, mogu doneti na svet 2-6 mačeta i više puta godišnje. To bi dovelo do prerazmnožavanja i problema sa prostorom i ishranom. Iako su mladunci simpatični i privlače radoznale posetioce, u zoološkom računu se uz pomoć veterinara vodi računa da ne dođe do prerazmnožavanja ove vrste. Mladunci iz prethodnih godina, kada su dovoljno odrasli, poklonjeni su zoo vrtovima u Beogradu, Osijeku, Njiređhazi i Turskoj.
S druge strane, postoje vrste koje se lako razmnožavaju ali se dešava da roditelji odbace svoje mladunce ili ih čak i pojedu. U slučaju da timaritelj primeti da je mladunče odbačeno, ne tako retko se dešava da se o njemu preuzme briga i pokuša se othraniti. Tokom godina, na cuclu su odhranjeni lavovi, koatiji, kenguri, majmuni pa čak i žirafe. Sa veštačkom hranom, na svakih pola sata uz preveliku brigu, othranjeni su i brojni papagaji i životinje u prihvatilištu: sove, kormorani i ježevi. Zbog potrebne neprestane brige, pojenja i hranjenja ovi mladunci su neretko članovi porodica timaritelja jer ih moraju odneti kući i nastaviti brigu o njima i van redovnog radnog vremena.
Ovog proleća, po prvi put u vrtu, razmnožile su se i zmije koje to veoma retko rade u zatočeništvu zbog specifičnosti uslova koje zahtevaju. Ni manje ni više na svet je došlo 23 bebe Boe konstriktor. Majka ih je rodila žive jer su se bebe prethodno u majčinoj utrobi izlegle iz jaja. Čim su došle na svet znale su da plivaju, da se penju i ono najvažnije, da jedu. Boe su vrsta neotrovnih zmija koje svoj plen love, stiskaju i kada ga usmrte pojedu u celosti, uvek od glave. U prirodi nastanjuju Južnu Ameriku i mogu narasti i desetak metara. Hrane se glodarima, zečevima, pticama a one najkrupnije mogu pojesti i omenjeg jelena. Naše bebe za sada jedu male glodare. Nakon što malo narastu, promeniće svoju staru kožu, odnosno koža će se u jednom komadu oguliti. Na ovaj način svi gmizavci menjaju kožu koju izrastu, kao što ljudi menjaju malu odeću. Dok su mladunci kožu će menjati često a kao odrasli jednom u pola godine ili ređe.
Male zmije su za sada nedostupne posetiocima ali zato 5 odraslih jedinki živi i krasi centralni prostor Eko centra,i svojim šarama i izležavanjem na drveću privlače posetioce od kojih se mnogi dive ali poneko i vrisne i ustukne.
