Alojzije Stantić
KRUV NAŠ SVAGDANJI
Mož samo nagađat* kako su naši praoci* razgoračili* na ishod* očima posli koštanja* udešene* trave – žita* kad su je probali* ist. Rič je o počelu* kruva koji nam je vrimenom posto najvažnija rana, koja se moli u Očenašu*.
Tumačenje
Najstarija nađena zrna žita su iz vrimena oko 6500 g. pr. Kr. iskopana u gradu Jerihonu u Palestini. U Europi su najstarija zrna žita iz vrimena oko 4500 g. pr. Kr. iskopana okolo* Ulma/D danas u Nimačkoj i čuvaje se u muzeju tog grada - »Museum der Brotkultur«....
detaljnijeOvo (možda) niste znali
24/29.06.
Crveni Čivutin se dao na glas
Bajmačka hetija*. Dobošar je izdobovo* vist: Crveni Čivutin* će od nedilje u utorak obać* Stantićev šor od Gurđinog salaša* do Lolašovog salaša. Kupovaće jaja i pilež*. Nek se žene spreme za taj dan.
Tumačenje
To su časkom doznale sve žene iz šora*, pa i one koje možda nisu bile na hetiji el nisu dospile do dobošara. Jedna drugu su opominjale ako nije čula za dolazak Crvenog Čivutina (Jevrej Weiss Ignác). Ako stanarica ima naprodaj jaja nek se spremi, pa i naritko ako ima pileža naprodaj, nek ga uvati i sveže. Salašari su tušta jaja trošili, na zakuvavanje*...
detaljnije25/25.06.2016.
PLAVA BOJA – BOJA BUNJEVACA
Najprija su Bunjevci ode život počeli u pustarama*, u zemunicama pa u salašima. Na ovo pisanje su me potakla madžarska štiva* temom na koju do sad nismo ukazali:
1. »Oblačenje muškaraca liti: poslendanom je u košulji, gaćama, bos i prostim postavnim* šeširom na glavi. Nediljom je na košulji ugasno* plav (sötét kék) suknen* prusluk* i čakšire*. Zimi je obično litnje oblačenje pokriveno ugasno plavom kabanicom* el je ogrnut opaklijom* i u čizmmam.« (DÖ:1884/1991:82-83)
2. »U čistoj sobi butor* njim je drven i obojen plavom bojom.« (ZM.:2011:79).
Tumačenje
Gornjim...
detaljnijeOvo (možda) niste znali
23/15.06.
Bajmačka hetija
Opis
Četvrtak. Hetija* u Bajmaku. Kad se skupilo fajin* svita, od Manove* (Mann Joseph) mijane*, do Lucove* (Lutz Joseph) pa Zvekanove mijane (v. prilog 1.), otaleg nuz kip Sv. Trojstva do općine*, dao se na glas* (v. prilog 2.) dobošar* na ćoši isprid općine. Na dobovanje* je narod polagano, ko na ukopu*, dotabano* od najdalje ćoše kod Mana do dobošara. Par puta je dodošar ponovio dobovanje, potico je narod na krupnije koračaje (brže) – na dobovanje.
Tumačenje
Posita hetiji...
detaljnije26/19.06.2016.
BACANJE ĐULETA
Mladići u ovom kraju imaju jedinstvenu zabavu, zabavljaju se bacanjem tereta. U desnu ruku uzmu topovsko đule*, osloni ga na rame i baci u dalj*. Nadmećali su se ko će đule bacit dalje.
Nisam uspio doznat da je ovaj adet do sad opisan. Nagađam da su ga ovamo doneli naši praoci iz starog ne baš ravnog al kamenitog kraja - di je kamena bilo nadovat*.
Od tušta pripovidaka iz mladosti mog dide jedva da sam koju zapamtio. Ne sićam se nadmetanja u bacanju đuletom. Rič (topovsko) đule mi ostala u sićanju. U škulovanju sam se sitio te riči, kad su me učili ko je i kako hasniro* topovsko đule.
No, ako mi iz didini pripovidaka ostala u...
detaljnijeOvo (možda) niste znali
23/15.06.
Bajmačka hetija
Opis
Četvrtak. Hetija* u Bajmaku. Kad se skupilo fajin svita, od Manove* (Mann Joseph) mijane do Lucove* (Lutz Joseph) pa Zvekanove mijane* (v. prilog 1.), otaleg nuz kip Sv. Trojstva do općine*, dao se na glas* (v. prilog 2.) dobošar* na ćoši isprid opštine. Na dobovanje je narod polagano, ko na ukopu, dotabano* od ćoše kod Mana do dobošara. Par puta je dodošar ponavljo dobovanje, potico je narod na krupnije koračaje (brže) – na brže do dobošara.
Tumačenje
Hetija u bilo kojem mistu je važan događaj na kojem se...
detaljnijeĐURĐINSKA GRADINA* III. dio
Tumačenje
Nadvoje/natroje = skraćena bît*: u 19.v. jedan od sridnji gazda iz ušoreni salaša u Đurđinu odjedared je priko noći = nenadano posto velik gazda. O tom bogatstvu sačuvano je više pripovidaka, hamade* isti. Jedna od često pripovidani je događaj u Baji.
Pripovitka 3
Jednog dana naš čovik je odno mlit žito u vodenicu* u Baju. Dok je po vitrovitom vrimenu čeko zgotovljenje meljaje*, odjedared je buknila* vatra na jednoj trščari*. Časkom je vitar...
detaljnijeOvo (možda) niste znali
22/08.06.
Sv. Medard
Zaštitni svetac risara* je sv.Medard. U narodu je virovanje da će prid nama četrdeset dana bit tako vrime kako je bilo na spomendan sv. Medarda 8. lipnja. Zato na sve strane po ravni u Bačkoj triba gledat na vrime, jel će nas tako el približno tako vrime pratit još četrdeset dana, tj do oko sv. Ilije 20. lipnja (juna).
Poljodilci su volili u risu* kišovito* vrime i da se ostvari starovinsko nagađanje*: ne marimo* ako kisnu risari jel se onda zameću* kuruzi, a i rastu stabaljike* triba kiša.
Tumačenje
Za ime sv. Medard je rođen oko 480. godine na području današnje...
detaljnijeĐURĐINSKA GRADINA* II. dio
Tumačenje
Nadvoje/natroje = skraćena bît*: u 19.v. jedan od sridnji* gazda iz ušoreni salaša u Đurđinu odjedared je priko noći = nenadano posto velik gazda. U šoru je kupio stotine lanaca zemlje od gazde propalog* kezeša*. Kupovina zemlje ne mož se sakrit, pa je i ovo bogaćenje zemljom bolo oči = upadno izazivalo nagađanje okolni salašara.
Od pripovidani nagađanja čuo sam više puta hamade u istim ričima kako je došlo do zagonetnog bogaćenja.
Pripovitka 1
...
detaljnijeOvo (možda) niste znali
21/02.06.
Kamatiranje risa*
U ono vrime po adetu* na Đurđev* je obilužen kraj zimi i počelo proliću. Dešavalo se nevrime koje je ojadilo* Đurđev ladnim i pomalo zimskim vrimenom. No, adet ni vrime ne mož sputat*.
Posli Đurđeva i risari su živnli*. Latili su se raspredat* o risu*: triba l' reparirat* el ponovit* risarski sersam*, kaki su izgledi za rod žita i sl.
Do kraja II. svickog rata još su podigdi gazda i risar* obavili kamatiranje* risa.
.
Izgledi risa
U početku lipnja žito je izvlatalo* i po zamećanju* roda dalo se približno nagađat kakom se rodu mož nadat. ...
detaljnije- 1 of 10
- ››
