Subotica.info on Facebook Subotica.info Google+ page Subotica.info Twitter Subotica.info YouTube channel Email Subotica.info Subotica.info RSS feed

Излет на Фрушку гору и манастир Крушедол

Ned, 07.05.2017 - 08:37 -- nikola.tumbas

ОРГАНИЗУЈЕМО ЈЕДНОДНЕВНИ ИЗЛЕТ

НА ФРУШКУ ГОРУ - МАНАСТИР КРУШЕДОЛ

27. МАЈ 2017. ГОДИНЕ (субота),

 

Полазак из Суботице у 6:30 часова са паркинг простора иза Отвореног универзитета.

Повратак из Крушедола истога дана у 18 часова.

Цијена путовања: 700,00 динара.

Уколико организатор Сабора плати превоз уплаћени новац биће враћен.

Пријаве и детаљније информације на 064/1815231 и 063/ 8473872

 

Завичајно удружење „Далмација“ Суботица и  Удружење Личана „Лика“ Суботица

***

МАНАСТИР КРУШЕДОЛ

После смрти свог супруга, деспотица Ангелина, која је једно време боравила на Западу, стиже 1487. године у Срем. Са собом доноси и мошти свог супруга Стефана Слепог. Од угледне Србске породице Јакшић добија земљиште на коме подиже женски манастир данас сеоска црква посвећена Сретењу Господњем, у самом месту Крушедолу – а њен син владика Максим (у световном животу деспот Ђорђе Бранковић), уз материјалну помоћ свог рођака влашког војводе Јована Њагоја, подиже мушки манастир Крушедол. Помоћ Бранковићима пружа и велики руски кнез Василије, који је био у сродству са Јакшићима.

Манастир Крушедол настао је у времену од 1509. до 1514. године. У својој задужбини су живели, а и умрли: владика Максим 1516, а Ангелина 1520. године. Убрзо по престављењу проглашени су светим и мошти су им чуване у Крушедолу. Овај манастир се са својим имањем помиње у турском попису 1546. године. За разлику од поседа осталих фрушкогорских манастира крушедолски су били далеко већи. Та имања су, према турским пописима из 1566/67. године, знатно и увећана. Током XV и XVII века крушедолски игумани често бораве у Русији ради прикупљања помоћи. Године 1670, у манастиру Крушедолу обитава 90 калуђера и 12 стараца. У време Велике сеобе Срба под патријархом Арсенијем III Чарнојевићем крушедолски калуђери су са манастирским драгоценостима пребегли у Сентандреју. Вратили су се 1697. године. Митрополит Исаије Ђаковић је 1710. пренео из Беча мошти патријарха Арсенија Чарнојевића у манастир Крушедол. После битке код Петроварадина 1716. године, турци су у одступању опљачкали и запалили манастир, а мошти светих Бранковића сасекли и запалили.

Током целе прве половине XVIII века манастир је обнављан: владика печујски Никанор Мелентијевић сазидао је 1722-1725. године конак. 1742. је црква проширена, а 1746. прекривена лимом.

Конаци манастира окружују храм са све четири стране и делом су на спрат. Током времена су дорађивани и президани.

Црква манастира Крушедола је и маузолеј Србских црквених и других знаменитих личности у коме се чувају земни остаци грофа Ђорђа Бранковића, патријарха Арсенија IV Шакабенте и митрополита Јована Георгијевића. У манастиру су сахрањени и Јован Рашковић, војвода Стефан Тупљикац, кнегиња Љубица (жена кнеза Милоша Обреновића), митрополит Петар Јовановић и краљ Милан Обреновић.

Храм манастира Крушедола у основи има изглед триконхоса. Олтарске и певничке апсиде су полукружне, засведене полукалотама. Сводови наоса су полубочасти са кубетом које се ослања на четири четвороугаона стуба. Кубе је кружно изнутра, а споља осмострано. Припрата је одвојена од наоса. Барокни звоник одвојен је од храма и повезан је са западним делом конака. Због сталних обнављања и доградњи, црква и манастирски комплекс немају свој првобитни изглед.

Живописање припрате завршено је 1542. године, за време игумана Силвестра. Исликавање осталог дела крушедолског храма почело је 1545, за време игумана јеромонаха Јоакима. Године 1750, Рацко Јовановић из Новог Сада дао је да се живопише припрата манастирске цркве, а 1751. је темишварски епископ Георгије Поповић украсио олтар зидним сликама. Ктитор живописа средњег дела цркве, затим таваница, столова и певница, био је 1756. године владика Јован Георгијевић. Живописање крушедолског храма средином XVIII столећа изведено је преко ранијег фреско-сликарства. Овај барокни живопис, који је рађен уљаним бојама, дело је руку више мајстора блиских сликарским схватањима рускоукрајинског црквеног сликарства.

Иконостас манастира Крушедола чине иконе од XVI до XVIII столећа. Посебно се издваја Деизис, једно од најбољих сликарских остварења ХVI века.

Манастир Крушедол поседовао је највреднију ризницу од свих фрушкогорских манастира. Вредне драгоцености Бранковића и остале Србске властеле чуване су у крушедолској ризници све до 1942. године; тада је ризница опљачкана, а остатак блага однет у Загреб. Сачуване манастирске драгоцености враћене су 1946. у Београд и похрањене у Музеј Српске Православне Цркве где се и данас налазе. Један део тих драгоцености изложен је у сталној поставци манастира Крушедола.

Сретењска црква у месту Крушедолу има изглед једнобродне граћевине са нартексом на западној и полукружном апсидом на источној страни. Фреско-сликарство настало је 1634. године и по стилским одликама опонаша дух средњовековне традиције.

Манастир Крушедол (саграђен 1509, задужбина светог Максима Бранковића), 22328 Крушедол, тел: 022/460-001. Храм Благовештења Пресвете Богородице (1509.); капела светог владике Максима (прва половина 18. века). Намесник манастира: јеромонах Пајсије Будимир, са братијом.

 

ЖЕЛЕ ВАМ

 

Срећан пут и добар провод!

Mesto održavanja: 
Vrsta događaja: 
Vreme održavanja - početak: 
Ned, 07.05.2017 - 08:30
Vreme održavanja - kraj: 
Sub, 27.05.2017 - 18:30