Nakon džudoa i boksa, predstavićemo vam školu rvanja u Rvačkom klubu Spartak, koji smo nedavno posetili i zabeležili trening najmlađih rvača.
Istorija kaže da je rvanje još 708. godine pre nove ere postalo deo antičkih Olimpijskih igara, a ovaj sport se i danas visoko kotira. Subotica je posebno ponosna na istoriju rvanja, a u našem gradu su ponikli evropski, svetski, pa i olimpijski šampioni.
Iako rvanje danas ne spada u grupu popularnih sportova, u Rvačkom klubu Spartak se trude da zadrže i masovnost i kvalitet. – Iako su najnovije tendencije da se rvanje počinje već sa šest godina, po meni je to malo rano. Ipak je, možda bolje početi malo kasnije. Verovatno bi deci bilo jednostavnije kada bi počinjali sa slobodnim stilom, ali mi odmah počinjeno sa grčko-rimskim koji je u našoj zemlji najzastupljeniji, a ujedno, u ovom stilu Spartak može da se pohvali sa veoma dugom i uspešnom tradicijom – ističe Friđeš Santo, koji uz Mihalja Kiša i Stojana Štefaneka radi sa početnicima u RK Spartak.
Kao i u svim sportovima, u tajne rvanja se mladi polaznici uvode polako. – Prvo radimo osnovne stvari, kolut napred, ljuljanje na leđima, najosnovnije elemente borbe u parteru, vežbe za zagrevanje i istezanje. U principu, prvo se uči kako se pada, radimo što bliže strunjači da se izbegnu eventualne povrede. Tek kasnije slede zahvati, jednostavnija bacanja, a potom sve složeniji elementi. Tek tada stižu prve borbe.
Kako kaže naš sagovornik osvajanje medalja u mlađem uzrastu nije primarno. – Ovo nije sport u kojem danas dođeš, a već sutra nešto napraviš. Jeste, potrebno je imati talenat, ali je potrebno mnogo više dobrog rada. Nije nam u interesu da previše opteretimo takmičare, da osvoje medalju kao početnici, pa da ih više nigde nema, ili da se zasite i napuste sport. Cilj nam je da budu što duže kod nas, da napreduju, da postižu rezultate tokom cele karijere, ali i da bude kao u poslovici, „U zdravom telu, zdrav duh”.
Glavni punkt je u Hali sportova u Subotici, mada se radi i na drugim mestima. – Radili smo u školama „Sečenji Ištvan” i „Miroslav Antić”, a sada radimo u školama na Hajdukovu i Bačkim Vinogradrima, planiramo da pokrenemo sekciju i u OŠ „Majšanski put” gde postoje dobri uslovi za rvanje. Kod nas se ne plaća članarina, jedino roditeljima preporučimo da se uzme rvački triko, pogotovo kada se krene sa takmičenjima, a on nije toliko skup, košta oko 1.000 dinara.
