Subotica.info on Facebook Subotica.info Google+ page Subotica.info Twitter Subotica.info YouTube channel Email Subotica.info Subotica.info RSS feed

Заједнички концерти четири музичке школе из региона

Sre, 08.02.2017 - 21:23 -- nikola.tumbas

Музичко и балетско образовање је најбољи сегмент образовања, а читава Европа признаје да су Србија, Хрватска и Словенија у овој области задржале квалитет

– Пре четири године Музичка школа у Суботици покренула је заједничке камерне концерте ученика уметничких школа из Марибора, Осијека, Београда и школе домаћина. „Камерно музицирање претпоставља само три или четири члана оркестра, али је посебно јер захтева да се прати други инструмент, он подразумева емпатију и толеранцију у музици, каже Едита Барлаи, директорица суботичке Музичке школе.

 Иницијатива је прихваћена и постала део музичког програма који се одвија у Суботици и у којем је почетком ове седмице било 30-так учесника из сва четири града. Слађана Шегавчић, директорица Музичке школе „Даворин Јенко“ из Београда у разговору за „Политику“ каже да је ово одлична прилика и за ђаке и за професоре да виде колико је ко напредовао, да размене искуства. „Ово је прилика и да од младих ногу науче шта значи сарадња, толернација, пријатељство без граница“.

Њена колегиница, Хелена Мешко, директорица Конзерваторијума за музику и балет из Марибора додаје:

- „Словенија, Хрватска и Србија су мале земље и затварање у свој круг, из кога не видиш и не чујеш око себе и остајеш задовољан са оним где си, није добро, посебно на пољу музичког и балетског образовања“, каже Мешко.

Ове директорице истичу важност оваквих контаката, понављајући да сарадња између ових школа никада није ни прекидана, а у Суботици им се придружила и Сунчана Башић, директорица Музичке школе „Фрањо Кухач“ из Осијека.

Мешко и Шегавчић су и председнице заједнице музичких школа у Словенији, односно Србији, па са те позиције имају бољи преглед на ситуацију својим земљама. У Србији има 68 музичких основних и средњих школа, али је обухват деце тек између два и три одсто. Сличан број основних школа има и Словенија, 54 државне и 10 приватних, али на два милиона становника то значи да 18 одсто деце похађа музичку школу. Основа музичког образовања у обе земље веома је слична, а Шегавчић објашњава да је очуван квалитет образовања који је преузет из претходног времена.

„У Србији, Хрватској и Словенији балетско и музичко образовање су најквалитетнији сегменти образовања“, сматра Шегавчић.  Њена колегиница из Словеније додаје да се Европа диви како је систем сачуван док свугде пада квалитет, али да се у овом региону на некадашњим темељима и даље ради јако успешно, те да то треба казати гласно.

Одређене разлике ипак постоје, Мешко потврђује да су школе у Словенији одлично технички опремљене и да лакше долазе до добрих инструмената, али опет, сматра да су у Србији млади музичари више истакнути, за њих се зна и јавност им даје већу подршку и поноси се њима. „Ми треба много да радимо да дођемо у новине“, каже Мешко. Протекле четири године каже да су и много напора уложили да држави покажу шта је оно  што раде и колико је то важно,  јер је у време кризе постојала идеја да се терет музичког образовања пребаци на општине и родитеље. Мешко и Шегавчић кажу да у министарствима просвете имају партнере, али су с друге стране, свесни да је ово школовање скупо и тешко за увек мали просветарски буџет.

„Музичка школа има најмање две сврхе које су важне за друштво: да из велике масе деце издвоји неколико оних који су на националном и међународној сцени врхунски таленти, а то је могуће само ако имају подршку од малих ногу. Осим тога, јако је важно да се развија и негује љубав према музици, задовољство уз музику, свест да је култура оно што човеку треба“, каже Мешко.

„За нас је важно да у школама развијамо добре, паметне људе, оријентисане на рад, стварање добрих вредности, људе који ће умети да цене квалитет, каже Шегавчић.

 

***

Muzičko i baletsko obrazovanje je najbolji segment obrazovanja, a čitava Evropa priznaje da su Srbija, Hrvatska i Slovenija u ovoj oblasti zadržale kvalitet

– Pre četiri godine Muzička škola u Subotici pokrenula je zajedničke kamerne koncerte učenika umetničkih škola iz Maribora, Osijeka, Beograda i škole domaćina. „Kamerno muziciranje pretpostavlja samo tri ili četiri člana orkestra, ali je posebno jer zahteva da se prati drugi instrument, on podrazumeva empatiju i toleranciju u muzici, kaže Edita Barlai, direktorica subotičke Muzičke škole.

 Inicijativa je prihvaćena i postala deo muzičkog programa koji se odvija u Subotici i u kojem je početkom ove sedmice bilo 30-tak učesnika iz sva četiri grada. Slađana Šegavčić, direktorica Muzičke škole „Davorin Jenko“ iz Beograda u razgovoru za „Politiku“ kaže da je ovo odlična prilika i za đake i za profesore da vide koliko je ko napredovao, da razmene iskustva. „Ovo je prilika i da od mladih nogu nauče šta znači saradnja, tolernacija, prijateljstvo bez granica“.

Njena koleginica, Helena Meško, direktorica Konzervatorijuma za muziku i balet iz Maribora dodaje:

- „Slovenija, Hrvatska i Srbija su male zemlje i zatvaranje u svoj krug, iz koga ne vidiš i ne čuješ oko sebe i ostaješ zadovoljan sa onim gde si, nije dobro, posebno na polju muzičkog i baletskog obrazovanja“, kaže Meško.

Ove direktorice ističu važnost ovakvih kontakata, ponavljajući da saradnja između ovih škola nikada nije ni prekidana, a u Subotici im se pridružila i Sunčana Bašić, direktorica Muzičke škole „Franjo Kuhač“ iz Osijeka.

Meško i Šegavčić su i predsednice zajednice muzičkih škola u Sloveniji, odnosno Srbiji, pa sa te pozicije imaju bolji pregled na situaciju svojim zemljama. U Srbiji ima 68 muzičkih osnovnih i srednjih škola, ali je obuhvat dece tek između dva i tri odsto. Sličan broj osnovnih škola ima i Slovenija, 54 državne i 10 privatnih, ali na dva miliona stanovnika to znači da 18 odsto dece pohađa muzičku školu. Osnova muzičkog obrazovanja u obe zemlje veoma je slična, a Šegavčić objašnjava da je očuvan kvalitet obrazovanja koji je preuzet iz prethodnog vremena.

„U Srbiji, Hrvatskoj i Sloveniji baletsko i muzičko obrazovanje su najkvalitetniji segmenti obrazovanja“, smatra Šegavčić.  Njena koleginica iz Slovenije dodaje da se Evropa divi kako je sistem sačuvan dok svugde pada kvalitet, ali da se u ovom regionu na nekadašnjim temeljima i dalje radi jako uspešno, te da to treba kazati glasno.

Određene razlike ipak postoje, Meško potvrđuje da su škole u Sloveniji odlično tehnički opremljene i da lakše dolaze do dobrih instrumenata, ali opet, smatra da su u Srbiji mladi muzičari više istaknuti, za njih se zna i javnost im daje veću podršku i ponosi se njima. „Mi treba mnogo da radimo da dođemo u novine“, kaže Meško. Protekle četiri godine kaže da su i mnogo napora uložili da državi pokažu šta je ono  što rade i koliko je to važno,  jer je u vreme krize postojala ideja da se teret muzičkog obrazovanja prebaci na opštine i roditelje. Meško i Šegavčić kažu da u ministarstvima prosvete imaju partnere, ali su s druge strane, svesni da je ovo školovanje skupo i teško za uvek mali prosvetarski budžet.

„Muzička škola ima najmanje dve svrhe koje su važne za društvo: da iz velike mase dece izdvoji nekoliko onih koji su na nacionalnom i međunarodnoj sceni vrhunski talenti, a to je moguće samo ako imaju podršku od malih nogu. Osim toga, jako je važno da se razvija i neguje ljubav prema muzici, zadovoljstvo uz muziku, svest da je kultura ono što čoveku treba“, kaže Meško.

„Za nas je važno da u školama razvijamo dobre, pametne ljude, orijentisane na rad, stvaranje dobrih vrednosti, ljude koji će umeti da cene kvalitet, kaže Šegavčić.

*

Ličnosti: