Socijalno ekonomski savet Grada Subotice organizovao je Okrugli sto sa temom - Odlazak i nedostatak radne snage u Subotici i regionu - migracija mladih.
U razgovoru su izneseni neki statistički podatci, koji se mogu naravno tumačiti na različite načine.
Definitivno postoji problem sa odlaskom ljudi iz našeg okruženja, a istovremeno i dolazak populacije iz krajeva koji su u goroj situaciji nego mi, što je prirodan tok stvari.
Mnogi naši sugrađani donose odluke koje baziraju na svojim saznanjima, propagandi o standardu života na "zapadu", možda pri tome zaboravljajući na sve ostalo: odvojen život, ne biti na svome, raditi duže, plaćati visoke stanarine. Ali mladi, obrazovani ljudi, definitivno mogu da vide loše primere koje je proizveo sistem - država, uživo, na svojim roditeljima, koji u svom poznom dobu kada trebaju da uživaju svoju penziju, odnosno "zlatnu jesen" života, nemaju dovoljno sredstava za osnovne potrebe, a za koje su odvajali doprinose za socijalno i penziono, praktično čitav svoj život od momenta zapsolenja. Oni koji to mogu, koji su u penziju otišli u vremenu sa dobrim uslovim, indirektno pomažu, ili time i odmažu onima koji ostaju sa njima da žive jer ne mogu da nađu posao!
Mladi za sebe vide problem da po završetku školovanja praktično nemaju mogućosti da se zaposle u okruženju, na radno mesto na kome mogu da dobijaju naknadu sa kojom može da se počne nešto planirati, kao recimo, život sa bračnim partnerom - porodicu zasnovati. Nekada je bračni par relativno jednostavno - lako mogao dobiti povoljan kredit zagradnju kuće ili kupovinu stana, što sada izgleda kao mislena imenica, jer treba se usuditi na tako nešto kada si zaposlen na privremeno povremenim poslovima, ako ti banke opšte daju šansu za to. Zamke kredita koje postavljaju banke su nemilosrdne (kako ćemo - lako ćemo), i mnogi upadaju u iste da bi možda izgubili i ono što su imali.
Spomenuta je i problematika mladih na selu, naročito onih mesta koja su praktično odsečena od grada. Postoje saznanja da mnogi volontiraju na potencijalnim radnim mestima i da pri tome plaćaju svoje troškove prevoza, obroka i slično.
Kako će proći eksperiment države koja daje subvenicije stranim investitorima, kapitalistima kojima je samo profit vodilja u životu, još će se videti za možda desetak godina ili ranije, ako se Srbija uključi u EU. Što možda i nije dobra opcija, jer će tada kapital pobeći negde gde neće morati da plaća ono što ne mora i mi ćemo ostati sa praznim halama.
A o onima koji zaglave u ovoj tranziciji, ne uspeju da se prilagode, uglavnom se ne piše dobro.
Saša Gravorac je izneo stanje i analizu situacije na osnovu statističkih podataka.
Sa velikim iskustvom u problemima sa kojim se radnička klasa susretala, o problematici je proaktivno govorio i davao konkretne primere šta bi se moralo uraditi, Stevan Huđi, sindikalista, sada predsedavajući Socijalno ekonomskog saveta grada, pozivajući i gradske vlasti da urade nešto konkretno, recimo, definisanje minimalne cene rada koja bi bila veća nego u okruženju...
Srđan Samardžić je govorio o svome iskustvu rada u inostranstvu i sadašnjem, na mestu člana gradskog veća, ali i kao roditelj koji posmatra odrastanje svoje dece
- Grad trenutno radi na tri velika projketa koji treba znatno da poboljšaju uslove života u našem gradu: Y-krak će uskoro biti gotov, rekonstrukcija Narodnog pozorišta je u toku i spa-centar na Paliću se gradi, što su sve investicije koje će doprineti kvalitetnijem životu i učiniti da Subotica bude poželjno mesto za život...
U prilogu izjave Ištvana Huđija, Stefana Aleksića novinara portala masina.rs i Srđana Samardžića, člana Gradskog veća
zadužen za oblast turizma, investicija i međunarodne saradnje.
::
