Ekipa Zelene ekološke partije (u nastavnku ZEP) ponovo je uputila saopštenje kojim se direktno obraća sekretaru Gradskog sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, Žiki Rehu, povodom članka u dnevnom listu Mađarso, gde je on izjavio da se sadnja na javnim površinama mora sprovoditi planski i koordinisano sa preduzećima odgovornim za održavanje zelenila.
Kako nezvanično saznajemo, poslovi vezani za prostorno planiranje i održavanje javnih zelenih površina uopšte nisu u nadležnosti pomenutog sekretarijata, koji na ove procese utiče samo u fazi izrade planske dokumentacije, kroz mišljenja i saglasnosti u postupku strateške procene uticaja na životnu sredinu.
Takođe, ZEP lokalnoj samoupravi nikada nije uputila zvaničan zahtev za sadnju, niti je dostavila informacije o katastarskim parcelama i vrsti sadnica koje žele da posade. Ako je u pitanju bagrem, radi se o alohtonoj vrsti poreklom iz Severne Amerike, koja je u poslednjih nekoliko vekova odomaćila u Evropi, a na području Vojvodine ima invazivan karakter.
Da se podsetimo:
Alohtone (strane, nenativne, egzotične) vrste su one vrste koje su ljudskim aktivnostima prenete na neko drugo područje, izvan svog prirodnog areala. Invazivne vrste su one koje se na nekom prostoru nekontrolisano šire i zbog svojiih karakteristika mogu da izazovu štete po životnu sredinu, ljudsko zdravlje ili ekonomiju.
Očekujemo zvanično saopštenje Gradske uprave.
U nastavku saopštenje ZEP-a
***
( Povodom izjave sekretara gradskog sekretarijata za poljoprivredu )
Povodom izjave sekretara gradskog sekretarijata za poljoprivredu, Žike Reh, GrO Zelene Ekološke Partije-ZEP ima dužnost i obavezu da izda sledeće saopštenje.
Lepo rečeno od strane stručnjaka “ Odluka, Planska regulativa, iskoordinirana sadnja...“ ali Gospodo stručnjaci u praksi to izgleda ovako: samo za odgovor o dozvoli čekali smo 4 meseca, poslali smo zvaničan dopis više puta a odgovora nema , jer se nije znalo ko zahtev razmatra i daje dozvolu g-din Reh (gradski sekreterijat za poljoprivredu ili direkcija za izgradnju Grada).
Čim se ZEP i javno oglasila , odjednom znate sve: kao prvo -znate o planskoj dokumentaciji (koja se drva mogu saditi u pojedinim gradskim kvartovima), kao drugo - znate o JP „Direkciji za izgradnju grada Subotice” koja ima podatke o uličnim vodovoima i mreži ispod zemlje i kao treće - znate da treba zasaditi drva koja nisu egzotična i da ih pritom održavamo, jer nije svejedno kakvu ćemo okolinu ostaviti unucima.
Dobro, dakle sad kad napokon svi sve znamo Zelena Ekološka Partija-ZEP javno izdaje saopštenje i izahteva :
Da nam u što kraćem roku pošaljete plansku dokumentaciju na uvid , a ako ona ne postoji, kako je moguće onda da se bilo šta uradi i kako je moguće da ne postoji planska dokumentacija i kada će se ona uraditi( zašto onda ne radite svoj posao)
Takođe zahtevamo da JP „Direkcija za izgradnju grada Subotice“ dostavi našoj stranci sve relevantne podatke o kojima ste pričali ( o vodovodu - gde ide mreža ispod zemlje ...)
I na kraju ali i najvažnije - spominjete da ne treba saditi egzotične biljke i , ono najvažnije, da one koje posadimo moramo i održavati jer nije svejedno kakvu okolinu ostavljamo unucima, dakle gospodo, da li je bagrem egzotična biljka? I da li je Vama "deponija" drvo, biljka, sadnica?Jer ako je bitno kakvu okolinu ostavljamo unucima, zašto ste onda, kao što vidimo, CEO GRAD ZASADILI SA "DEPONIJOM"???!!!
G-ine Reh na kraju ste izjavili:”, kad se konsultuje sa nadležnima i zatraži uvid u plansku dokumentaciju, nesumnjivo će se dobiti dozvola za sadnju. “
Upravo smo to prethodnih meseci i radili – pisali zahteve, konsultovali se sa nadležnima ali dozvolu još nismo dobili.
U cilju prevazilaženje nastalih nesporazuma, a sve zarad zdravijeg i čistijeg našeg grada nadamo se da će mo zajedno uspeti iste prevazići.
_____________________________________________________________________________
Predhodno saopštenje poslato iz gradskog sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne sredine, glasi:
Pod sloganom „Gde god nađeš zgodno mesto ti drvo posadi!” se vodi kampanja ozelenjavanja, no ovaj predlog se ipak ne može tumačiti bukvalno, jer kao ni pojedinci, ni civilna udruženja ne mogu na svoju ruku posaditi bilo šta bilo gde. A to je, priznajmo, razumljivo.
Nedavno je subotički ogranak Zelene ekološke partije izrazio protest što nadležni ne dozvoljavaju sadnju drva u blizini Prozivke. U saopštenju stranke se naglašava da za stanovnike mesnih zajednica Prozivka i Bajnat nije nepoznato stanje u kojem se nalazi kanal pored Gradskog stadiona, koji je jedva dvesta metara udaljen od dečjeg igrališta, a smrad koji se odatle širi već godinama otežava život stanarima, štaviše, u prolećnom i letnjem periodu ovaj problem je još izraženiji. Na teritoriji te dve mesne zajednice živi 15 hiljada građana i svakog sunčanog dana se više stotina dece igra u blizini kanala.
Stranka naglašava kako svi znamo da se radi o ekološkom i zdravstvenom problemu. „Imamo park, šetalište, bazen, ali je leti, zbog neprijatnih mirisa, nemoguće provesti više vremena u prirodi. Grad je pre nekoliko godina, preko fonda za zaštitu životne okoline, osigurao 3.8 miliona dinara za uređenje kanala, ali se od te investicije odustalo, te je novac potrošen na drugoj strani“.
Zelena ekološka partija je na ime prevencije osigurala 500 bagrema koje je trebalo da posadi pedeset dobrovoljaca na parceli pored robne kuće nameštaja „Vitorog“. Saopštenje naglašava da bi ti bagremovi do jeseni narasli do dva metra i bili bi dobra odbrana od širenja neprijatnog mirisa, no grad nije dozvolio ovu akciju, jer postoji „sramna odluka“ prema kojoj civilima, udruženjima i strankama nije dozvoljeno sađenje drveća na javnim površinama.
Sekretar gradskog sekretarijata za poljoprivredu i zaštitu životne okoline, Žika Reh, je za „Mađar so“ objasnio zbog čega je važna jedna ovakva odluka i kakve bi bile posledice ukoliko ne bi postojala ovakva regulativa.
- Odluka o tome gde se kakve vrste drveća mogu saditi se donosi kada se napravi planska dokumentacija za pojedine gradske kvartove. Ovaj plan sadrži odluku o tome gde se mogu saditi sadnice, odnosno kakve vrste drveća možemo posaditi u određenim mesnim zajednicama. Osnov ovih odluka je strateški plan o ekološkim uticajima.Treba da shvatimo da se sadnja drveća mora obavljati planski, čak i ako se radi o jednom jedinom stablu, jer je drvo živi organizam, koje će i nakon 5 do 10, pa čak i 50 godina, biti tamo gde smo ga posadili. Treba da se misli i na to da ova stabla zahtevaju brigu, zalivanje, povremeno podsecanje i održavanje. Zbog toga je veoma važno da se sade domaće vrste koje dobro podnose ovdašnje vremenske prilike i da obratimo pažnju da se ne sadi biljka koja će kasnije nekontrolisano da se širi – objašnjava stručnjak.
Reh je dodao da danas popularne, egzotične biljke ne podnose dobro subotičku klimu. Dobro je znati da nas niko neće kazniti ako pred svojom kućom posadimo neku biljku, ali ako ona načini štetu u nečijoj imovini ili na bilo koji drugi način ugrozi okolinu, onda to može imati posledice.
- Sadnja drveća se treba iskoordinirati planski, na nivou grada, jer Direkcija za izgradnju grada Subotice raspolaže sa svim podacima koji mogu biti važni prilikom sadnje drveća. Na primer, Direkcija ima podatke o tome kakav je vodovod i kuda ide mreža ispod zemlje – objašnjava Reh.
Stručnjak predlaže da se prilikom izbora sadnica uzme u obzir koje bilje dobro podnosi lokalne vremenske prilike, vetrovito podneblje, te da se sade vrste koje su tokom više stotina godina dokazale da se dobro osećaju na ovom podneblju. O stablima se i kasnije treba brinuti, nije svejedno kakvu ćemo okolinu ostaviti svojim unucima. Predlog je da ukoliko želimo ulepšati, a istovremeno i očuvati svoju okolinu, ukoliko eventualno želimo nekome pokloniti sadnice, prvo se treba konsultovati sa nadležnima, zatražiti uvid u plansku dokumentaciju, pa ćemo nesumnjivo i dobiti dozvolu za sadnju drveća.
S poštovanjem,
GrO Zelene Ekološke Partije-ZEP
Dana: 17.04.2015.
