Na salonu Dani srpske karikature koji je bio otvoren 17.oktobra u galeriji Otvorenog univerziteta, prisutan je bio Milenko Kosanović, poznati&priznati karikaturista koji godinama na drugoj strani nedeljnika Subotičke novine daje svoj komentar na život u našem okruženju.
Dok sam kupovao Subotičke novine, uvek sam prvo otvarao dotičnu stranu stranu i čekirao sa čime se susretao nemi Kosanovićev karakteristični lik prosečnog radnika u svom životu i kakve su ga to muke spopadale. Uglavnom, ukazivale su na sve ono što nam se dešava uzrokovano politikom koja nam usmerava život, i to u lošem pravcu.
Veoma vitalan, ne bi mu dali osamdeset godina koje nosi na sebi, on je alfa&omega ovog salona karikature koji bilo dobro da se razvije narednih godina u ozbiljnu manifestaciju.
Stali smo sa strane posle dodele nagrada da bih postavio par pitanja vezano za informisanje i dezinformisanje u medjima:
- Šta mislite da li su karikaturisti ostali zadnji koji mogu nešto da kažu (nactraju) o stanju u kojem se nalazimo?
- Mislim da ne mogu. I to iz prostog razloga što je karikatura totalno prigušena. Niko je ne objavljuje, ona ne treba nikome. Zašto to? - pita se Kosanović - to verovatno znaju urednici, ja mogu samo da naslutim. Karikatura je ta koja može da nacilja neki problem bolje nego bilo koji tekst. Ona udara u srž, pravo u temu i verovatno je to razlog zašto se karikature ne objavljuju.
- Da li je to šira pojava ili samo kod nas?
- Ja mislim da je to samo kod nas, pod time mislim i na prostor bivše SFRJ, jer se čujem sa kolegama iz ostalih republika.
- Da li ste još aktivni?
- Kako da ne, ja radim za konkurse karikature kod nas i u svetu. Dok mogu, ja ću da radim. Inače mislim da je Subotica dobra destinacija za karikaturu jer je ona uvek bila prihvatljiva u medijima u našem gradu, gde je nekada bilo više listova, koji su je dobro tretirali, bila je tražena. Nadam se da će ovaj konkurs da zaživi jer već ima naznaka za nove autore što mene posebno raduje.
- Koliko godina se bavite karikaturom?
- Blizu pedest. Učestvovao sam na prvom Pjeru, a sada je četrdeset deveti. Ja svaki dan crtam karikaturu. Ona me podmlađuje, to je meni terapija, da nema toga ja bi odavno bio “mator”.
- A mi imamo dosta toga što može da vam bude tema, kod vas dominira ta socijalna priča…
- Da, mene to iritira! To je nepresušna tema i to me stimuliše da radim, pri tome ja osećam puls običnog čoveka i ja to prenesem na papir.
- Da li koristite savremenu tehniku pri kreiranju karikature?
- Koristim sve, tuš, pero i kompjuter. Svaki dan ja nacrtam bar jednu karikaturu.
- Neko sećanje koje bi mogli da kažete?
- Pa recimo ono što sam uočio nekada. Kao mladić sam išao na Surčin kod babe i dede i otuda išao na Terazije u Beograd i tada mi bilo neshvatljivo kako neki ljudi mogu da crtaju Tita!? I ja to dugo, dugo, nisam shvatio da je to sve bilo naručeno. I sada kada gledam svoje stare albume ja uočavam da je to bio cilj. Tada je bila veće demokratija što se tiče karikature - Mogao si da crtaš šta hoćeš!
- Da li ste imali tada, u svojoj mladosti, svoje “idole”.
- Ja sam tada “trčao” za njima, našim starim karikaturistima, pokojini Ivo Kušanić, Mile Dobrić, pa Feri Pavlović. A sećam se malo i Zuke Džumhura. Družio sam se sa njima, oni piju vinjak i daju meni jedan i meni odma “dosta”- govori kroz smeh Kosanović i nastavlja - tada sam mislio da karikaturisti moraju biti pijani da bi nešto nacrtali! - sada se obojica glasno smejemo.
- Inače da kažem još, to sa konkursima za karikaturu su počeli Italijani, davno potom preuzali Kanađani. Mi karikatursiti, iz bivše Jugoslavije smo im sve nagrade pokupili, sve! I kada sam otišao tamo u Italiju, prvi puta, onda sam video kako oni rade. Oni su tome pridali značaj, učinili događaj atraktivnom i na taj način napravili praktično i turističku atrakciju.
Trebao bih da napišem dosta toga što sam doživeo. Imam prijatelja po čitavoj bivšoj Jugi. Ja kada idem u goste to je kao da idem kući. To je “strašna” stvar i ja to ne bi menjao za ništa!
- Hvala vam, javim se kada doteram tekst. Može jedna vaša karikatura uz to?
Milenko se samo nasmešio. Karikatura je u prilogu...
