Ivan Sedlak, predsednik Bunjevačke matice.
Ideja ove sekcije je da u njoj budu kratka i jasna, pitanja i odgovori, ovog puta sagovornik je svojim odgovorima učinio da to ipak ne bude pravilo.
- Da li će nedavne posete predsednika republike Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, predsednika Srpske napredne stranke (SNS), doprineti jačanju Bunjevaca u Subotici?
- Sigurno da ove dve posete koje smo imali i to povodom našeg nacionalnog praznika 25. novembra, prošle godine, kada je bio predsednik države Tomislav Nikolić, koji je tada na jedan nedvosmislen način izneo državotvorni stav da su Bunjevci samo Bunjevci, i da imaju na to pravo, kao što i drugi imaju pravo da budu ono što jesu, i izneo je da ih država u tome smislu i podržava, kao i naše napore da standardizujemo naš bunjevački jezik.
Jer bez standardizacije, bez ravnopravnosti mi ne možemo u potpunosti ,a ne samo mi već i svaka nacionalna manjina, da iskažemo svoj identitet. To su osnovna i glavna identitetska pitanja. Isto tako i podrška u svim drugim oblastima koje se tiču nacionalnog identiteta, za nas je izuzetno značajna, jer prvi put da je neko na ovako visokom nivou došao kod nas i neko da je ovako na nedvojben način potvrdio da smo mi autohtoni na ovom prostoru i da imamo sva ta prava što imaju i drugi. I da će država nastojati da s obzirom da mi drugu državu nemamo sem Srbije, da nam je to i matična država, da će sve učiniti da se sva ta prava ostvare. Posle toga su bile dve posete u Beogradu, naše delegacije nacionalnog saveta, gde se razgovaralo o konkretizaciji tih pitanja, znači o načinu rešavanja. Tu je ukljčeno i versko pitanje, jer Bunjevci su, kao što svi mi znamo, katolici, bar u 80-90% slučajeva, i da je nama jako važan taj naš odnos sa Katoličkom crkvom, koja je sveopšta crkva, znači, koja ima mogućnosti da na svakom od narodnih jezika, ako ništa drugo, onda makar vrši obred, a mi do sada što se tiče tih obreda bili smo uskraćeni da to bude na našem jeziku - štokavskoj ikavici, iako smo u jednoj prošlosti, krajem XIX, početkom XX veka, imali molitvenike i verski obredi su se vršili na štokavskoj ikavici, odnosno bunjevačkom jeziku. Postoje na tom jeziku i Svete knjige itd…
Znači to je isto važno, jedno značajno identitetsko pitanje, pored jezika, za naš narod. I možemo onda reći kruna svega toga je praktično bila i poseta prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića Bunjevačkoj matici, i tu smo mi praktično konkretizovali ta pitanja gde je nas država podržala. Znači govorili smo o načinu realizacije standardizacije jezika, zatim oko statusa Bunjevačke matice kao naše krovne institucije Bunjevaca, zatim o drugim pitanjima koja su vezana i odnose se na službenu upotrebu jezika a koja se vezuju za ostvarivanje nekih drugih prava kao što je, na nivou pokrajine, pravo na Zavod za kulturu Bunjevaca, jer velika većina nacionalnih manjina u Vojvodini ima taj zavod, a Bunjevci nemaju. I sve nam je to ulilo nadu da će se najzad sva pitanja koja su nedorečena i zbog čega eto mi u našoj državi nismo bili i nismo skroz ravnopravni sa ostalim nacionalnim manjinama, da će se to ostvariti. Mi nikada, ni u jednom zahtevu nismo nikada tražili da imamo veća prava od bilo koga. I nikada nismo nikome uskraćivali i dovodili u pitanje njihova prava. I pošto imamo takav jedan princip, mi želimo da se ni nama da se to ne uskraćuje. Mi želimo sa svim nacionalnim manjinama da sarađujemo, da imamo dobre odnose, jer dobri odnosi koriste i razvoju grada, bogate kulturno nasleđe grada.
A da mi imamo tako opredelenje vidi se i kroz aktivnosti Bunjevačke matice jer mi gajimo i multikulturalne večeri gde okupljamo najbolje stvaraoce u gradu koji imaju iz oblasti kulture nešto da kažu. Pa onda imamo koloniju, pa imamo izložbe slikara gde nisu samo izlagači Bunjevci. Gde su svi kvalitetni vredni umetnici jer mi ove prostore koje imamo u Zadužbini Manojlovića želimo da pretvorimo između ostalog u jedan istinski kulturni centar Subotice, da pokažemo šta su prednosti jednog multikulturalnog grada, jednog zajedničkog života u tom gradu i negovanja specifičnosti svih ljudi koji žive u njemu jer to je jedno bogatstvo koje retko ko ima od gradova.
I mislim da to treba da su naša osnovna i politička pitanja.
Mi nemamo taj kapacitet da možemo nešto drastično u političkoj sceni u gradu ili šire da promenimo, ali možemo uticati, i možemo i drugima pomoći koji žele to da shvate i koji žele da i jednu relativno manju nacionalnu manjinu, po broju pripadnika, učine ravnopravnom i da daju doprinos, ne samo u Srbiji već i u Evropi, jer mi znamo da su u Evropi posebno zaštićeni i posebno se vodi računa o netipičnim manjinama, znači o manjinama koje nemaju po imenu njihovu matičnu državu ili koje su stare autohtone, a ima ih sve manje i manje. Znači to je ono gde mi možemo uticati. Ova praksa sada i u gradu, mislim nije loša, što se želi da predstavnici svih manjina budu deo vlasti. E sad tu ima i dosta osetljivih pitanja. Koliko smo i mi sposobni da to artikulišemo u ovoj političkoj sceni koja je do sada na žalost bila pijaca gde se trguje, gde manje ima ideologije, gde manje ima istinskih političkih ciljeva, interesa, već ima dosta grupnih, ličnih idt.
Pa ni naša politčka scena, na žalost nije ništa dugačija od te šire. Imamo i kod naših stranaka trgovinu gde se dosta često zaboravljaju ovakvi krucijalni nacionalni interesi kao što su ovi. Zbog tog, sem tih političkih stranaka u tom društvenom angažovanju, oko ovih pitanja moraju biti uključeni širi subjekti i matica kao jedna društveno odgovorna nevladina organizacija ima odgovornost za ostvarivanje ovih identitetskih pitanja jer mnogi to ne razumeju i onda to žele da svedu na primitivno mešanje matice u političke stvari.
Matica u svim narodima, a ona je karakteristična za slovenske narode, uvek je imala u određenim kriznim situacijama značajnu ulogu u društvenim zbivanjima kada je trebalo artikulisati nacionalne interese. Ako pogledam u davno vreme u Ugarskoj, Slovačka matica je učestvovala u stvaranju države Slovačke. Matica srpska je imala sedište u Budimpešti, prvo njeno sedište je bilo u Pešti, ona je itekako čuvala i razvijala nacionalni identitet srpskog naroda.
Isitna, mi sada imamo i neke paradržavne subjekte kao što su nacionalni saveti i druge institucije itd, koje jesu potrebne i imaju svoju ulogu ali ne mogu zameniti maticu.
Jer matica je postojala i prije toga, postoji sada a postojat će i posle.
Država odlučuje kakav će oblik zaštite nacionalnih manjina u određenom periodu da ima. Možda će država da promeni taj sistem, da ne budu nacionalni saveti. U Hrvatskoj, Mađarskoj recimo imamo druge vidove. U Hrvatskoj imamo direktno političko zastupništvo u Saboru, u općinama itd.. U Mađarskoj imamo samouprave nacionalnih manjina. Znači i ovde ovo može da se promeni, ali matica kao izraz prisutnosti naroda, bez obzira u kome mestu živi, to se ne može menjati i to se ne menja.
I zato je temeljna uloga i značaj matice u svim ovim stvarima normalna dok se sva identitetska pitanja ne reše, jer kada rešiš ta pitanja onda ne možeš biti više predmet političkih nagodbi. Dok nisi rešio, dotle si predmet, trguju jedni s tobom, trguju drugi s tobom, jedni te usporavaju, drugi ti aplaudiraju itd. Zašto? Zato što moraš voditi računa da bi ove stvari rešio. Kada rešiš ove stvari tada te ne mogu više izbrisati, onda možeš samostalnije da radiš da se brineš i o drugim stvarima. E to je bit i suština našeg jednog specifičnog položaja koji imamo.
Inače nekog izvornog političkog lidera mi nemamo i tek treba od mlađih snaga treba da ga izgradimo.
Mi imamo lidera koji su promenili desetine stranka i koji nije sigurno da će sutra biti kod nas, da će nam i sutra biti lider dok je ovakva situacija na politčkoj sceni, dok je zakon tržišta na političkoj sceni, dotle mi ne možemo da se isključivo pouzdamo u takve lidere i da mislimo da je to jedino rešenje za nas.
- Na budućim lokalnim izborima da li bi se možda pojavila neka koalicija sa predznakom “bunjevački”?
- Mi nastojimo u okviru sistema stvari da rešavamo. Znači mi moramo da budemo dobri sa svakom vlašću, sa republičkom, pokrajinskom, gradskom. Teško mi van Subotice možemo bitno da utičemo da se nešto promeni s obzirom na naš broj (zadnji popis oko 16500) i da smo skoncentrisani ovde i manje u Somboru.
