U sali 213 Otvorenog univerziteta nije bilo dovoljno stolica za sve zainteresovane, oko stotinak ljudi, tako da su se komunisti u svojim poodmaklim godinama organizovali i doneli fotelje iz hodnika da bi svi mogli da sednu. Prisutni su bili i članovi nekih političkih partija, nešto demokrata (oba gradonačelnika iz redova DS-a su bila prisutna na početku događaja ), bilo je ligaša, a najviše komunista i članova UG SU Solidarnost koji su na kraju i organizatori ove tribine sa NVO LDA (Agencija lokalne demokratije).
Tribine se planiraju jednom mesečno, a za sledeći put predlažem da organizatori održe tribinu u manjem amfiteatru Opena, a kako se stvari budu razvijale možda im na kraju ciklusa neće biti dovoljan ni prostor bioskopa Eurocinema.
Na ovu temu su govorili: Prof.dr Boško Kovačević, politikolog, Borislav Stefanović - potpredsednik Demokratske stranke.
Tajming govora:
0.00.00. - 0.04.22. - Stanka Parać - moderator - suorganizator
0.04.24. - 0.23.04. - Boško Kovačević
0.23.20. - 0.39.10. - Borislav Stefanović - Uradili smo (DS) veličanstvene stvari i ogromne greške
pitanja i komentari
0.39.33. - 0.43.28. - Mikloš Olajoš Nađ - suorganizator - Subotica se ekonomski, duhovno, kulturno, više godina unazad devastira,unazađuje. Uništava se samo biće Subotice!
0.43.33. - 0.47.12. - Geza Babijanović
0.47.37. - 0.51.40. - X.Y. komunista - Druže Borko, ako bih vam nabrojao probleme to bi bilo kao da vam čitam Kapital od I do III...
0.51.45. - 0.53.32. - Blaško Gabrić - o svojo priči, o Matici useljenika...
0.56.53. - 0.59.38. - Ljuba Đorđević - DS je dovela do situacij o kojoj je Boško govorio, bila je na vlasti i upropastila ovu privredu, građane i ovu zemlju...
0.59.40. - 1.03.20. - Slobodan Martinović - Žao mi je što sam bio član DS, napustio sam je iz razloga tog što niste mogli doći ni do predsednika mesnog odbora i takav vid bahatosti je doveo i do sloma DS. Nedostaje vam program...
1.03.22. - 1.10.04. - Davor Marko - Gde su sindikati, koji bi trebali biti nosioci promena? Nema ih nigde! Gde su obespravljeni radnici? Kako oni artikulišu svoje potrebe? Nema načina. Sistem ih blokira... Nova levica je radikalna levica...
odgovori..
1.10.10. - 1.11.22. - Boško Kovačević
1.11.24. - 1.24.38. - Borislav Stefanović - Heroj u ovoj zemlji će biti onaj koji istera političke partije iz javnih preduzeća...
pitanja..
1.24.53. - 1.26.23. - Jo Ištvan
1.26.28. - 1.28.27. - Bela Molnar
1.28.10. - 1.29.07. - Vicai Andrija - Dok nema odgovornosti političara, nema ništa...
1.29.12. - 1.30.40. - Mirana Dmitrović
1.30.44. - 1.31.20. - Vanja Dragojlović - U vas, obolelih od žutice, a neizlečenih, ja ne mogu da verujem...
odgovori...
1.32.10. - 1.38.15 - Boško Kovačević - Ako to mi ne uradimo ne znam ko će?
1.38.18. - 1.43.05. - Borislav Stefanović - Obećanja u kampanji se najčešće ne ispunjavaju u 99% slučajeva...
Ne postoji drugi način realizacije građana nego kroz političku borbu. Postoji, ali revolucionaran, ili evolucionaran. Nemamo ni vremena, ni srca ni budućnosti za ova krajnja dva.
Moramo ići putem koji je pun rupa i grešaka, potencijalnih razočarana ali taj put je na žalost jedini. Ja bih voleo da kod građana Srbije postoji svest. Obećao si mi to, to i to i sada neću glasati za tebe jer mi nisi ispunio ništa! Ali u ovom trenutku Aleksandar Vučić ima podršku preko 50% građana po svim anketama. Mnogo više nego svoja stranka (SNS)...
... U gradu, (bilo kojem) načelnik policije i tužilac mora da se bira od strane građana i ne sme da bude član partije, pa ćeš onda da vidiš kako će on da se trudi da ovde bude sigurno. Ili onaj koji se bira za većnika za komunalne delatonsti, noću će da ide da čisti Suboticu, da ga sutra građani biraju. Moramo da vratimo odlučivanje na dole, ali taj proces mi moramo doneti od gore. Malo banalizujem.
Grupe građana, nevladine organizacije treba da se sliju u jedna politički front, a ne obrnuto. Jer da je moguće, već bi se desilo.
*
Boško Kovačević:
Teze o potrebi za levičarskom politikom u Srbiji
Stranački pluralizam u postojećem društvenom realitetu Srbije i nakon 25 godina od prvih višestranačkih izbora, pokazuje razvodnjavanja i konfuziju kada su u pitanju programske i ideološke orijentacije političkih stranaka. Ne mali broj stranaka koje sebe deklarišu kao levičarske ili socijaldemokratske, teško da se kao takve mogu danas prepoznati kao akteri stvaranja pretpostavki za delovanje levice u okviru funkcionalne parlamentarne demokratije.
Postoji nekoliko dobrih razloga da se ne samo razmišlja, već i radi na pokretu leve orijentacije u Srbiji. Sasvim je očito da su istrošene ideje (neo)liberalizma i nacionalizma, koje dominiraju već 25 godina u postsocijalističkoj zbilji ovih prostora.
- Umesto da emancipira narode (od 1989. godine), nacionalizam je te iste narode kolonizovao;
- Liberalne ideje su ovde donele slobodu bez jednakosti, pravednost bez ravnopravnosti, karitativnost bez solidarnosti i partnerstvo bez bratstva i poverenja:
- Ove dve velike moderne političke ideologije ovde su potrošile svoj politički kapital, a društva i države ostavile u pustinji “kraja ideologija” i “kraja istorije”;
- Nama su ovde preko potrebne nove socijalne i političke ideje. Bez ideja društva, društvenih odnosa i društvenih vrednosti politika nije moguća;
- Danas je sve manje politike, zato što je sve manje ideja iz kojih bi crpela svoju moć u funkciji zadovoljstva naroda;
- Sve manje imamo državu u funkciji građana, jer je na sceni proces deregulacije i marginalizovanja države;
- Jake politike pod diktatom nacionalizma obeležene su nekontrolisanom privatizacijom kako imovine, tako i državnog budžeta;
- Izvršena je kolonizacija javnog prostora. Javni prostor je medijatizovan i depolitizovan. Imamo na sceni sledeće maksime: što manje idejno to više medijsko, što manje umešnosti to više PR, što manje moralnosti to više lukavstva;
- Društva mogu postojati bez svojih vlada, ali ne mogu postojati bez svojih politika;
- Pobuna protiv političkih elita ustvari treba da bude pobuna protiv ovakvog stanja politike;
- Politika bi morala biti javno emancipatorsko delovanje, a ne kolonizovanje.
Pobeda na izborima "Sirize" u Grčkoj, te pojava (radikalno) levičarskih pokreta i partija u Portugaliji, Španiji i Italiji, kojima ubrzano raste popularnost kod birača u Evropskoj uniji neminovno nameće i aktualizuje pitanja o (ne)mogućnostima instaliranja takve/slične partije, pokreta u Srbiji.
Iz ovih i drugih razloga smatram da su levičarske ideje potrebne i moguće u Srbiji.
- oslobađanje od fiksacije da su društvo i država isto;
- oslobađanje od razbojničkog kapitalizma;
- oslobađanje od nacionalističkih frustracija;
- drugačija, decentralizovana struktura vlasti;
- uvođenje građana u procese odlučivanja, kontrole i delovanja;
- temeljita rekonstrukcija socijalnog fronta.
*
Organizatori tribine: Mikloš Olajoš Nađ - UG SU SOLIDARNOST i Stanka Parać Damjanović - Centar lokalne demokratije
