Tema ovogodišnjeg Svetskog dana planete Zemlje je zagađenje plastikom, a moto „Kraj zagađenju plastikom“.
Cilj i moto ovog dana jesu skretanje pažnje javnosti na veliku količinu plastične ambalaže i materijala koje svakodnevno koristimo, i mogućnosti da se plastika zameni materijalima koji čuvaju životnu sredinu i zdravlje ljudi i svih živih vrsta na Zemlji.
Pronalazak plastike 1907. godine je smatran razvojnim otkrićem i sagledavane su samo prednosti njene upotrebe. Prema objavljenim podacima u Engleskoj, do danas je proizvedeno 9,1 milijardu tona nereciklirajuće plastike i 6,9 milijardi tona plastičnog otpada. Oko 9% tog otpada je reciklirano i 12% spaljeno. Preostalih 79% (5,5 milijardi tona) plastičnog otpada se akumulira na deponijama i u prirodnom okruženju i naprosto guše našu Zemlju. Plastika ugrožava zdravlje ljudi, ali utiče i na klimu i celu planetu.
Zagađenje Zemlje plastikom predstavlja problem zbog njene ne-biorazgradive prirode, materijala od kojih se proizvodi (ugljovodonici dobijeni procesom rafinisanja nafte i prirodnog gasa) i izazova kako je na pravilan način odbaciti/deponovati/. Plastika je naftni proizvod. Proizvodnja plastičnih proizvoda čini oko 8% svetske proizvodnje nafte, a bušenje nafte i prerada u plastiku oslobađa štetne emisije gasova u životnu sredinu (ugljen-monoksida, vodonik-sulfida, benzena i metana koji izazivaju efekat zagrevanja).
U svetu ima 5 masivnih ploča plastike u okeanima – ona između Kalifornije i Havaja je veličine države Teksas. Mnogi morski organizmi ne mogu razlikovati plastične predmete od hrane i tako jedu plastiku. Životinje koje pojedu plastiku na kraju umiru jer je ne mogu probaviti. Ptice često ostaju zarobljenje u plastične kese i druge plastične ostatke. Plastika se vremenom lomi na manje i manje komade (mikroplastika) i ulazi u krvotok morskih organizama i ostaje prisutna dok se organizam ne pojede, a na vrhu lanca ishrane je čovek. Prema studiji Univerziteta Plimouth, jedna trećina ribe uhvaćena u Velikoj Britaniji sadrži mikroplastiku.
Hemikalije iz plastičnih masa sadrže ftalate (DEHP) i bisfenol-A (BPA). Kada se ambalaža od plastike zagreje u mikrotalasnoj pećnici obe hemikalije mogu dospeti u hranu, a unete hranom obe hemikalije se u ljudskom organizmu deponuju izazivajući oštećenja. Ftalati i bisfenol-A ugrožavaju zdravlje ljudi povećavaju rizik za abnormalnosti hromozomskih i reproduktivnih sistema, poremećaj moždane i neurološke funkcije, oštećenje kardiovaskularnog sistema, rak, dijabetes kod odraslih, rani pubertet i gojaznost.
Postoji puno alternativa za plastičnu ambalažu i kao potrošači treba da menjano svoje navike. Prva i najvažnija stvar je da smanjimo potrošnju plastike jer mnogi od najčešće korišćenih plastičnih proizvoda imaju održive alternative.
Plastika se klasifikuje prema "rezin identifikacionom kodu" što predstavlja broj od #1 do #7 za različite tipove rezina. Taj broj se nalazi na dnu plastične ambalaže u sredini trougla koji simbolizuje recikliranje. Ova oznaka ne pokazuje da ambalaža može da se reciklira, nego samo daje informaciju o vrsti materijala od kojeg je napravljena.
Šta je bezbednije za upotrebu? Tri tipa plastike su najbolji izbor, jer većinom mogu da se recikliraju i ne otpuštaju štetne hemikalije: #2 HDPE (polietilen visoke gustine), #4 LDPE (polietilen niske gustine) i #5 PP (polipropilen). Dobra za jednokratnu upotrebu i može se reciklirati je plastika sa oznakom #1 PET (polietilen tetraftalat).
Šta svaki pojedinac može uraditi? Lako je odbiti neke plastične proizvode. Odbijte plastične kese u prodavnici i koristite platnene. Uključite se u recikliranje jer donosi ekološku i ekonomsku dobit. Dajte podršku uklanjanju plastike u svom okruženju. Uključite se u čišćenje obala jezera i reka, šuma i polja. Podržite rad organizacija koje uklanjaju plastiku iz okoline. Kao potrošač koristite reciklirane materijale/proizvode. Napravite svoj plan za zaštitu od zagađenja plastikom i tako zaštite svoje i zdravlje cele porodice i zajednice. Promenom svojih navika Vi čuvate i planetu Zemlju!
Prim. mr sc med dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
