Kad sam kadgod išo kroz Panonsku ravan i usput naišo na paši čobanina* s ovcama, a ni mi je "gorilo pod nogama" – imo sam vrimena, volio sam makar na kratko zastat i s čobaninom razminit koju rič. Čobaninu je to obično godilo, vazdan je "sam sa sobom", pilji u pašu i na nebo, a meni se pružila prilika na kratko odanit al i štogod čut o njegovom poslu. Ma koliko izgledo čobanov poso prost, lak, mora se naučit jel dosta od njegovog znanja nema u knjigama .
Za počelo:
imat prid sobom više stotina ovaca, neupućenom sve su iste, jednake, a čobanin razaznaje jednu od druge. Kad se mrču* zna koja se omrkala, koja se već jagnjila el je ostala jalovka*, koja je u jagnjenju prvakinja*, starija, mlađa, srodstvo: mater, ćer, sestra itd.
Sunovrat ata
Za lakše i bolje obavljanje posla čobanin ima za pomoć:
opremu:
- kabanicu, čojanu* koja ne prokišnjava. Jedan od rukava je udešen za ránu (ilo – uprigan paprikaš* i dr.). U nomadskom čobanovanju njoj spava na travi pod vedrim nebom.
- Torba – većinom rubenina i odilo ako zaladni.
- Štap i za vaćanje ovce ako oće štogod provirit el uradit.
- Brica* oštrog sičiva el kopitni nož (rajser)*. Ovci godišnje makar jedared triba posić narasle papke. Čobanin na paši osmatra ovce i kojoj su narasli papci časkom ih posiče kopitnim nožom. Tako se stara o papcima ovaca, čak i ako čobani s 250 – 300 grla.
Pomagače:
Bojtar
u svemu pomaže čobanu, uči se gledanjem i radom. Sve šta triba odnet el donet njemu el ovcama bojtar obavi, ako triba i na magarcu. Najviše vrimena, čak godina, triba mu dok ne nauči ostrigat* ovcu - ošišat je što prija, čak i ispod 2 min, brez ozlide (zasicanja kože). Dok se ne uverta* u poso triba našišat "ovaca i ovaca" – tušta, prema nadarenosti. (Zabiluženo je da su na većim nadmetanjima postigli učinak šišanja ovce čak ispod 1 min.)
Pulin
u Panonskoj pustolini najpoznatiji, najviše hasnirani ovčarski kerovi su rase "pulin"* (madž. "puli") i kerovi mišani s tom rasom. Kerovi su uvik oko čobanina. Ovce pasu u hodu i kad dosta odmaknu od počela, el se na velikm pašnjacima počnu približavat čoporu drugog čobanina, triba ih vratit natrag. Na zapovid kerovi krenu trkom, pridvodi ih pridnjak, a drugi kerovi mu pomažu. Prispodoba: u napasivanju ovaca iz mista dvared na dan, kad je gazda za neposluh kaštigovo* čobanina, ni mu je dopuštio da s ovcama na pašu povede i puline. Čobanin sa stotinak i više ovaca se našeto i natrčo za njima.
Magarac
Najviše posla ima u čobanovanju naveliko tj. kad se čopor napasiva danjom-noćom, daleko od staje. Noćom čobani spavadu s pulinima oko ovaca, a svu njegovu bagažiju*: kabanice, ilo, vodu i dr. šta mu triba za čuvanje i ilo nosi magarac.
Bojtar je magarcu u čobanjama* na obližnji salaš el u selo odno mliko pomuženi ovaca na doradu za kiselnu*, sirenje i dr. Ako je štogod čobaninu manjkalo bojtar je časkom odjašio do salaša el sela da to donese el kupi.
Bliže jeseni u pustolini* se zna spuštit magla i ako nema puta, drva nuz put el kakog putokaza, čoban bi se mogo izgubit (zalutat). U takoj priliki čoban se poviri magarcu – a magarac se neće izgubit u magli. (Plitka 'niska' magla se zna spuštit uveče u nizini, katkad i liti, oko gusti kolubara* bara, mlaka* sa sitom*, plitki podzemni voda i sl.)
Alojzije Stantić - Ričnik/rječnik govora Bunjevački Hrvata oko Subaticeª
bàgāž(ija)ª
franc. (bagage) 1. prtljaga;
bojtarª
madž. (bojtár – pastirče, čobanče) pastirov pomoćnik; bujtar
brica
sklopiv džepni nožić
čoban/čobanin
tur. (čoban, pers. šuban, šoban – ovčar, pastir) 1. pastir tuđih ovaca na paši; opr. ovčar;
čobanjaª
mađ. (csobolyó od slav. čban, džban, potiče od riječi čoban) 1. drveni sud za mlijeko i vodu, zapremine 15 – 20 litara, nalik na odsječenu bačvu;
čojaª
tur. (čoha, čuha) čoha; vrsta tvorničkog tvrdo valjanog sukna i odjeća od njega
jalovª
1. koji ne može dati a. poroda; sterilan (o osobi) b. ploda (o životinjama i biljkama)
kaštigaª
lat. (castigare – karati) kazna, 1. izrečena ili izvršena sankcija za krivicu, propust, prijestup, zločin itd.;
kiselna
kiselo mlijeko
kolobarª
4. u pšenici ili drugom usjevu manji dio raslinja koji se po nečemu razlikuje od cjeline;
kopitni nožª
za sječenje rožnatog dijela papka ovce; lijevi i desni; rajser
mlȁkaª
1. voda koja se zadrži u udubljenju zemlje, bez stalnog izvora napajanja; lokva, bara; 2. manja voda stajačica na podvodnom tlu (voda na obodu rita)
mrkanjeª
ovcina želja sparivanja s ovnom radi rasploda
ostrigatª
ostrići, 1. ošišati ovcu;
prvakª
1. a. onaj koji je između svih najbolji; prvi u čemu;
pulinª
mađ. (puli) soj pastirskog psa
pustara/pustolinaª
od mađ. (puszta – pust, ostavljen, od slav. pust – koji je bez ljudi, neobrađivan, prazan, beskrajan) veliki nenaseljeni, nekultivirani, zatravljeni prostor, s rijetkim kolobarima od nekoliko stabala ili visokih grmova, većinom služi za napasivanje stoke; pusta; pustolina
sitaª
ritsko raslinje (travnato) lat. Juncus compressus
*uprigan paprikašª
suv čobanski paprikaš (u njemu je upržena sva tečnost, a osušen paprikaš čobani su sasuli u zašiven rukav čobanske kabanice i iz njeg vadili meso i jeli) – (VB. 1959:464)
uvertatª - uvestiª
3. uputiti, posvetiti (koga u što);
