Subotica.info on Facebook Subotica.info Google+ page Subotica.info Twitter Subotica.info YouTube channel Email Subotica.info Subotica.info RSS feed

Сијело о Стојану Јанковићу

Uto, 11.04.2017 - 21:09 -- nikola.tumbas

Завичајно удружење ``Далмација`` Суботица у оквиру својих редовних активности у 2017. години организује

Сијело о Стојану Јанковићу

Стојан Митровић Јанковић ( Жегар код Обровца, Далмација, око 1635 — Дувно, Херцеговина, 23. август 1687. )

``ЛАСНО ЋЕМО, АКО ЈЕСМО ЉУДИ``!

Вече посвећено јунаку, витезу и кавалиру из Далмације – Равни Котари биће одржано 22. априла 2017. године ( субота ) у Суботици - етно ресторан коноба ``Тинел``, Хуга Бадалића 14, с почетком у 19 часова.

У програму образовно – културне вечери учествују:

1. проф. др Стојан Бербер,

2. Светозар Борак,

3. Срђан Воларевић, књижевник,

4. др Невен Јокић и

5. др Момчило Суботић.

Водитељ: Стефан Банић

По завршетку званичног програма жива музика и пјесма!

``Без изворне  националне културе нема суштинске слободе ни нацији  ни појединцима. Поготову када је један народ изложен културној и духовној колонизацији а на територији ван своје матице и прогону.``  Први на удару су темељни симболи српског народа, његов језик и ћирилично писмо, али и културно благо у цијелини. "Народу се на силу може узети све али се не може на силу дати" други смисао и други идентитетски образац. ``Када смо добро утемељени у својим традиционалним историјским  корјенима онда  и удари домаћих и страних моћника немају снагу  да продиру у суштину српског националног бића.``. 

Са истом вјером и ка истом циљу тежи и Завичајно удружење ``Далмација`` Суботица,  посвећено повезивању и очувању српског културног и духовног простора.  То је онај простор  гдје вјековима живе Срби и представља јединствену цјелину без обзира гдје се налазимо, у матици, "региону" или расејању.

Рад Завичајног удружења ``Далмација`` Суботица даје пун смисао у настојању да останемо своји на своме,  чувајући оно што су нам преци оставили: дух, вјеру, језик, писмо и слободу. Али чврсто и непоколебљиво се држећи истински демократске максиме:

``МОЈЕ СВЕТО, А И ТВОЈЕ СВЕТО, СВОЈЕ ЧУВАЈ У МОЈЕ НЕ ДИРАЈ``!

С радошћу, уз суве смокве, ракију лозу из наше Далмације, погачу испод пеке и со... ми Вас раширених руку и отвореног срца очекујемо.

Добро дошли сви добри и добронамјерни људи!

 

Суботица, 11. април 2017.                Завичајно удружење ``Далмација`` Суботица:

                                                                    Мр Милорад С. Кураица, секретар

                                                                      МКураица

ПРИЛОГ:

СТОЈАН ЈАНКОВИЋ - ``ЛАСНО ЋЕМО, АКО ЈЕСМО ЉУДИ``!

 

Стојан Митровић Јанковић ( Жегар код Обровца, Далмација, око 1635 — Дувно, Херцеговина, 23. август 1687; у српској народној пјесми чешће изговаран као Јанковић Стојан ) био је један од вођа српских ускока у Равним Kотарима у 17. вокеку, поглавар и управник морлака, сердар Котара, каваљер св. Марка, коњички капетан, заповједник тврђаве Островице.

 

Стојан Јанковић је син Јанка Митровића ( 1613 — 1659 ), харамбаше, главног поглавара морлачке народне војске у Кандијском рату, чији отац Митар је из Жегара. Митровићи су се доселили заједно са другим Жегаранима 1647. у Будим код Поседарја на млетачкој територији.

 

Стојан Јанковић прославио се као вођа далматинских Срба у борби против Османског царства. Борио се у више ратова против Турака, међу којима су најпознатији кандијски ( 1645 - 1669. ) и морејски рат ( 1683 — 1699. ). У фебруару 1666. је заробљен код Обровца на рокеци Цетини, где је у борби погинуло много Турака, између осталих и алајбегови ( заповкедници коњице ) Атлагић, Ченгић и Бараковић. Након заробљавања Јанковић је одведен у Цариград, али је успио да се ослободи након 14 мјесеци и врати се у Далмацију.

 

Истакао се у борбама тзв. „Светог савеза“ против Турака. Познато је да је у борбама више пута побједио турске снаге, када је убијено и више турских војних заповједника, међу којима је неке и лично посјекао. Међу њима су Али-бег Дуракбеговић, Реџеп-ага Филиповић, ага Велагић, ага Пајалитовић и Ибрахим-ага Ковачевић.

 

За војне заслуге и показану храброст 1670. Млетачка република одликовала је Стојана Јанковића златном колајном св. Марка, вриједном 100 дуката и доламом, именован је за каваљера ( витеза ) св. Марка и добио је посједе у новоосвојеним областима у Исламу Грчком са "400 гоњала земље“.

Истакао се и у борбама у Херцеговини, а 1686. је ослободио град Сињ, Лику и Крбаву. Годину дана касније ( 1687. ) је погинуо током напада на Дувно.

 

Опјеван је у народној епској пјесми „Јанко од Котара и Мујин Алил“, „Женидба Стојана Јанковића“, „Ропство Јанковић Стојана“, као и у другим народним пјесмама.

 

Стојан Јанковић имао је два брата и једну сестру. Млађи брат Илија Јанковић борио се против Турака, а млетачка власт није успјела да га уклопи у свој војно - управни систем. Одметао се у вријеме мира и нападао је турску територију. У јесен 1683. покренуо је велик устанак против Турака у Далмацији након турског пораза код Беча. Предводећи своје чете учествује у походима на Лику и Босну. Отровали су га Млечани 1693. године.

 

Потомак Јанковића је Владан Десница, српски писац.

 

Mesto održavanja: 
Vrsta događaja: 
Vreme održavanja - početak: 
Sub, 22.04.2017 - 19:30
Vreme održavanja - kraj: 
Sub, 22.04.2017 - 21:00
Kategorija: