Festival „Dezire“ prve večeri ima po prvi put i jednu premijeru na repertoaru – „Oblak u pantalonama“ u režiji Kokana Mladenovića bavi se Oktobarskom revolucijom i današnjim svetom
Po prvi put na Međunarodnom regionalnom festivalu savremenog pozorišta „Dezire“ biće održana i jedna premijera. Domaćin, pozorište „Kostolanji Deže“ prve festivalske večeri, 25. novembra izvešće predstavu rađenu po motivima poeme Vladimira Majakovskog „Oblak u pantalonama“ u režiji Kokana Mladenovića.
Režija Mladenovića u subotičkom teatru nastala je iz obostrane želje za saradnjom, i kako je rekao i Andraš Urban, direktor „Kostolanjija“ sa velikim nestrpljenjem i iščekivanjem idu u susret ovoj premijeri. U predstavi igraju Marta Bereš, Emeše Nađabonji, Aniko Kiš, Boris Kučov, Gabor Mesaroš i Imre Elek Mikeš. Muziku je radila Irena Popović Dragović, dramaturg je Kornelija Goli, scenograf Marija Kalabić, kostimograf Marina Sremac, scenski pokret uobličila je Aniko Kiš, a asistent reditelja je Žofija Serda.
Zbog čega je poemu Majakovskog odabrao kao polaznu tačku za bavljenjem Oktobarskom revolucijom reditelj Kokan Mladenović objašnjava pesnikovim porukama građanima:
- Pesnik Vladimir Majkovski je 1909. godine bacio u lice svojim sugrađanima Deset poruka o revoluciji i zbog toga proveo deset meseci na robiji. Te poruke su sledeće:
- 1. Revolucija počinje – kada ljudi više ne prihvataju nezadovoljstvo kao normalno stanje, a vi ćutite, građani!
- 2. Revolucija počinje – kada se bes gladnih ne može kupiti novcem sitih, a vi ste gladni, građani!
- 3. Revolucija počinje – kad radnici odbiju da budu robovi i otmu ono što im pripada, a vi ćutite, građani!
- 4. Revolucija počinje – kad moralni zakon ne postoji, a pisani zakoni se primenjuju samo na sirotinji, a vi ste sirotinja, građani!
- 5. Revolucija počinje – kad država ponižava stare, a hapsi ili proteruje mlade, a vi ćutite, građani!
- 6. Revolucija počinje – kad narod služi vlastima, a ne vlast narodu, a vi služite, građani!
- 7. Revolucija počinje – kad umetnici prestanu da budu kukavice i progovore na sav glas, dok vi ćutite, građani!
- 8. Revolucija počinje – kad su zabranjeni slobodna reč i slobodna misao, a vi ste zabranjeni, građani!
- 9. Revolucija počinje – kad posla i hleba ima samo za one koji cara slave i hvale, a vi ćutite, građani!
- 10. Revolucija počinje – kad policija, vojska i službe bezbednosti nisu čuvari slobode, već okupatori sopstvenog naroda, a vi ste okupirani građani!
Analizirajući ovih deset poruka čija je podudarnost sa našom stvarnošću zapanjujuća, pokušali smo da danas, kada obeležavamo sto godina od Oktobarske revolucije, progovorimo o svetu u kome živimo, o socijalnim razlikama, raspadu sistema vrednosti, ali i položaju teatra u „novim istorijskim okolnostima“. Može li pozorište biti hrabro, ako je poniženo? Moramo li da budemo zabavni, da bismo opstali? Može li ta zabava biti revolucionarna? - kaže Mladenović.
Najavljujući Vašu predstavu Andraš Urban je rekao da ispitujete kako funkcionišu mehanizmi koji menjaju društvo. Da li ste otkrili koji su to mehanizmi?
- Ta pitanja postavljali smo i sami radeći na predstavi. Danas nije pitanje koji su okidači društvenih promena, već da li oni uopšte postoje, da li je promena moguća i kako da u nju iznova poverujemo. Pokušali smo da uočimo zbog čega mirno posmatramo ogromne socijalne nejednakosti u svetu u kome živimo, preispitamo sopstvene i kolektivne granice trpljenja ustrojstva sveta koje nije pravedno. Jesmo li trajno pristali na svet neoliberalnog kapitalizma i na korporativni fašizam kao njegov poslednji stadijum? Posedujemo li empatiju prema onim slojevima društva koji nemaju osnovnih sredstava za život? Koliko smo spremni da žrtvujemo da bismo popravili svet oko sebe? Postoje li kolektivni ideali i ako postoje – jesu li oni progresivni? Da li je, i pod kojim okolnostima, iznova moguća revolucionarna promena sveta koja će biti bazirana na ideji bratstva, jednakosti i socijalne pravde?
Šta je za Vas tekovina Oktobarske revolucije kojom se bavite u predstavi?
- Oktobarska revolucija nije bila prva koja je tragala za temeljnom pravdom za sve i jednakošću svih ljudi, ali je prva koja je to ostvarila, ili je bar, u prvom zamahu revolucionarnih godina, imala nameru da obezbedi opšti boljitak i ravnopravnost. To što je „revolucija pojela sopstvenu decu“, ne znači da je se treba odreći kao jednog od svetionika u progresivnoj istoriji čovečanstva.
Vek nakon Oktobarske revolucije kako vidite njen istorijski hod, posebno s obzirom na činjenicu da danas u delu Evrope imamo desničarske vlade?
- Sto godina nakon Oktobarske revolucije, istorija je zatvorila krug. Na javnoj sceni su i dalje hulje i eksploatatori, moralne nakaze i politikantski kameleoni. Srbija se, na sramotu, odrekla svoje levičarske tradicije i iznova, kao i njeno okruženje, maršira u desno, smelo gazeći svojom istorijskom stranputicom. Zato je pravo vreme da se citira Majakovski koji u „Oblaku u pantalonama“, između ostalog kaže: Vadite, šetači, iz džepova ruke –potegnite bombom, kamenom il’ kamom, a ako neko nema ruke – nek dođe da se tuče glavom! Dođite, gladni, pokorni, tužne prilike, napustite vašljive jazbine! Dođite! Ponedeljnike i utornike prefarbaćemo krvlju u praznike! Neka se zemlja pod noževima seti koga je htela da upropasti!
