Subotica.info on Facebook Subotica.info Google+ page Subotica.info Twitter Subotica.info YouTube channel Email Subotica.info Subotica.info RSS feed

Istorijska fotografija

Slika: 

U susret Evropskom prvenstvu u rvanju koje će se održati u Subotici početkom avgusta meseca prisećamo se velikana rvačkog sporta iz našeg grada. Neizostavna tema raznih monografija o sportskoj Subotici je zasigurno jedna fotografija koja govori o veličini rvačkog kluba Spartak. 

Naime, Rvački klub Spartak se, kao retko koji sportski klub na našim prostorima, može pohvaliti da u svojim redovima ima tri svetska prvaka. Titulu najboljeg rvača sveta poneo je prvo Sreten Damnjanović, 1971. godine u Sofiji. Deset godina kasnije, 1981. godine u Oslu, svetsko zlato zasijalo je na grudima njegovog učenika Refika Memiševića, a najsvežije u pamćenju je svetsko zlato još jednog učenika Sretena Damnjaovića. U Taškentu je 2014. godine na svetski tron stao Davor Štefanek.

Znali su u Spartaku da proslavljaju sve ove vredne titule, ali i titule prvaka Evrope, pa i olimpijskog pobednika. Ipak, po svojoj specifičnosti se ističe proslava 1981. godine. Sportska istorija Subotice zauvek će pamtiti 2. septembar 1981. godine. Naime, toga dana su odigrane dve fudbalske utakmice između Spartaka i Crvene zvezde. Prvo su na teren istrčali veterani, a potom i najbolji timovi u plavo-belim i crveno-belim bojama. No, 20.000 ljubitelja fudbala, a pre svega sporta, imalo je posebno čast da ogromnim aplauzom pozdravi tri rvačka asa. Sa upravo završenog Svetskog prvenstva u Oslu u Suboticu su se vratili Refik Memišević, Momir Petković i Karolj Kasap. Tri asa svetskog rvanja doneli su u Suboticu tri svetske medalje, svih boja. Memišević se okitio zlatom, Petković srebrom, a Kasap bronzom. Fotografija na kojoj se nalaze trojica vrhunskih sportista, okićeni medaljama sa istog Svetskog prvenstva, teško da će se ponovo načiniti u Subotici i zato je ona nezaboravni svedok istorije našeg sporta. 

Fotografija je, na žalost, već nadživela čuvenog Refika Memiševića koji je prerano napustio porodicu, rvanje, sport i Suboticu, a prirodno je da nadživi jednog dana i dva preostala aktera, trenutno „u belom svetu”. Ona mora da nastavi svoj život kao najbolji putokaz za pravak kojim subotičko rvanje, a naravno i ceo sport, mora ići. Takođe, ovakva fotografija bi trebalo da krasi sve sportske sale, terene, igrališta, da bude pred očima svakom sportskom poletarcu. Ona je najbolji motiv, najbolji dokaz da se naporan rad, sportki dar, uz malo sreće, i isplate.

Autor teksta: 
Tagovi: