Ova demografska, nacionalna i kulturna različitost ne bi trebala da bude hendikep, već pluralizovano bogatstvo i nalog u traganju za matricama rada i stvaranja, uvažavajući date različitosti. Različiti jezici, navike, običaji, svetkovine, kulture; jesu ozbiljna subotička razvojna šansa. U protekloj deceniji je izvršena fragmentacija po nacionalnim, socijalnim i političkim šavovima, što je dovelo do destrukcije i sivila, do primitivizacije i populističkih japajakanja. Subotica ne može biti samo (ili ekskluzivno) etnocenričko središte Mađara, ni Hrvata, niti pak bastion Srpstva. Subotica jeste eminentno multietnički grad, ali svoju datost nadilazi poštovanjem razlika, multikulturnim i interkulturnim povezivanjem, razmenom i stvaranjem novih koordinata zajedništva. Različitosti etničke, konfesionalne i druge naravi valja stavljati u funkciju traganja za novim matricama života sa različitim, drugim, valja nadilaziti tu parohijalnu i palanačku svest i ponašanje, taj provincijalizam duha, to robovanje sopstvenim etno-atarima, to uprosečavanje vrednosti i nivoa (kriterija). R. Konstantinović će zapisati da nam je palanka u iskustvu. Bogatstvo različitosti je doista veliki izazov i inspirativni poligon za duhovne i materijalne uzlete. "Zajednica sudbina" – što veli E. Moren za Evropu, i te kako može predstavljati kreativni izazov sa intelektualne i političke elite u gradu. Subotica tradicijom života sa drugim i različitim predstavlja ne samo duhovnu, već i proizvodnu osu grada. Razvoj raznih kulturnih i kreativnih industrija predstavlja jedno od ishodišta u kojem se mogu materijalizovati različitosti, te i etno nacionalne naravi.
Duhovna vertikala
Subotica je i u prošlosti imala problem sa stvaralačkim uzletima i vrednostima. Ona ima etikeciju prolaza, usputnog staništa i privremenog boravka. Postavlja se pitanje: kako jedna sredina, kao što je ova, nije iznedrila nacionalne i ine veličine duhovnog sazvežđa? Kada se čita Magris, Grin, Šinko, Kiš... onda se o Subotici govori samo usput i u prolazu. Da li priča o privremenom boravku ili pak rođenju Čata, Kostolanjija, Hanđe, Šinka, Kiša, Drainca, Raičkovića, Vojnić-Purčara, dovoljno govori o teskobnosti ovih prostora za njihove stvaralačke naboje? U prošlosti se ovaj toponim profilisao kao prolazna stanica, kao biografska činjenica, bez utemljenih visokih dometa duha. Zato su napori sadašnjih stvaralaca, koji se ne busaju u etno-prsa, i koji transendiraju prosečnost, dragocena vrednost subotičkog duhovnog kaleidoskopa. Gradu su potrebni ugledni stvaraoci i njegov odnos prema njima ne samo u literaturi i umetnosti, već u svim granama stvaralaštva. Razvojnost upućuje na razumevanje umetnika i stvaraoca koji nadilaze svakodnevicu, te ih valja podržati u njihovom stvaranju, a ne koristiti za dnevna instrumentalizovanja. U duhovnom sazvežđu, Subotica doista zaslužuje više od folklorizacije.
Religijska kompozicija, sa dvadeset verskih zajednica, i još toliko novih religijskih pokreta takođe je činjenica religijskog pluralizma, u kojem ne treba nipodaštavati religijsku različitost. Koliko religijske organizacije mogu biti u misiji, u protagoniranju svojih učenja, u duhovnom i socijalnom uticaju na grad, u gradnji celovitosti i trajanja. Poželjno je razvijati i negovati ekumensku paradigmu i stvarati prostore za dijalog i toleranciju raznih religijskih orjentacija, pre svega na osnovama uzajamnog uvažavanja i razumevanja. Važno je da religiske organizacije (posebno one tradicionalne) ne rade na fragmentaciji, već zajedništvu. Sekularizovati društvo, zajednicu, te graditi religijsko opredeljivanje kao prevashodnu činjenicu privatnosti, njihov je primarni zadatak Religijski subjekti u gradu su upućeni na saradnju, a ne konforntiranje. Versko opredeljenje eminentno je privatna činjenica, te svako javno eksponiranje crkava i mešanje u javne poslove nije na fonu civilizacijskih tokova. Naš umni sugrađanin Tomo Vereš je ceo svoj život posvetio traganju za optimalnim odnosom razuma, za dijalogom, ne samo u religijskoj ravni.
(deo 6 od 14) <prvi> <prethodni> <sledeći>
Prva verzija "Subotičke moderne" je nastala novembra 2001. godine, Tadašnji lokalni politički establišment, nije imao sluha ni spremnosti da iskoristi ovaj predložak, kao osnov za javnu raspravu i definisanje lokalne razvojne strategije. Dorada je vršena 2005. godine i tada je, uz sva obećanja vodećih aktera vlasti u gradu, ponovo stavljena u ladicu. Ova verzija je pretrpela neke manje intervencije, ali je suština ostala ista.
