Godine 2004. Davor Štefanek je bio tek na početku svoje profesionalne rvačke karijere, a njegov nastup na Olimpijskim igrama u Atini bio je tek probni za predstojeće izazove. Od Pekinga 2008. godine očekivalo se više, ali je povreda učinila svoje. Nakon što je propustio London 2012. godine, Davor Štefanek je, uz dobar plasman na Svetskom prvenstvu u Las Vegasu zaokruženom bronzanom medaljom, postao jedan od favorita za srpsku medalju na Olimpijadi u Riju 2016. godine.
– Sa osamnaest i po godina sam prvi put nastupio na Olimpijadi i nisam bio ni svestan kakvo je to takmičenje, tako da se rezultat nije ni očekivao. Za 2008. godinu sam bio spreman, znao sam šta me čeka, dobro sam se pripremao, ali sam i doživeo veliki peh. Mesec i po dana pred takmičenje sam povredio zadnju ložu, nisam bio u formi, pa sam već u prvo kolu poražen od takmičara koga sam ranije pobeđivao. Plasman na Olimpijadu u Brazilu mi mnogo znači, ali nisam opterećen utiscima. Normalno mi je da sam ostvario normu jer mislim da sam sada i sazreo kao rvač. Idem na Igre svestan značaja, ali bez rezultatskog opterećena. Video sam protekle dve godine šta mogu, shvatam šta mogu da uradim i na Olimpijadi, želim dobar plasman i mislim da ću to i ostvariti – razmišlja Davor Štefanek o trećem nastupu na najvažnijoj svetskoj smotri sporta.
Zlatna medalja na Svetskom prvenstvu u Taškenu prošle godine je zasijala na grudima Davora Štefaneka, a sa titulom aktuelnog planetarnog vladara u grčko-rimskom rvanju u kategoriji do 66 kg, Subotičanin se pripremao za novi nastup.
– Pripreme za takmičenje u Las Vegasu traju praktično odmah nakon osvajanja zlata u Taškentu. Bio sam fokusiran na Las Vegas jer je na tom takmičenju valjalo izboriti olimpijsku normu. Pripreme su bile dobre, imao sam jedno takmičenje u Rumuniji, gde sam savladao Korejanca koji je u Las Vegasu bio drugi, a pre dve godine je bio i prvak sveta. Znao sam da sam spreman, ali mi je bilo bitno da rešim i neke stvari sam sa sobom. Morao sam da rešim „glavu“, jer sam išao pod pritiskom olimpijske norme. Uspeo sam sve da rešim i da uradim ono što sam planirao.
Koliko je važno bilo osvojiti olimpijsku normu govori i detalj iz polufinala koji je otkrio emotivnu iscrpljenost posle obavljenog zadatka. – U momentu kada sam se plasirao u polufinale i ostvario normu možda je došlo i do pada koncentracije. Bez obzira na to, pobeda takmičara iz Nemačke je zaslužena, zasluženo je i prvak sveta. Uspeo sam da se vratim u borbu za treće mesto, dobro sam se skoncentrisao i bez problema stigao do svetske bronze. Očekivao sam normu, ona je stigla, a medalja je samo još jedna potvrda da sam ušao u sam vrh svetskog rvanja u ovoj kategoriji, ali i da je vreme da u Suboticu dođe olimpijska medalja.
Na vreme ispunjena norma donosi i nešto lakši plan rada za naredni period. – Ne moram da krenem sa pripremama suviše rano, da budem u top formi za kvalifikacione turnire. Imaću sada još mesec i po – dva aktivnog odmora, a od početka naredne godine kreću ozbiljne pripreme. Tada nema stajajnja do avgusta, do okončanja Olimpijade. Treneri Stojan Dobrev i Sreten Damnjanović već imaju program za mene. Dokazalo se na poslednjim takmičenjima da su oni izvrsan tandem. Poslednje dve godine sam uzeo dve svetske medalje i jednu evropsku, a bilo je još dobrih rezultata rvača iz Srbije. Imamo sada već jedan kontinuitet, a ako ovako nastavimo da radimo, biće još radosti za Srbiju.
Biće, verujemo, radosti za Srbiju, ali i Suboticu, a dok čeka nastup na Olimpijskim igrama u Riju, Štefanek merka i Olimpijsku česmu u Subotici. – Želja mi je, naravno, da se i moje ime nađe na česmi osvajača olimpijskih odličja iz Subotice, u društvo Refika Memiševića, Momira Petkovića, Đule Meštera i ostakih sportskih veličina Subotice. Vidim, ima jedno prazno mesto, verujem da ću ga ispuniti sledeće godine.
