Na Kelebiji je prošle nedelje otvoren renovirani objekat PU Naša radost koji je propadao zadnjih dvadesetak godina, praktično od raspada bivše Jugoslavije, a rekonstruisan je tokom zadnjih godinu dana.
Na skromnoj ceremoniji govorio je Peter Blau ispred MZ i napomenuo da je značajan moment za ovu zajednicu bio kada je novi svećenik preuzeo dužnost nad Kelebijskom župom. Njegovom aktivnošću župa je oživela i postala centar dešavanja za mnoge meštane naselja.
To je bio dovoljan razlog da ga kolega Dino i ja pri u povratku u grad vratimo do njegove župe i crkve i da nakratko popričamo sa njim. Naime u crkvi je u toku montaža orgulja koja će uskoro biti u funkciji, konkretno pred božićne praznike.
- 2011. se sam bio imenovan za župnika. Prije toga ovde nije bilo stalnog župnika. Ovde imamo prelepu crkvu, baštu sa vinogradom - kevedinku, ima voćnjak, i imamo jednu lepu župu. Naravno kada ljudi ne stanuju tamo onda je to sve malo ruinirano. Kroz vreme, ja sam uspeo sve to obnoviti, terasu i podrum. Pa smo čak i župnikovo vino počeli profesionalno da proizvodimo i to, kao misno vino, da prodajemo.
Pored toga pokrenuli smo mnogo kulturnih dešavanja. U prvom redu za proštenje smo otvorili vrata crkve. Tada preko dana imamo otvoreni bal u dvorištu, razna takmičenja i druge koncerte.
Sada redovno imamo operetski gala koncert kao dobrotvorni koncert gde pozivamo razne operske umetnike sa naših prostora i susedne Mađarske što je veoma posećeno. Preko dve stotine karata uvek prodamo. Pokrenuli smo berbansko veselje, kao i takmičenje rakija na kojem je bio čak 97 uzoraka sa ovog terena.
Pored toga imamo dečiji hor, ministrante, izviđače. Imamo čitače koji se stalno skupljaju na župi. Imam saradnika Bodić Kristijana, inžinjera, koji sada studira za veroučitelja, a tu je i Ibolja Reves (Révész Ibolya), profesorica engleskog jezika, koja radi sa decom i za srpsko-hrvatskog i mađarski jezik. Deca ovde čitaju i recitatori su.
Mi smo mladež i decu okupili tu na župi. Na primer ja predajem časove klavira, časove orgulja. Čak imam jednog učenika, srednjoškolca, Pančić Kevin, kojeg sam ja otkrio ovde, pripremao ga za prijemni ispit za srednju muzičku školu. Takođe tu je i Kristina Mora kojoj dajem časove. Kada se orgulje obnove planiram davati mojim učenicima besplatne časove da bi ove orgulje imale svoj smisao, kao i zbor i hor za našu decu.
- Koliko ima stanovnika na Kelebiji?
- Ima preko dve hiljade od čega su oko hiljadu katolici. Na svetoj misi nedeljom imamo redovno stodvadeset do stotrideset ljudi.
Dan sela se ove takođe održava. To je celodnevni program. Naravno imamo dobru sa radnju sa mesnom zajednicom i Gradom. Ove godine smo prvi puta dobili i materijalnu pomoć da bi mogli isplatiti troškove za orkestar, za koncert ili bal. Župa, kao božja kuća, je otvorena za sve prilikom tih koncerata, bio neko katolik ili ne. Svi su dobrodošli i onda je to jedno opušteno druženje sa živom muzikom, orkestrom, do jutarnjih časova je bal.
To je ono što je bitno za mene da se ugradimo u ovu zajednicu i preko tih dešavanja ima nade da ona opstane i prosperira.
Da li odlaze ljudi sa Kelebije?
- Mnogi intelektualci iz grada koji su imali vikendice na Kelebiji sada vidim da se obnavljaju. Razlog za to je ili se oni vraćaju da žive ovde a stanove ostavljaju sovjoj deci u gradu, ili obratno, deca počinju da žive ovde pošto ne mogu kupiti stan.
Da je selo živo to se vidi i po krštenjima. Ja sam ove godine imao trideset pet krštenja. a dvadeset četiri-pet sprovoda. Mesto je vitalno što se tiče nataliteta, što je jako retko, na samo u Srbiji nego i šire.
Posle smo sišli u podrum gde smo videli primere flaša sa vinom kevedinkom proizvedenom iz župinikovog vinograda. Ovo misno vino uglavnom kupuju sveštenici subotičke biskupije.
Postoji ovde i desertno vino od jagode i višnje, što je bio okidač za podsećanje da je župnik i strastveni kuvar.
- Kuvar mi sada izlazi i na mađarskom jeziku, a u međuvremnu sam završio kurs kod jednog čuvenog francuskog kuvara Bernarda Dele Gliza u Mađarskoj a sada sam u toku jednog profesionalnog kursa u Segedinu gde studiram kulinarstvo.
- Kako objašnjavate tu ljubav prema kulinarstvu?
To je moj hobi. Neki će igrati fudbal, neki šta ja znam, ti ćeš raditi nešto, a ja sam zaljubljen u kulinarstvo u svakoj meri. Inače kada ljudi koji dolaze na župu na degustaciju vina tada imamo tih kulinarskih večeri, mogu da primim o desetak osoba tom prilikom. Priprema se po želji francuska kuhinja ili nešto drugo…
-Prijavljujem se za sledeću večeru !
- :)
Dino i ja smo nastavili dalje s time da smo od župnika dobili na poklon po jedno misno vino. Desertnog vina od jagode se nije moglo kupiti, nija ga bilo više ga nije bilo. Ali će zato uskoro biti "gotovo" vino od višanja.
**
Što se tiče kulinarstva, ako volite to, postoji odličan film koji se između ostalog bavi i tom temom - 100 foot journey. - Indijski začin na francuski način.
***
U video prilogu Čaba Paško govori o orguljama koje se montiraju u crkvi. ( Prilog o blagoslovu orgulja pogledati ovde)
A više o njemu možete saznati na nadresi ovde.
