Beloglavi sup (Gyps fulvus) je jedna od najvećih ptica ne samo Srbije, nego i celog regiona. U prirodi se hrani lešinama. U stanju je da pojede životinje koje su uginule i od najokorelijih bolesti kao na primer antraks, a da se pri tom Sup ne razboljeva, stoga je ovo jedan od najbitnijih čistača prirode, čuvara zdravlja celog ekosistema.
Na žalost sem vrednih ljudi u Specijalnom rezervatu prirode Uvac, koji čuvaju preko 120 gnezdećih parova ove vrste, slabo ko uviđa vrednost ovih božanskih stvorenja. Zbog svoje veličine, kao i načina života ovih ptica, ljudi ih se plaše. Najviše su stradali tokom bezuspešnih pokušaja trovanja vukova, budući da su iz visine oni uglavnom prvi ugledali otrovane lešine, a uspevali bi da pojedu i po koju zalutalu otrovanu lisicu. Zahvaljujući hranilištima ova vrsta danas pokušava da osvoji terene gde se nekada slobodno gnezdila, pre nego što su ih ljudi ubili svojim neznanjem.
Svake godine iz ove kolonije izleti preko nekoliko stotina mališana. Budući da je priroda vrlo surova kada je selekcija u pitanju i svega 10% ptica uspeva da preživi svoju prvu godinu života, rendžeri Rezervata pokušavaju da pomognu pticama na taj način što prikupljaju bolesne ili povređene jedinke i pokušavaju da ih rehabilituju. Nasuprot danonoćnom radu i velikoj požrtvovanosti, svake godine se pojavi po koja ptica koja ne može da se vrati u prirodu, i naša priča bi se tu i završila da 2013. godine zoološki vrtovi nisu odlučili da pomognu.
Zoološki vrtovi promovišu zaštitu prirode kao i zaštitu ugroženih vrsta. Jedna od ovakvih ideja je rođena tokom dana zaštite lešinara kada su ujedinjenim snagama Zoološki vrt Palić i Zoološki vrt u Segedinu, uz podršku Specijalnog rezervata prirode Uvac, kao i nadležnih merodavnih kuća, zatražili da preuzmu po jedan par Beloglavih supova, koji ne bi mogli da se vrate u prirodu, ali koji bi kao ambasadori ove vrste, u zoološkim vrtovima mogli ljudima bolje predstaviti i demistifikovati ova inteligentna i ljupka stvorenja.
Tokom 2014. godine prve ptice su uspešno došle u zoološki vrt Palić, a ove godine je prvi par ptica uspešno izmešten u zoološki vrt u Segedinu. Pre nego što iko stekne krive zaključke, ove ptice kao i svo njihovo eventualno potomstvo su vlasništvo republike Srbije, i one su samo pozajmljene zoološkim vrtovima kako bi javnost stekla saznanja o njihovom postojanju i značaju. Budući da je genetski kod svake jedinke bitan, ideja jeste da se mladunci koje roditelji budu odnegovali, postepeno vrate nazad u prirodu. Na ovaj način bi zoološki vrtovi pokušali da sa još jednom vrstom pokušaju amortizovati štetu koju su ljudi prouzrokovali svojim neznanjem, ili makar poput nojeve barke da zaplovimo neizvesnim vodama budućnosti u koju ćemo poneti još jednu vrstu ne dozvoljavajući joj da se sunovrati u ponor zaborava i izumiranja.
