U organizaciji Palićkog turističkog pula, povodom knjige Dragutina Miljkovića „Banja Palić“, 2. i 3. decembra 2016. održan je Okrugli sto „Bivša i buduća banja Palić“. U radu su učestvovali: dr Agošton Ferenc, direktor „Banje Kanjiža“, u penziji; dr Albel Andor, predsednik Klastera banja Južne Mađarske; Miroslav Božin, publicista, Novi Sad; dr Miro Dragičević, direktor Horvath HTL. Co, Zagreb; Atila Dunđerski, dipl. turizmolog, Subotica; dr Boško Kovačević, prof. na fakultetu za turistički menadžment Univerziteta „Singidunum“; Dragutin Miljković, dipl. oecc, Subotica; Dušan Torbica, sociolog, direktor Službe za zapošljavanje, filijala Subotica i Vladan Vešković, generalni sekretar Udruženja banja Srbije.
Svoj dvodnevni rad skup je, upoređujući 170-ogodišnje iskustvo Banje Palić, njene nasleđene vrednosti, socijalnoekonomsko stanje u društvu, razvijenost sličnih destinacija u okruženju, sadašnje potencijale i aktuelne svetske turističke trendove, rezimirao sledećim zaključcima:
1. Palić je vredan turistički prostor (to između ostalog, potvrđuje i njegovo visoko mesto u streteškim planovima turističkog razvoja Srbije) koga planski, pažljivo treba popuniti turističkim sadržajima koji će uvećati njegove kapacitete, atraktivnost i konkuretnost.
2. Krupni razvojni projekti se ne mogu zamisliti bez valjanog planskog pristupa. Uslov da Palić konkuriše u bilo kom državnom ili međunarodnom konkursu za podršku jeste tzv. master plan. Palić svoj master plan ima i osnovna rešenja iz njega skup snažno podržava.
3. Postojeća turistička ponuda Palića je usitnjena, zbog čega je poželjno da se u njegove razvojne projekte uključi „veliki igrač“ u turističkom biznisu, sa snagom komercijalizacije destinacije.
4. Respektujući preovlađujuću praksu u zemlji i okruženju i imajući u vidu dominantne primere u privlačenju i dobijanju kvalitetnih ulagača, u slučaju Palića poželjno je: - da se planiraju i forsiraju modeli javnog i privatnog partnerstva u kome bi ulozi Grada bili postojeći prostor i pripadajuća infrastruktura; - da u podsticajima, prostor na Paliću, obuhvaćen master planom za kapitalne sadržaje ima isti tretman kao i prostori u industrijskoj zoni grada Subotice; - za uspešno tržišno pozicioniranje i održivost projekta na što duži rok od velike je važnosti da se on realizuje u „jednom komadu“ i da lestvica zahteva bude postavljena na sam vrh savremenih dostignuća u sadržajima predviđenim planom, namenjenim platežno sposobnoj klijenteli za vrhunsko zadovoljavanje njihovih potreba i želja.
5. Za uspeh u namerama da se ostvari „veliki investicijski skok“ potrebno je da se postigne konsenzus na liniji: državavlasnici kapitala-građani. Iskustveno i aktuelno - na Paliću je to posebno važno. Pogotovo razumevanje i stav građana. Zato se predlaže da na tu temu u pogodnom trenutku bude otvorena svojevrsna, tematska politička kampanja, u kojoj treba da učestvuju ljudi sa stručnim, moralnim i političkim kredibilitetom, a sa ciljem da se razume da sa punim razvojem Palića dobijaju svi segmenti koji čine zajednicu grada Subotica, kroz zapošljavanje, upošljavanje postojećih i razvoj novih proizvodnih, uslužnih i drugih kapaciteta, kroz javne prihode Grada, Pokrajine i Srbije.
6. Sektor ekologije, neraskidivo vezan za razvojni proces Palića, je relevantan u više pravaca: - okolnost da je Palić zaštićeni prirodni prostor, u turističkoj praksi se smatra naročitom vrednošću, mnogo većom nego što pojedincima otežava realizaciju neke parcijalne namere; - jezero u kontekstu razvoja turizma na Paliću treba tretirati odvojeno od „kopna“. Ono se ne nudi kao prirodna, čista, bistra vodena atrakcija, nego kao zdrav, prijatan detalj egzotičnog palićkog pejzaža, važan faktor klimatskih prilika i prostor za raznovrsne rekreaktivne aktivnosti na vodi i ledu; - „zdrava hrana“ je koncept koji sve više ulazi u elemente konkurentnosti turističkih destinacija. Zato podršku akterima biopriozvodnje u Subotici i okolini treba sinhronizovati sa planovima i tokom razvoja turizma na Paliću; - prostor, zelenilo, vazduh, termomineralne i hidrotermalne vode su blago Palića na koje se naslanjaju njegovi razvojni planovi. Zato ih treba čuvati, negovati i štedljivo koristiti; - „ekološki dinar“ je jedan od benefita turističkog razvoja Palića, koji ne bi trebalo da postane neizdržljivi teret učesnicima u turističkoj ponudi, najvidljiviji izraz aktivnost na zaštiti, niti cilj sam za sebe. Njegovo dimenzioniranje je poželjno uskladiti sa stepenom profitabilnosti palićke turističke privrede.
7. Kultura, shvaćena u najširem smislu, je najveća vrednost među svim palićkim turističkim potencijalima. Sve navike, stil i običaji vezani za Palić kao kupalište, izletište, letovalište i lečilište su suma vrednosti koje povezuju sa srednjeevropskim iskustvima i kulturnom tradicijom. Stil gradnje palićkih vila i drugih objekata, stil uređenja i nege parkova, nega i razvoj zelenila – to su vrednosti koje se ne stiču preko noći. Mešavina etno-nasleđa lokalnog stanovništva u stilu zajedničkog života, negovanje običaja, gastonomskih navika i sl. su vrednosti iznad svakog proseka. Tome se uvek dodaju događaji koji nadograđuju nasleđe, oblače ga u savremeno ruho i proizvode razloge za dolazak i boravak na Paliću. Zato postojeće manifestacije na Paliću treba da se saobražavaju i ovim potrebama, vodeći računa o kulturnom nivou i njihovoj estetici. Svakako treba podsticati i nove događaje sa atraktivnošću koja doseže do nivoa mogućnosti njihove turističke valorizacije.
8. Palić participira u brojnim oblicima nacionalne i regionalne povezanosti turističkih subjekata. Njegovim daljim razvojem, on treba da teži ka značajnijoj, do liderske uloge u tim povezivanjima.
9. Novi palićki turistički kompleks će zahtevati kadrove vrhunskih znanja i sposobnosti, kojih u principu na tržištu ima malo ili ih uopšte nema. Zato je, paralelno sa graditeljskim poduhvatima, u saradnji sa ulagačima, potrebno raditi i na pripremi postava za zaposedanje poligona za vrhunske usluge iz svih oblasti u kojima će se u ponuda javljati.
10. Iskustvo dugovečnog trajanja Banje Palić pokazuje da je uspeh u njenom razvoju i održanju bio čvrsto povezan sa transparentnošću, koja je poželjna u svim fazama, počev od formulisanja uslova za poziv, preko pregovanja, do izbora ulagača u kapitalne sadržaje. Danas je to potrebno da se odvija u stilu koji dosežu do standarda koji u toj oblasti važe u Evropi.
Predlog zaključaka - Dragutin Miljković
