Mandler - Šta radi nacionalni savet nemačke nacionalne zajednice u Srbiji

Kako je Subotica kao grad u kome živi priličan broj nacionalnih manjina, kako se zvanično pejorativno definišu pripadnici druge nacionalne zajednice, tako da ovde imamo i sedišta tri nacionalna saveta manjinskih zajednica: Mađara, Hrvata, Bunjevaca i kancelariju predsednika nemačkog saveta. Inače u  Srbiji postoje dvadeset i jedan nacionalni savet.

_{Zakon o nacionalnim savetima - prava, nadležnosti i obaveze možete videti ovde.*}

Ovaj razgovor, u kancelariji predsednika Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine ing.Laslo Mandler Gence-om,  bio je delimično vođen u oktobru 2015. ( vreme prolaska migranata kroz naš grad na putu u EU ) sa kratkom dopunom po njegovom putu u Berlin, ali nije stizao da bude objavljen do sada.

• Zašto je kancelarija u Subotici, iako je adresa saveta u Somboru?

• Zato što je to bio jedan od uslova u koalicionom sporazumu liste koja je kandidirala g.Gencea za predsednika.

• Sa kojim problemima se susrećete pri radu?

• Ako se nekom od članova naše zajednice pojavi problem, zadatak saveta je da u okviru svojih nadležnosti pokušamo da mu pomognemo. Ako ne možemo mi, onda problem pokušavamo da rešimo “unutar kuće” - države. Inače, političari šalju takve pozitivne signale preko medija prema nama (manjinama), jer znaju da nije dobro za imidž zemlje da se njeni građani žale u Brisel.
• Tako da često ovih dana idem u Beograd na razne sastanke sa predstavnicima državnog aparata, OEBS-om gde se analizira problem i nalazi put do rešenja.

• Da li imate kontakte, saradnju sa ostalim manjinama iz okruženja?

• Jeste imamo, ali svaka nacionalna zajednica ima neki specifičan problem i teško možemo da zajednički nastupamo u svemu.
• Recimo mi Nemci smo jedan od najmanjih nacionalna manjina po broju, na žalost, oni koji znaju istoriju znaju, zašto nas ima tako malo u Srbiji, zbog iseljavanje, zatvoreni su bili u logorima, mnogi su umrli, odnošeni su bili na prinuđeni rad. Bilo nas je oko petsto hiljada na ovim prostorima pre II Svetskog rata.
• Nama nekoliko koji smo ispod cenzusa (manje od 15% na popisu), stanovnika,  više nema finansiranja iz budžeta za službenu upotrebu jezika i pisma. Taj census da se smanji na 5% za nas ni onda ne bi bilo efekta. Jer ni u jednom gradu, opštini nema 5% nemaca.
• Ali ako ima dobra volja u opštini i u mesnim zajednicama, e tu bi mogli da ga stave kao jezik upotrebe. Ne zvanično, jer o ovome zakonodavac odlučuje. To nam je recimo sugestija iz Brisela, da u dogovoru sa opštinama, mesnih zajednica uvede recimo, kod matičara i na sudu to da se upiše ime i prezime tako kako se piše na nemačkom jeziku. Ovo bi nam značilo u mestima kao što su Apatin, Odžaci, Sombor, Zrenjanin, Novi Sad pa i u Subotici, itd.

• Ovde je uticaj nemačkog kapitala poveći, i u nekim školama uči nemački jezik, a i dečja obdaništa imamo na nemačkom. To je priprema za kvalitet više u mogućem odabiru posla nakon završetka škole.

• Da. To sam hteo reći kako Subotica ima dobru saradnju sa nemačkim i austrijskim firmama.
• Bio sam kod gradonačelnika da vidimo još načina da se zaustavi odlazak mladi iz grada i tu ne mislim samo na pripadnika nemačke zajednice nego na sve mlade ljude. Jer ako mladi odu, onda mi starija generacija možemo zatvoriti kapiju.
• Da se vratimo na upotrebu jezika. Od ove godine, 2015., nisu nam odobrene sredstva za službena upotreba jezika i pisma od strane Kancelarije za ljudska i manjinska prava. No i pored toga mi se bavimo jezikom. Držimo časove nemačkog jezika, štampamo novine, radio emisije, izložbe knjiga i slika, organizujemao kulturno umetničke dane na raznim mestima, znači nismo zatvorili kapiju zbog toga.

• Gubite emisiju na Radio Subotici, gašenjem ove radio stanice?

• Na žalost tako je. Imali smo emisiju tamo osamnaest godina.  U pokušajima smo da to  ostvarimo nekako na RTV-u. Razgovarao sam sa direktorom i sa redakcijom oko toga da početkom 2016. godine imamo jednu emisiju od pola sata mesečno kolažnog tipa.

• Kako stojite sa brojnošću populacije?

• Pa po popisu stanovništa iz 2011 godina. Ima nas izjašnjenih kao nemaca 4064 u Srbiji. Pretpostavka je da nas nemaca ima duplo više ali se ljudi i dalje izbegavalju, ustezaju da se izjasne kao nemci zbog dešavanja posle drugog svetskog rata.

• A i aktuelnost nedostatka posla ovde stvara potrebu da se dođe do drugog pasoša, recimo mađarskog koji omogućava odlazak i traženje posla u EU?

• Tako je. To nije tajna. Traže od nas, saveta  - Pokušajte to da sprečite!
• Kako? Mi nemamo mogućnosti na to. Jedini način je da im se ovde obezbedi posao koji donosi prihod - egzistenciju za pristojan život. Pa niko ne odlazi u inostranstvo iz entuziazma. Recimo ja sam bio u Nemačkoj i studirao sam tamo ali ipak sam se vratio nazad, dosta davno, jer onda je bila perspektiva. Ja sam ovde rođen i osećam se kao Subotičanin, lokalpatriota. Meni je drugi grad Frankfurt am Main jer sam tamo živeo. Ali Subotica, kako kažu stari Subotičani – „Ako ne vidiš Toranj Gradske kuće onda nešto nije u redu“.

• Jučer je bio dan nemačke kulture i u OŠ Grof Sečenji Ištvan baš je bilo lepo videti mnoštvo dece sa roditeljima i program na nemačkom jeziku.

• Hvala Bogu, nije jednina ustanova u Vojvodini, i nadamo se da u buduće će biti još takvih manifestacija. Kao što i ovaj primer kaže Nacionalni savet sredstvima pomaže i takve manifestacije. A i ja sam počeo svoju karijeru u toj školi. Svaka čast kolektivu škole da se škola bavi toliko sa nemačkim jezikom.
• Ali gledajući u budućnost, pri zaposlenju u neku firmu iz Austrije i Nemčake, definitivno će znanje nemačkog jezika značiti prednost, u obraćanju recimo glavnom inžinjeru, na njegovom jeziku.
• Ja znam da neke ovdašnje firma šalju određene radnike (radnike ili studente) koji znaju nemački da se specijalizuju i kada se vrate postaju specialisti ili rukovodioci. Nije nama cilj da oni odu tamo da rade i da ostanu tamo, nego sa znanjem i kapitalom se vrate i da ovaj njihov povratak pozitivno utiče na ekonomski razvoj naše zemlje.

• Kad već sada spominjemo lokalne migrante, kako je vaše mišljenje, saznanje, o ovom procesu velike migracije koja se sada dešava, a imate kontakt sa ambasadom, kakav je njihov stav po ovom pitanju? Jer uglavnom migranti spominju Nemačku kao svoju destinaciju.

• Ne bih znao njihov stav ali koliko ja znam, po statistici, tamo u Nemačkoj nedostaje radnika. Kažu na nivou godine oko pola miliona, jer i iz Nemačke odlaze ljudi u Ameriku, Kanadu, Australiju i dalje. Ali ako je tako, mislim da bi trebali da pitaju i narod, ispisati referendum na istočnom delu Nemačke, jer pojavile su se reakcije i to više u istočnom delu, jer tamo nije životni standard još kao u zapadnom delu Nemačke. Vreme će pokazati svoje.
• Znate po mom iskustvu, kada je čovek zadovoljan, materijalno obezbeđen, on se ne bavi politikom toliko, ne interesuje ga, tako je u tim ekonomsko razvijenim zemljama. Ali ako to utiče na njegovo radno mesto onda ovako nešto naravno može izazvati i izaziva reakciju. Pitanje je da li će se toliki broj ljudi moći integrisati u novu sredinu?

• Pa nije to od juče. Godinama to traje ali ne na ovaj način. Mogli su to bolje organizovati, a ne da se migranti toliko iscrpljuju kao i okolina kroz koju prolaze. Bolje bi bilo da se dobro organizuju i da ih prebace preko vazdušne ili željezniče linije na određeno mesto. Tako su nekada išli gastarbajteri iz Jugoslavije u Nemačku i to u dogovoru privrednih komora. Ovako neorganizovano, stvorene su tenzije među narodima u okolini, sa Mađarima, sa Hrvatima i sa drugim nacijama, postavljene ograde, razmenjene “uvrede” na nacionalnim osnovama.

• Tako je. Ja sam bio prisutan u jednom takvom prihvatnom centru. Na stotine ljudi ih je dolazilo dnevno. I to sve mladi ljudi. Ponavljam. Pitanje je da li će se oni integrisati u novu sredinu? To je ipak druga kultura, religija.
• Kada sam ja bio u Nemačkoj tada je bilo malo gastarbajtera većinom iz Evrope. Sada je to 3-4 generacija koja se intergisala. Ali to je bilo malo. Sada imate 15 - 20 hiljada ljudi emigranata dnevno?! Mnogo je. Ali Nemačka je jedna bogata zemlja i verovatno će imati rešenje.
• Moramo poći od sebe, ni nama ne bi bilo svejedno kada bi nam se tako nešto desilo. I mi bi bili iznenađeni da se to nama desi.

• Tako je, i mi smo doživeli jedno naseljavanje možda ne u toj meri ali sa Kosova su naselili našu okolinu tokom poratnih godina. Buvljak je doprineo tome, (tu je trgovina, biznis) ali i naša sredina koja je navikla da prima ljude. (O tome videti članak ovde i video prilog u okviru toga gde Bunjakov Brahimi, Rom sa Kosova, kaže - Čuli smo da je Subotica je multikulturalna sredina.)

• Mnogo će zavisiti od samih građana, da li će ih moći integrisati.

• Već sad ima priloga na www.DW.com gde se može pročitati kako su mnogi razočarani s time šta su zatekli i odlučuju da se vrati nazad.

• Da, ali verovatno će se i mnogi vratiti kada se situacija smiri u “Siriji” ili ako stignu do nekog kapitala kako su mislili, kao i naši ljudi koji su nekada išli u inostranstvo. Tako se nadam da će se i naša omladina, mislim na Srbiju, vratiti jednom nazad i stečeno znanje i kapital ulagati ovde.

• A da se mi vratimo na savet. Koje odbore imate i šta rade?

• Pa to su po zakonu definisani odbori: za kulturu, informisanje, obrazovanje i službena upotreba jezika i pisma, o ovome zadnjem smo već pričali, borimo se da se on vrati nazad i tu se dogovaramo sa ambasadom ako se u nekoj sredini pojavi želja, potreba da se uči nemački jezik, da učinimo što se može.
• Eto mislim da bi manjine morale zajednički postupati u rešavanju problema informisanja.
• Bilo je predloga da se formira nemačka politička partija i da se tako pokušamo doći do naših ciljeva ali ja sam rekao da dok sam ja na čelu nacionalnog saveta politikom se nećemo baviti.
• Bavimo se očuvanjem groblja, crkva, spomen obeležja, postavljamo spomenike, čistimo nemačkih groblja. Zadovoljan sam što smo to uradili u Gakovu, Knićaninu, Kikindi. Veliki nam je cilj da 2016. godine izgradimo spomen obeležje na mestu masovne grobnice u Bačkom Jarku (gde se vodi dogovori sa meštanima više od deset godina). Oformirali smo unutar nacionalnog saveta vihtimološku komisiju koji izuzetno se bavi sa takvim stvarima, recimo očišćenje groblja, parcela koja je napuštena, da se uradi eksumacija, i da se na jednom mestu sahrane ostaci i postave zaljednički spomenik, koja se dobro obeleži, osvetli, kada nam dođu naši zemljaci iz insotranstva, da imaju ugodno mesto gde da polože venac i da se pomole za njihove nedužne žrtve. A ostalo deo groblja bi prepustili meštanima. Stime bi bar i meštani imali tu odgovornost da čuvaju taj spomenik.
• Dani kulture su nešto lepo i to redovno održavamo, imamo devetnaest udruženja nemaca po Srbiji i odlazim u poseti kad mi vreme dozvojava. Njihove manifestacije i nacionalni savet materijalno podržava – preko Nemačke fondacije – Deutsche Stiftung preko konkurse na koje može svako nemačko udrženje da se konkuriše kad je konkurs ispisan.

• Moja primedba vezano za događaje iz kulture u okviru nacionalnih manjina je da to zajednice rade izolovano, sami za sebe. Kada prisustvujem  kao posmatrač, ja ne vidim predstavnike drugih na nečijem događaju.

• To je i moja primedba. Ja mislim da u buduće i to će se promeniti.
• Inače imamo jako dobre odnose sa svim nacionalnim savetima u Srbiji i u Subotici, posebno bi istakao dobru saradnju sa jevrejskom nacionalnom savetom u Srbiji i sa jevrejskom opštinom u Subotici. Neke stvari ćemo raditi zajedno. I ponosan sam na to kako naša dva naroda i ostali narodi, dobro sarađuju i žive zajedno u ovoj sredini.

***

Dopuna razgovora...

• Posle našeg razgovora od 7. do 12. novembra bio sam gost Ministrarstva inostranih poslova u Berlinu i gost IFA (INSTITUT FÜR AUSLANDSBEZIECHUNGEN – INSTITUCIJA SA INOSTRANIM NEMAČKIM INSTITUCIJAMA). Tema što bolja saradnja sa IFA-om i međunarodnim nemačkim manjinskim zaštupništvom.
• U Ministarstvu inostranih poslova tema je bila: Stanje nemačkih manjina postkomunističkih zemljama. A što je ovde bilo nama važno Stanje nemačkih manjina u Srbiji pre ulaska u EU.

• g. Gence, hvala vam lepo na mogućnost da sam mogao sa vama razgovarati o ovoj temi.