SVETSKI DAN PREVENCIJE SAMOUBISTVA, 10. septembar - “Radimo zajedno kako bi se predupredilo samoubistvo”
Međunarodna asocijacija za prevenciju samoubistva (IASP) uz podršku Svetske zdravstvene organizacije od 2003. godine obeležava 10. septembar kao Svetski dan prevencije samoubistva. Cilj ovog obeležavanja je podizanje svesti javnosti o suicidu kao velikom zdravstvenom problemu koji je moguće sprečiti.
Tema obeležavanja “Radimo zajedno kako bi se predupredilo samoubistvo” je ista kao prošlogodišnja i biće zadržana i u 2020. godini jer naglašava najvažniji faktor za efikasnu globalnu prevenciju samoubistva - saradnju. Suicid je moguće sprečiti i svako od nas može pomoći kako bi se spasili ljudski životi i smanjile trenutne stope suicida.
Procena je da godišnje preko 800.000 ljudi u svetu izgubi život zbog samoubistva ili jedan suicid svakih 40 sekundi. Suicid je 15-ti vodeći uzrok smrti u svetu. Iako su stope suicida najviše kod starijih osoba, zabrinjava podatak da je u mnogim Evropskim državama suicid vodeći uzrok smrti osoba uzrasta 15-24 godine, i da je drugi uzrok smrti kod starijih adolescentkinja.
Stope suicida su više kod muškaraca nego kod žena i u svetu iznose 15 za muškarce i 8 za žene na 100.000 stanovnika. Srbija spada u zemlje sa srednje visokim stopama suicida (13,6 na 100.000), a u poslednje dve decenije stope lagano padaju. Stope su najviše u na severu zemlje, u Severnobačkom (22,3 na 100.000) i Severnobanatskom okrugu (32,1 na 100.000). Prošle godine je 949 osoba u Srbiji izvršilo suicid, od toga je trećina ili 305 iz Vojvodine i 40 osoba iz Severnobačkog okruga (SBO). U SBO je više muškaraca izvršilo suicid (71%), a posebno brine činjenica da je 16% osoba mlađe od 50 godina. Polovina je uzrasta od 50 do 70 godina (52%), a 32% su stariji od 70 godina.
Suicidalno ponašanje je vrlo složeno. Faktori rizika su brojni i različiti, a stručnjaci ističu da su vodeći raniji pokušaj suicida i mentalni i psihički poremećaji (na prvom mestu depresija i zloupotreba alkohola). Doživljene traume, nasilje ili zlostavljanje, žalost zbog gubitka, katastrofe, migracije i izolacija su snažno povezani sa samoubilačkim ponašanjem. Brze neplanirane reakcije bez promišljanja o posledicama u situacijama velikih finansijskih gubitaka, prekida partnerske veze ili teške bolesti mogu biti uzrok suicida.
Potrebno je raditi na prevenciji samoubistva, a ključno je raditi zajedno. Prevencija samoubistava zahteva strategije koje obuhvataju rad na nivou pojedinca, sistema i cele zajednice. Da bismo dostigli naš zajednički cilj u prevenciji samoubilačkog ponašanja pojedinci, organizacije, zakonodavci i svi članovi društva moraju zajedno raditi na koordiniran način i multidisciplinarni pristup.
Odvojite minut da doprete do nekoga u vašoj zajednici - člana porodice, prijatelja, kolege ili čak stranca – to može da promeni tok njegovog/njenog života. Ljudi često nerado intervenišu, iz mnogo razloga, uključujući strah da ne znaju šta treba da kažu. Važno je znati da osobe u nevolji često ne traže posebne savete, već da ih neko sasluša sa saosećanjem i bez osuđivanja.
Još jedan faktor koji sprečava pojedince da intervenišu je briga da situacija ne postane još gora. Ovo oklevanje je razumljivo jer samoubistvo prati zabluda da razgovor o suicidu može podstaći ugrožene pojedince da razmisle o ideji ili ih pokrenuti na sam čin. Dokazi sugerišu da nije tako. Davanjem podrške i slušajući nekoga pre ćete smanjiti stres nego dovesti od pogoršanja. Empatija, saosećanje, istinska briga, znanje o resursima (gde i ko može pomoći) i želja da se pomogne su ključni za sprečavanje tragedije.
Važno je da znate koji su upozoravajući znaci suicida. Oni uključuju beznađe, bes (i to nekontrolisan bes), traženje osvete, nepromišljeno ponašanje ili upuštanje u rizične aktivnosti (naizgled bez razmišljanja), osećaj zarobljenosti (da nema izlaza), povećana upotreba alkohola ili droga, povlačenja iz društva (izbegavanje prijatelja i porodice), anksioznost i uznemirenost, nemogućnost spavanja ili stalno spavanje i dramatične promene raspoloženja.
Ako ste zabrinuti za nekog u vašoj zajednici obratite se toj osobi i pitajte: “Da li ste dobro?” Podstaknite one koji su u nevolji da ispričaju svoju priču i saslušajte ih, pružite im podršku i razumevanje bez osuđivanja. Vi možete napraviti razliku i doprineti da izgradimo otporne i jake zajednice. Mi imamo odgovornost da podržimo i osnažimo one koji su postali ranjivi u našim zajednicama.
Prim. mr sc. med. dr Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
