Svetski dan hrane i Oktobar – mesec pravilne ishrane - „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost”
Organizacija za hranu i poljoprivredu (FAO) obeležava svake godine 16. oktobar kao Svetski dan hrane, upravo na dan kada je ova organizacija i osnovana 1945. godine. U Srbiji se 16. oktobar obeležava od 2001. godine uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije, Instituta za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” i mreže instituta/zavoda za javno zdravlje sa ostalim zdravstvenim ustanovama na lokalnom nivou. Ove godine Svetski dan hrane se obeležava pod sloganom: „Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost” sa fokusom na smanjenje broja gladnih u svetu.
Posle perioda pada, učestalost gladi u svetu ponovo raste. Svet proizvodi dovoljno hrane da se nahrane svi, ali jedna osoba od devet pati od hroničnog pothranjenosti, a 60% su žene. Prema najnovijem izveštaju FAO, danas više od 815 miliona ljudi pati od hronične pothranjenosti.
Svake godine, glad ubija više ljudi nego zajedno malarija, tuberkuloza i AIDS.Oko 45% smrtnosti odojčadi je posledica pothranjenosti. Zastoj u razvoju još uvek pogađa 155 miliona dece mlađe od pet godina.Troškovi pothranjenosti u globalnoj ekonomiji iznose 3,5 triliona dolara godišnje.
U svetu 1,9 milijardi ljudi ili više od četvrtine svetske populacije ima prekomernu težinu. Od tog broja 600 miliona je gojazno, a 3,4 miliona ljudi umre svake godine zbog prekomerne težine.U mnogim zemljama više ljudi umre od gojaznosti nego od ubistava.
FAO procenjuje da poljoprivredna proizvodnja mora porasti za oko 60% do 2050. godine kako bi se obezbedila potrebna količina hrane za očekivanu mnogo veću populaciju. Sukobi, ekstremni vremenski događaji vezani za klimatske promene i usporavanje privrede predstavljaju rizik za ovaj cilj.
Trećina hrane proizvedena širom sveta se baci ili propadne. Zato je Svetski dan hrane i prilika da se ukaže na značaj postizanja cilja održivog razvoja - bez gladnih do 2030. godine.
Ključne poruke Svetskog dana hrane 2018. godine su:
- 1. Neophodne su humanitarne akcije u cilju prikupljanja pomoći radi rešavanja problema ishrane i higijene.
- 2. Dalje ulaganje u razvoj poljoprivrede kroz inovativne politike.
- 3. Prilagođavanje poljoprivredne proizvodnje klimatskim promenama i rešavanje problema bezbednosti hrane u klimatski osetljivim područjima.
- 4. Stvaranje uslova za održivi poljoprivredni razvoj kako bi se obezbedili uslovi za povratak raseljenih lica.
I u našem gradu će biti organizovana predavanja, tribine i izložbe na temu unapređenja ishrane.
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja
