U čitaonici Gradske biblioteke održana je, juče sedmog aprila, promocija zbornika „Socio-kulturni aspekti regionalizacije Srbije u kontekstu evrointegracija“ - Centra za interkulturnu komunikaciju, Petrovaradin, kao i razgovor na temu
„Regionalizacija – pitanje političke budućnosti Srbije“
Zbornik tekstova je objavljen pod pokroviteljstvom Fondacije za otvoreno društvo, a autori su:
Latinka Perović, Olivera Milosavljević, Aleksandar Molnar, Laslo Vegel, Duško Radosavljević, Pavel Domonji, Boško Kovačević, Tomislav Žigmanov, Nedim Sejdinović, Dinko Gruhonjić i Miroslav Keveždi.
Na promociji su govorili: Boško Kovačević, politikolog, Milorad Đurić, sociolog, Tomislav Žigmanov, filozof, a moderator je bila Aleksandra Đurić-Bosnić, jedna od urednika zbornika.
**
U prilogu je ilustrovani zvučni zapis "tribine" koja nije uspela da privuče mnogo zainteresovanih za temu.
Tajming zapisa
0.00.00. - 0.09.29 - Aleksandra Đurić-Bosnić
- U analizi projekata vezano za problematiku regionalizacije uočilo se da u istraživanjima nedostaje mišljenje i stav građana Vojvodine, Srbije. Odnosno osnovno pitanje je bilo šta je sa ideološkim matricama i stereotipima koje su u ovaj prostor posejane kasnijh osamdesetih godina, sa zlokobmnim memorandumom SANU, sa ideleološkim matricama koje su utemeljene sa nacionalističkim predstavama o nedeljivosti nacije, nedeljivosti teritorije koje za sobom povlače priče o domaćim izdajnicim, stranim plećnicima, komadanju teritorije koja po svojoj prirodi treba da bude jedinstvena...
Građani u Srbiji u većinskom broju nisu spremni na ovakvu vrstu izazova...
Pre četiri god. CESID je, u drukčijem političkom okruženju, napravio istraživanje koja se bavilo perspektivom građana - Decentralizacija i regionalizacija jesu procesi koji se sprove mimo suštinske volje građana. Građani su ti koji osećaju efekte ovih promena ali nisu subjekt koji utiče na način njihovog sprovođenja ili barem do sada nisu bili.
Rezultati su bili takvi da je 50% bilo bez stava o problemima regionalizacije i decentralizacije s time da im je decentralizacije bila razumljivija, dok su prema regionalizaciji imali veoma velike rezerve. Jedan znatan broj građana smatrao je da je to posledica kontinuirane zavere prema Srbiji, i da će ti procesi biti zlokobni prema budućnosti Srbiji.
Danas 2015. g. mi smo suočeni sa činjenicom da je na žalost, da je intelektualna elita u Vojvodini i Srbiji prilično uspavana, osim u jednom delu onih koji vrlo glasno i javno iznose svoje stavove, a među njima i današnji sagovornici.
Građanski politički identitet u Srbiji i Vojvodini postoji u zanemarljivom broju, na žalost na početku XXI veka više je onih koji imaju temeljen identitet u nacionalnom.
Ukrštanjem ovih sazananja sa ispitivanjem iz 2009. g. vezano za kulturu daju nam prilično lošu sliku budućnosti jer je većinski deo građana opredeljen i dalje ka izrazito autoritarnoj vizuri, percepciji, i opet izrazito nacionalno utremeljen...
0.09.30. - 0.19.35. - Milorad Đurić
0.22.03. - 0.32.00. - Tomislav Žigmanov
0.32.52. - 0.47.15. - Boško Kovačević
pitanja i komentri prisutnih
0.47.20 - Komentar na predlog Lige (LSV) za izborne celine za buduće izbore?
Jedan ogovor - To je neozbiljno i zamajavanje ovog nesretnog sveta... itd..
0.48.28. - Mogu se imati dobre ideje ali na lošim temeljima to ništa ne vredi - D.Torbica
0.54.00 - Tema platni razredi, u Beogadu veća plata nego u drugom msetu za isti posao i struku...
0.54.50 - O eksplozivnom Sandžaku...
1.12.48. - kraj
