Међународни дан старијих особа

Kategorija: 

1. октобар 2020. – Међународни дан старијих особа

ДА ЛИ ЈЕ ПАНДЕМИЈА ПРОМЕНИЛА ПОГЛЕД НА СТАРОСТ И СТАРЕЊЕ?

Међународни дан старијих особа се у свету и код нас обележава 1. октобра, у складу са Резолуцијом 45/106 коју је прогласила Генерална скупштина Уједињених нација 14. децембра 1990. године, са циљем да се нагласи важност прилагођавања животног окружења потребама и способностима становника трећег доба. Након ове иницијативе, Генерална скупштина Уједињених нација је 1991. године, у складу са резолуцијом 46/91, усвојила принципе Уједињених нација који се односе на старије особе. На Светској скупштини о старењу 2002. године усвојен је Мадридски међународни акциони план за старење како би се одговорило на могућности и изазове старења становништва у 21. веку и промовисао развој друштва погодан за све генерације.

Ове, 2020. године, обележава се 75. рођендан Уједињених нација и 30. рођендан Међународног дана старијих особа. Такође, 2020. годину је обележила пандемија COVID-19. Узимајући у обзир да је ризик за обољевање већи међу особама старијег животног доба, јавноздравствене политике и програми су обухватили промотивне активности са циљем подизања свести о њиховим посебним потребама. Свуда у Свету стручна јавност истиче да је важно препознавање одговорности старијих особа према сопственом здрављу, као и њихова улога у фазама спремности и реаговања на тренутну и будућу пандемију. Ова година је такође препозната као „Година медицинских сестара и бабица”. Међународни дан старијих особа наглашава улогу здравствених радника, посебно медицинских сестара у пружању здравствене заштите старијем становништву и позива на подизање капацитета да би се обезбедила боља подршка здравственом систему.

Старење је биолошко и физиолошко, уз смањење телесних функција и инволуцију ткива и органа. Демографија, као наука о становништву, каже да старост особе почиње од 65. године, а периоди старости су: млађа старост 65-75 година, средња старост 75- 85 година и дубока старост више од 85 година. Србија је у групи демографски најстаријих држава Света, заједно са Италијом, Шпанијом, Немачком, Бугарском, Шведском, Јапаном... У нашој земљи становништво стари из базе. То је последица ниске стопе наталитета и вишедеценијског негативног природног прираштаја (више људи премине, него што се роди у једној години). Подаци се бележе и они су стварност у већини наших градова, општина и села.

Међународни дан старијих особа промовише Декаду здравог старења (2020–2030) и разговор јавноздравствених професионалаца о пет стратешких циљева Глобалне стратегије и Акционог плана за старење и здравље. Глобална стратегија је добро интегрисана у све Циљеве одрживог развоја, а посебно у циљ 3: ”Осигурати здрав живот и промовисати добробит свих у свим узрастима”.

Поруке из Уједињених нација упућене Свету, 2020. године, истовремено су циљеви Међународног дана старијих особа и они су следећи:

  1. Упознати стручну и општу јавност о стратешким циљевима Декаде активног старења.

  2. Изградити платформу за иновације и промене, која ће омогућити повезивање људи и размену идеја.

  3. Подржати земље у планирању и реализацији активности, на начин да ће свакој земљи стајати на располагању вештине и алати који ће омогућити креирање политике здравог старења.

  4. Располагати квалитетнијим подацима о здравом старењу на глобалном нивоу.

  5. Подизање свести о посебним здравственим потребама старијих особа, њиховом доприносу сопственом здрављу и функционисању друштава у којима живе.

  6. Подизање свести о значају здравствених радника и сарадника у пружању здравствене заштите старијим особама, са посебним освртом на професију медицинских сестара.

  7. Изнети предлоге за смањење неједнакости у здрављу старијих особа међу развијеним земљама и земљама у развоју.

  8. Повећати разумевање утицаја пандемије COVID-19 на старије особе, здравствену политику и систем здравствене заштите. Ово су глобално упућене, научно засноване и истраживањем потврђене, поруке у Декади активног старења. Да ли ће се оне уважити, примењивати и на који начин зависи од много тога. Међутим, не треба заборавити да поред свега осталог то зависи и од свести и савести заједнице и њених чланова.

Припремила: др Зорица В. Драгаш, специјалиста социјалне медицине Извор: ИЗЈЗС

Custom Search