KRETANJEM DO ZDRAVLJA - Međunarodni dan fizičke aktivnosti, 10. maj
Već sedamnaest godina Svetska zdravstvena organizacija obeležava međunarodni dan fizičke aktivnosti. Obeležavanje ima za cilj prvenstveno promociju fizičke aktivnosti kod dece i mladih, ali i da ukaže na značaj fizičke aktivnosti u očuvanju i unapređenju dobrog zdravlja i kod odraslih i starijih osoba. Fizička aktivnost predstavlja svako kretanje tela koje dovodi do potrošnje energije ili sagorevanja kalorija. Tako je fizička aktivnost: šetnja, penjanje uz stepenice, brzo hodanje, vožnja bicikla i rolera, ples, usisavanje, pranje prozora, rad u bašti...
Nedostatak fizičke aktivnosti je identifikovan kao četvrti vodeći faktor rizika globalne smrtnosti koji je odgovoran za 6% svih smrtnih slučajeva u svetu. Procenjuje se da je u svetu fizička neaktivnost primarni uzrok oko 25% slučajeva raka dojke i debelog creva, 27% slučajeva šećerne bolesti i oko 30% slučajeva bolesti srca. U svetu je približno trećina odraslih osoba nedovoljno fizički aktivna. U Evropskom regionu je u 23 od 36 zemalja više od 30% populacije starije od 15 godina (oba pola) nedovoljno fizički aktivno. Prema istom istraživanju, fizička neaktivnost je najzastupljenija kod muškaraca Malte (71%), a najmanje je fizički neaktivnih Estonaca (17%). Žene u Srbiji su fizički najneaktivnije (72%), dok je među Grkinjama najmanje neaktivnih (16%). Ono što zabrinjava je trend smanjenja aktivnosti posebno u populaciji mladih. U Evropi samo 34% mladih uzrasta 11, 13 i 15 godina je dovoljno fizički aktivno prema preporukama za dobro zdravlje.
Istraživanja u Srbiji pokazuju da preporučenih 30 minuta hodanja svaki dan ima 55% odraslih muškaraca i 46% žena. Fitnesom, sportom i rekreacijom u slobodno vreme bar 3 puta nedeljno bavi se tek 16% muškaraca i 5% žena. Osam od deset dece uzrasta 7-14 godina je u slobodno vreme 1-2 puta nedeljno imalo fizičku aktivnost tako da se zaduva i oznoji. (Istraživanje zdravstvenog stanja stanovništva Srbije iz 2013. godine)
Redovna, umerena i prilagođena fizička aktivnost kod odraslih prevenira rizik od povišenog krvnog pritiska, koronarne srčane bolesti, moždanog udara, dijabetesa, raka dojke, debelog creva i prostate, depresije i padova. Fizička aktivnost unapređuje ukupno zdravlje i jača kosti. Ključni je faktor potrošnje energije, odnosno energetskog balansa i kontrole telesne težine.
Brojna istraživanja su ukazala na pozitivne efekte svakodnevne fizičke aktivnosti u kontroli nivoa masnoća u krvi i sprečavanju stvaranja naslaga na zidovima krvnih sudova (ateroskleroza), ali i smanjenju stresa i nervoze. Fizička aktivnost unapređuje rast i razvoj dece i mladih, povećava samopouzdanje, samopoštovanje, osećaj ispunjenosti i zadovoljstva.
Zato je važno deci ograničiti vreme koje provede uz računar, mobilne telefone i televizijski program. Potrudite se da što više slobodnog vremena provodite napolju sa svojom decom i budete fizički aktivni. Prošetajte do posla ili zajedno sa prijateljima vozite bicikl, igrajte odbojku, stoni tenis, basket ili badminton u prirodi ili na pesku...
Za dobro zdravlje preporučuje se odraslima najmanje 30 minuta svakodnevne umerene fizičke aktivnosti, a deci najmanje 60 minuta. Vežbanje je lek, i ako svaki lek ima svoju dozu i količinu, učestalost uzimanja, oblik i trajanje. Da bi ostvarila svoje puno dejstvo fizička aktivnost treba da bude individualno dozirna i kontrolisana.
Ukoliko do sada niste bili aktivni krenite postepeno jer naglo i preterano opterećenje može da naškodi Vašem zdravlju. Postepeno produžavajte vreme aktivnosti i opterećenje. Neka fizička aktivnost bude raznovrsna da bi se aktivirale različite grupe mišića. Kombinujte vežbe izdržljivosti, fleksibilnosti, snage i ravnoteže!
Izaberite i vi kretanje jer je to pravi put do dobrog zdravlja!
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine, načelnica Centra za promociju zdravlja
