Subotica.info on Facebook Subotica.info Google+ page Subotica.info Twitter Subotica.info YouTube channel Email Subotica.info Subotica.info RSS feed

Vesna Weiss - Svako dete u sebi krije neki talenat

Uto, 17.04.2018 - 20:39 -- darko.kovacevic

Vesna Weiss, direktor OŠ „Sečenji Ištvan“, ali pre svega profesor srpskog jezika, autorka dva priručnika za učenje srpskog jezika koja mogu da koriste đaci u mađarskim odeljenjima kao pomoć u učenju, kao i radne sveske i čitanke za peti razred predmeta Srpski jezik kao nematernji u izdanju Izdavačke kuće Klett, koji će se uskoro naći na tržištu udžbenika.

Povod je, dakle, priznanje koje je OŠ „Sečenji Ištvan“ dobilo na IX danu talenata u Budimpešti – akreditacija Centar za talente - https://www.subotica.info/2018/04/10/os-secenji-istvan-akreditovana-kao-.... Šta je Centar za talente kao priznanje, a šta konkretno donosi u kvalitetu obrazovanja?

- Centar za talente je akreditacija koja je dodeljena našoj školi kao rezultat višegodišnjeg praćenja dosadašnjeg našeg rada sa učenicima, njihovog uspeha i podsticanja njihovog napretka, projekata koje smo sprovodili, stručnog usavršavanja nastavnika i saradnje sa lokalnom zajednicom. Stoga ona i jeste svojevrsno priznanje našem dosadašnjem radu, ali je za nas i obavezujuća u smislu budućeg rada koji na ovom polju treba da unapređujemo. Time što smo ovom akreditacijom postali članica Mreže centara za talente Mađarske, otvaraju nam se mogućnosti da konkurišemo na različite konkurse u Mađarskoj, koji nam nude i stručna usavršavanja, i organizaciju planiranih projekata, i učešće učenika na različitim takmičenjima, pa i materijalna sredstva za ostvarenje planiranih aktivnosti. Sve to znatno podiže kvalitet obrazovanja, jer škola dobija šansu da i uči od drugih, uspešnih Centara za talente, kao i da prikazuje svoje primere dobre prakse.

Šta bude sa manje talentovanim učenicima?

- Naša škola polazi od mišljenja da svako dete u sebi krije neki talenat. I u tom smislu treba prvenstveno shvatiti naziv Centar za talente. Mi želimo da budemo škola koja podstiče talenat u svakome, koja pomaže da se taj talenat otkrije i da se razvija. Zapravo, želimo da podstičemo sposobnost učenika da budu zainteresovani za nešto. Kao najveća škola u Severnobačkom okrugu susrećemo se sa mnogim izazovima. Znamo da na uspeh učenika utiče više faktora: osobine ličnosti, škola, ali i porodica, društvena sredina. Pored škole, kao predstavnika institucionalizovanog obrazovanja i vaspitanja gde se ličnost učenika razvija, i narušeni porodični odnosi, nepravilno vaspitanje, nepotpuna porodica, značajno utiču na školski uspeh. Uz to, imamo učenike-povratnike iz inostranstva koji slabo ili uopšte ne govore srpski jezik, te je nepoznavanje jezika na kojem se obavlja obrazovno-vaspitni rad prepreka u napredovanju. To su samo neki od izazova sa kojima se suočavamo i koje rešavamo, ne zaboravljajući ni tu na našu devizu sa početka priče. Uočavamo njihove slabosti i radimo na njihovom osnaživanju, ali želimo da dopremo i do njihovih skrivenih talenata i pomognemo im da ih iskažu. Jedan od konkretnih primera ovakvog našeg rada je i osnivanje udaračke sekcije naše škole. Škola je iz sopstvenih sredstava kupila udaračke intrumente, bubnjeve, tarabuke, bongose i druge udaračke komplete, kako bi angažovala učenike iz socijalno-ugroženih i povratničkih porodica koji imaju smisla za ritam i muziku. Oni danas sviraju u ovoj grupi zajedno sa učenicima koji idu u Muzičku školu i muzički se obrazuju. Tako naša škola podstiče talente i vršnjačko učenje istovremeno, a svi su na dobitku.

Kako funkcioniše Evropski centar za talente?

- Evropski centar za talente nalazi se u Budimpešti, i on je opet deo Evropske mreže za podršku talentima, isto tako kao što smo mi deo Mađarske mreže za podršku talentima. Dakle, Evropska mreža za podršku talentima se kontinuirano transformiše i razvija svoj sistem u vidu evropskih centara za talente, koji predstavljaju mrežna čvorišta, a mi smo njihovi delovi – „mali centri”, bolje reći - tačke (tako se to i naziva na mađarskom: Tehetségpont, doslovno prevedeno: Tačka za talente). Ova Evropska mreža za podršku talentima osnovana je 29. septembra 2015. godine u zgradi Evropskog parlamenta u Briselu, i čini je 20 evropskih centara za talente: po dva centra u Austriji i Nemačkoj, i po jedan u Mađarskoj, Belgiji, Češkoj, Danskoj, Grčkoj, Holandiji, Irskoj, Litvaniji, Italiji, Švajcarskoj, Slovačkoj, Portugalu, čak i u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a pridruženi članovi su i Indija i Peru. To su čvorišta te Evropske mreže čije delove opet čini oko 300 „malih centara” – tzv. tačaka za talente, među kojima je i naša škola. Misija svakog centra za talente je da skreće pažnju u okruženju na važnost interaktivnog umrežavanja radi podrške talentima, da olakšava komunikaciju i pomaže u podsticanju podrške potencijalnim „tačkama za talente”, da i sam gradi i održava saradničku mrežu organizacija i institucija koje podržavaju talente, te da potiče vlast u svojoj zemlji da mudro koristi resurse. Tako se ideje i iskustva različitih tačaka i centara dele, razmenjuje se evropska kulturna raznolikost pružajući izbor najbolje prakse kako bi se pomoglo sposobnim i talentovanim mladim ljudima u Evropi.

Neko ko nije upoznat bi rekao da OŠ Sečenji Ištvan važi za "mađarsku školu". Da li je to pomoglo da se dobije ova akreditacija?

- Osnovna škola „Sečenji Ištvan” nosi ime mađarskog reformatora i borca za slobodu, osnivača Mađarske akademije nauka - Ištvana Sečenjija, koji je značajan za modernizaciju Mađarske, ali njegove zasluge daleko prevazilaze mađarske granice: između ostalog i zato što je bio i inicijator brodarstva na Dunavu od Pešte do Crnog mora, a njegove veze sa Srbijom postoje kroz njegov rad na stvaranju sigurnog prolaza kroz Đerdapsku klisuru. Dalje, naša škola je multikulturalna i multikonfesionalna, i u nju, pored učenika mađarske nacionalnosti koji nastavu pohađaju na mađarskom nastavnom jeziku, idu i učenici svih ostalih nacionalnosti i vera koje čine i demografsku sliku Subotice, pa i Vojvodine. Na to smo mi svakako ponosni i u tome vidimo našu snagu i prednost. U ovom slučaju, iskoristili smo svoju prednost koja se tiče poznavanja mađarskog jezika i sa te strane uspeli da se akreditujemo pri Mađarskoj mreži za talente. Ali se stručno vrednovanje rada škole od strane Mađarske mreže za talente odnosilo na rad sa celokupnom populacijom naših učenika, nezavisno od njihove nacionalne ili verske pripadnosti. Kao što se i sada naš rad, rad kao Centra za talente, nastavlja sa svim našim učenicima i na mađarskom, i na srpskom nastavnom jeziku.

Koji programi su OŠ „Sečenji Ištvan” doneli ovo priznanje?

- Naša nastojanja da motivišemo učenike za učenje i rad, doprinela su i boljim rezultatima na takmičenjima, te smo proteklih godina imali brojne učenike sa nagradama na svim nivoima takmičenja, od opštinskih do državnih, u organizaciji Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije, ali i međunarodnih. Takođe smatramo da škola treba da bude i podsticajno okruženje za učenje na različite načine, te smo putem raznih projekata promovisali nauku, sarađivali sa drugim obrazovnim i naučnim institucijama, razvijali kreativno mišljenje kod naših učenika. Istovremeno smo uvideli da su nastavnici gotovo najvažnija karika u motivaciji učenika, te smo radili i na njihovom stručnom usavršavanju, kako bi umeli da što bolje pronađu talenat u svakom učeniku i na odgovarajući metodički način podstaknu njegov razvitak. Uz to, s obzirom na probleme socijalne prirode sa kojima se suočavamo, shvatili smo da je u našoj sredini potrebno u određene segmente rada škole što više uključiti i roditelje, i širu lokalnu zajednicu, jer nam je cilj da i sredina u kojoj živimo shvati koliko je važan pozitivan stav prema radu sa talentovanom decom. Takav rad je dobra investicija za celokupno društvo.

Na koji način je moguće povezati osnovce sa preduzetničkim programima?

- Danas se u školskim programima govori o preduzetničkim školama, ali su naši đaci i pre toga kroz svoje aktivnosti razvijali svoje preduzetničke kompetencije. Jer kompetentno preduzetništvo nije ništa drugo do sposobnost pretvaranja ideja u konkretne akcije. Dakle, ne radi se o tome da škole treba da pripremaju učenike da pokreću svoj vlasiti posao, nego da škole kod učenika razviju samopouzdanje i samosvest, kao i želju da ostvaruju svoje ciljeve i u profesionalnom, i u privatnom životu. Tome treba škola da nauči svoje đake kroz razvoj njihove kreativnosti i preduzetničkog duha: da budu otvoreni prema novim iskustvima, da budu prilagodljivi, spremni na rad u timu i na saradnju, spremni da daju inicijative i da motivišu druge... Naši đaci godinama kroz svoj Učenički parlament sprovode razne humanitarne akcije, proizvode ukrase koje izlažu na vašarima, prave kolače i razne predmete i zajedno se sa Klubom roditelja i nastavnika koji u okviru škole funkcioniše odazivaju na pozive u raznim akcijama i van škole. Danas smo i zvanično u projektu preduzetničkih škola Ministarstva prosvete, i naši đaci proizvode svoje parfeme i eterična ulja, koje će uskoro plasirati u javnost. Učenici se tako i posredno pripremaju za odabir svoga budućeg poziva, razvijajući znanja i svest o profesionalnim i preduzetničkim mogućnostima.

Ako smemo malo da filozofiramo - u socijalizmu (ili XX veku, ako vam draže) je za svakog bilo predviđeno da bude neki (koristan) šraf društvenog mehanizma. Danas je, ako smem da kažem, svako "firma za sebe". Kakvu tu ulogu može da ima škola?

- Danas bi više nego ikada trebalo da se prepozna da je škola i te kako koristan šraf društvenog mehanizma. Nažalost, prevladavaju često neki sasvim drugi, „lažno značajni šrafovi”, i u takvom društvenom kontekstu suočavamo se i sa devalvacijom društvenih vrednosti, degradacijom univerzalnih moralnih i etičkih normi. U isto vreme, pred obrazovno-vaspitni sistem postavljaju se sve veći zahtevi, i od školskog sistema se očekuje da što bolje odgovori na potrebe modernog društva. U tom „društvenom neskladu” zaista imamo utisak da se škole bore same za sebe, rešavajući osnovna egzistencijalna pitanja ili preživljavajući u sistemu dvostrukih aršina i političkom društvu bez bitnih konsenzusnih sistemskih rešenja. Stoga bi ipak pravilnije bilo da preokrenemo pitanje: šta može da učini društvo, kako škola ne bi bila samo „firma za sebe”? Bilo bi jedino mudro da društvo spozna vlastitu ograničenost, da prepozna potrebu ozbiljnosti i intelektualne ustrajnosti na putu jasnijeg razumevanja stvari oko i iznad sebe. Tako bi se došlo i do svesti o potrebi jasnog razlikovanja prividnih i lažnih od stvarnih i istinskih dobara. Među ovim poslednjima bi svakako bio i dobro uređen sistem obrazovanja, kao jedna od najvećih nada na kojima država može temeljiti svoj prosperitet u svakom pogledu.

Kako zainteresovati decu za školu?

- Da bismo zainteresovali decu za školu, nužno je da menjamo odnos društva u celini prema obrazovanju. Treba napraviti analizu stanja i iz predmeta izbaciti nepotrebne sadržaje, preopširno gradivo oduzima vreme i energiju i nastavnicima i učenicima. Novim programom i redukcijom sadržaja, uvođenjem elektronskih udžbenika i klasični udžbenici bi trebalo da postanu kvalitetniji, a đačke torbe svakako lakše. Nadalje, kod nas je u školama gradivo isto za sve, izrađeno uglavnom za prosečne učenike, a u škole je uvedena inkluzija, u isti razred idu i daroviti i natprosečni, ali i oni ispod. U ogromnim odeljenjima teško je posvetiti rad jednom učeniku koji zahteva drugačiji pristup, a kamoli većem broju učenika. A to se sada sve očekuje od nastavnika, od kojih se mnogi služe samo klasičnim metodičkim pritupom nastavi, a trebalo bi da se stručno usavršavaju i idu u korak sa inovacijama u obrazovanju. S druge strane, sa fakulteta dolaze mladi naraštaji nastavnika nedovoljno metodički osposobljeni za rad u današnjim školskim uslovima. Da ne govorimo o nejednakim uslovima rada u školama i degradiranom položaju prosvetnih radnika u društvu. A po prirodi stvari, deca zapitkuju i pamte, učenje je sastavni deo njihovog života. No, ipak, mnogi, nažalost, ne vole školu. Zato danas, pored nekih koraka koje u promenama planova i programa, udžbenika preduzima ministarstvo donošenjem zakona i pravilnika, škole moraju i same da osmišljavaju zanimljive projekte i vannastavne aktivnosti, da rade na stručnom osposobljavanju kadrova, da uspostave bolji kontakt sa roditeljima kako bi motivisali đake da zavole školu. Jedno od takvih nastojanja naše škole je i ova akreditacija za rad sa talentovanim učenicima, ali i veći angažman roditelja u radu škole, bilo preko Kluba roditelja i nastavnika, uključivanja roditelja kao učesnika i predavača u projektima škole i raznim akcijama, bilo preko školskog orkestra, u kojem roditelji sviraju zajedno sa učenicima, nastavnicima i prijateljima škole.

Koliko je važno učešće roditelja?

- S obzirom da je uloga roditelja učenika i važnost njihovog učešća u raznim aspektima školskog života prepoznata i u zakonskoj i podzakonskoj regulativi, a i razna istraživanja su dokazala tu potrebu, danas se roditelji u rad obrazovnih ustanova uključuju iz više razloga i na razne načine. Pre svega, roditelji treba da su podrška uspešnom školovanju svoje dece. Za neke roditelje je to sasvim prirodna potreba, neke opet tome, nažalost, treba naučiti. Važno je zato da roditelji budu uključeni u redovno infomisanje, u proces rešavanja problema, da postoji princip saradnje sa školom i međusobno uvažavanje. Naša škola ide i dalje od ovih potreba, mi uključujemo roditelje i u druge školske aktivnosti, jer za to postoji potreba i kod roditelja a i same škole.

Kako podstaknuti roditelje da se više uključe u rad škola?

- Današnji tempo života svima diktira i ograničava određene aktivnosti, pa tako i roditeljima naših učenika. Ipak, u ovako velikoj školi kao što je naša ima dovoljan broj roditelja koji su spremni da se uključe u rad škole. Tu ne mislim na dolazak na roditeljske sastanke i prijeme roditelja, učešće roditelja u vaspitno-disciplinskim postupcima, nego prevashodno na učešće roditelja u akcijama, projektima i vannastavnim aktivnostima škole. Mi smo organizovali Školu za roditelje, u kojoj organizujemo sastanke roditelja sa stručnjacima raznih oblasti. Tako smo, na primer, održali predavanja roditeljima svih petaka o načinima na koje sve dete može da uči i o ulozi roditelja kao motivatora za uspeh deteta. Organizovali smo i susret roditelja škole sa predstavnikom Ministarstva unutrašnjih poslova, koji im je govorio o važnosti prepoznavanja i sprečavanja vršnjačkog nasilja, a uskoro ćemo imati još dva predavanja: jedno o opasnostima digitalnog sveta i elektronskom nasilju u saradnji da Fondacijom Tijana Jurić, a drugo će biti specijalizovani program za edukaciju roditelja o ranom razvoju inteligencije kod dece, predavača dr Ranka Rajovića. Povratne informacije sa već održanih predavanja nam govore da su roditelji zainteresovani i da su zadovoljni ovakvim vidom saradnje sa školom.

Kako običan nastavnik da se izbori sa birokratizacijom prosvete?

- Rad nastavnika je umnogome birokratizovan: oni vode dosijea učenika, izrađuju globalne i mesečne planove, beleže promene u njima, pišu pripreme za časove, vode svoj portfolio, beleže svoja stručna usavršavanja, pišu izveštaje... To odnosi mnogo vremena, a ne sme da bude na uštrb njihove vaspitne i obrazovne uloge koje imaju u procesu svoga rada. Zbog toga je naša škola donela niz mera kako bi nastavnicima olakšala bar deo ovih aktivnosti. Kod nas nastavnici predaju svoje planove i programe u elektronskoj formi, izveštaje, rezultate rada takođe. Sada se uvode i elektronski dnevnici što bi moglo takođe da im olakša rad, naravno kada se „uhoda” sistem i nastavnici dobiju adekvatnu edukaciju za upotrebu.

A kako da se motiviše (uprkos malim platama)?

- Motivacija zaposlenih uvek ima dve strane: materijalnu i nematerijalnu. Za uspeh nastavnika u obrazovnom procesu potrebno je da i sam poseduje određene sposobnosti, tu je bitna njegova unutrašnja motivacija - da on odredi sopstvene vrednosti i interesovanja, kao i individualni faktori nastavnikove ličnosti. S druge strane, spoljašnji faktori čine i materijalnu i nematerijalnu stranu motivacije, a to su plata, percepcija podrške rukovodstva škole, sigurni uslovi rada i dostupnost resursa. Prema jednom sprovedenom istraživanju iz 2015. godine o uticaju zadovoljstva poslom na motivaciju nastavnika srednjih škola u Srbiji (a posao i plate su gotovo iste i u osnovnim školama), 45% zaposlenih srednjoškolskih nastavnika je reklo da je delimično zadovoljno visinom svojih primanja, a 43% da uopšte nije zadovoljno. I ovde veoma visok procenat zaposlenih koji nisu zadovoljni svojim platama potvrđuje opšte mišljenje da se u prosveti rad ne kompenzuje pravedno visinom zarade. Nažalost, škola za dodatno materijalno nagrađivanje nema sredstava. Ali, ono što direktor kao rukovodilac škole može da učini kako bi motivisao zaposlene je da dobro organizuje rad škole, da stvori preduslove za kvalitetno izvršavanje nastavničkih zadataka, zatim da uvek bude spreman da pomogne i da ga interesuje posao nastavnika, da ima jasna stajališta, ali i da zna da sasluša, donese poštene zaključke i rešenja, i pravedno rasporedi zadatke među zaposlenima. To su neki od nematerijalnih podsticaja, a uz njih još i svakako korektna ocena rada nastavnika i priznanje za dobro obavljene poslove putem raznih javnih priznanja, ovlašćenja i mogućnosti za razvoj i usavršavanje.

Koliko direktor škole mora da bude birokrata, (koliko političar) a koliko prosvetitelj?

- Ovo je četvrta godina moga rada kao direktora ove velike osnovne škole. Za ove četiri godine naučila sam da direktor mora jasno da odredi ciljeve, ali i da stvori okruženje u kojem je dozvoljeno pogrešiti, a bitno i družiti se. Mora potpuno razumeti sredinu i postojeću kulturu i imati i sam vrednosti i verovanja koja su slična zajedničkima. Bitno je da je otvoren za svaku komunikaciju, da ume da slavi i pojedinačan i zajednički uspeh, i da bude model u promovisanju obrazovnih i kulturnih vrednosti. I ukoliko uspe u nastojanjima da se i zaposleni, i učenici i roditelji osete vrednima u školi koju vodi, onda je najbliži tome da bude i dobar menadžer i prosvetitelj, jer su mu ciljevi da kroz vođenje institucije i uči i poučava.

Ličnosti: