U Savremenoj galeriji Subotica (SGSU) juče, 21. oktobra 2016. u 19 časova održan je prvi razgovor u novom ciklusu programa naše galerije pod nazivom “Razgovor sa razlogom”. Prva gošća ovog programa bila je dr Dubravka Stojanović, redovna profesorka Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta u Beogradu i jedna od osnivača Udruženja za društvenu istoriju. Dr Dubravka Stojanović od samih početaka svog naučnog rada bavi se procesima modernizacije i pitanjima demokratije u Srbiji i na Balkanu krajem 19. i početkom 20. veka, evropskim uticajima u Srbiji početkom 20. veka, ulogom žena u srpskom društvu, kao i interpretacijama istorije u novijim srpskim udžbenicima.
Razgovor je vodio Mirko Grlica, istoričar i muzejski savetnik Gradskog muzeja Subotica.
Okosnicu Razgovora sa razlogom sa dr Stojanović bile su teme koje pokreće njena najnovija knjiga Rađanje globalnog sveta 1880-2015 (Udruženje za društvenu istoriju, Beograd 2015).
Nakon razgovora publika je imala priliku postavljati pitanja ili davati komentare na teme o kojima se govorilo.
Savremena galerija Subotica pokrenula je ciklus “Razgovor sa razlogom” u pokušaju da rasvetli određene istorijske fenomene koji oblikuju svet današnjice, te posredno utiču i na savremenu umetničku produkciju. U razgovorima će učestvovati naučnici čiji rad pokušava da sagleda društvo u kojem živimo i da objasni promene kroz koje to društvo prolazi. Teme će obuhvatiti pitanja globalizacije, cenzure umetnosti i odnosa prema zajedničkom nasleđu.
Razgovore će voditi Mirko Grlica, istoričar i muzejski savetnik Gradskog muzeja u Subotici, a održavaće se jednom mesečno u probnom ciklusu do kraja godine.
info - Savremena Galerija
photo - Pavle Menalo
*
Pitanje - publika - Kako tumačite stanje u Francuskoj?
- To je pitanje koje je porazilo francusku politiku. Pitanje je kako će oni iz toga izaći. Upravo zbog tog francuskog razumevanja nacije, od vreme francuske revolucije, Francuzi su bili svi oni koj su imali francusko državljanstvo. Oni su mogli biti bilo koje boje ili bilo koje religije, oni su svi bili Francuzi. I to je bio jedan jedinstven koncept nacije koji upravo imala Francuska i veoma se hvalila da je ona jedina u tome uspela i svi se sećamo kada je Francuska pobedila na svetskom šampionatu u fudbalu da je preko čitave Trijumfalne kapije bio baš Zinedin Zidan, čovek arapskog, muslimanskog porekla ali upravo je on istaknut kao najveći simol Francuske. U tom smislu Francuska proživljava ogroman lom..., Dakle, pre svega u pitanju šta znači biti danas Francuz, ali i pitanje kako se odnosila prema tim svim svojim građanima, odnosno - Da li je bilo dovoljno to što je slavila Zidana? Da li je činjnica da su oni dozvolili getoizaciju, a dozvolili su. Da li je činjenica da ti građani nisu imali jednak pristup svim privilegijama francuskog obrazovanja, da se bolje zaposle, da imaju socijalnu mobilnost, da li to njima sve bilo omogućeno? To su ogromna preispitivanja i meni je jako drago bilo kada je Fransoa Lan posle prvog napada Čarli Hebdo. odmah pozvao ministarku obrazovanja i pitao gde smo pogrešili?
