Čari stare dame se polako troše. Sve ja manje diskretnih ohrabrujućih osmeha. U vazduhu se meša vonj ustajale garderobe i jeftinog parfema. Venčanja pedigriranih država uz bečki valcer su davna prošlost. Ostaje još kao proteza, retorika nalik demagogiji i ponavljanje već ispucalih opisa lepote življenja. Evropa definitivno gubi primat kod sve većeg broja država i naroda. Primereno je upitati se jesmo li mi zakasnili u svetliju budućnost, kako to vide Evrofobi ili će otrežnjenje doći tek kasnije. Pomalo sam zahvalan EU članicama (čitaj Merkelova) što nas tako kude, hvale, ohrabruju, uslovljavaju, ponižavaju, kontrolišu, diktiraju, ispravljaju, ucenjuju, jer nas ustvari, ne znajući indirektno odgovaraju od fašističke diktature Raihstaga. Davno je to smislio Hitler , samo je upotrebio pogrešne alate za ostvarivanje krajnjeg cilja.
EU je ustvari diktatura ljudi koje niko nije izabrao (doduše neko jeste). Neko je rekao da kada se fašizam ponovo vrati, on će tvrditi da je to antifašizam. Antifašizma su danas puni svi zapadni mediji. Kod donošenja zakona koji treba da se ukalupe u poimanje evropske pravde, definitivno se može zaključiti da su svi zakoni bez izuzetka restriktivni. Niti jedan ne donosi neko olakšanje, neki boljitak. Treba urediti sistem pravnih motiva za ulazak u EU. Jasnije bi se sagledavala situacija. U EU više nećeš sam o sebi odlučivati. Bojati se izolacije od evropskog fašizma je stvarno glupo.
Imamo jedno (jedno od mnogih) skandalozno nakaradno tumačenje Premijera Vučića koji govori o tome da neka samo ljudi demonstriraju. To je demokratski. On neće izaći iz kancelarije, makar njih dva miliona demonstrira jer on ne priznaje ulicu. Velika uvreda i laž. Demonstracije su ustvari zadnja instanca izražavanja volje naroda. Demonstracije kivnih građana su bolji pokazatelj od bilo kojih izbora gde većina ljudi ne izlazi na birališta. Smatraju da ionako ništa ne mogu promenuti. Šačica poslušnika izađe i eto ti 50% izašlih birača a ne biračkog tela Srbije. Dok se narod opasulji šta se desilo, voz je već prošao i šta onda ostaje kao zadnje oružje? Demonstracije! Demonstracije!, jer više nema drugog načina izražavanja.
Diktatura korporacija je na velikoj svetskoj sceni. One su gospodari života i smrti. Ekonomska strana fašizma je bila korporativnost. U savremenom svetu se vidi, recimo sloboda putovanja ali se ni slučajno ne vide tokovi novca. EU je ustvari birokratska struktura koja sprovodi okupaciju stavova i uverenja. Žan Mone, otac EU je 1952 godine je rekao: Evropske države moramo voditi prema federaciji i prema jednoj državi i to tako da oni to ne primete a da se svaki pojedini korak opravdava ekonomskim pitanjima. Na primer: Kontrolisanje hrane (zakonima) je ustvari korporativna 
kontrola profita. Zaštita potrošača je ustvari zaštita korporacija od potrošača.
Iz ovog ugla ja ne vidim zašto se mi tako grčevito borimo za tu Evropu. Ona je definitivno prošlost, barem u ovom ruhu, u ovom obliku koji se sada servira neoficijelnoj javnosti tj. plebejcima koji još nisu nasankani.
Nemačka poslanica Dr. Sara Vagenhext, na samitu u Varšavi 7 jula imala je jedan izvanredan govor u kojem je potanko objasnila nakaradno delovanje i fatalne greške NATO i SAD, koji izazivaju nestabilnost u Svetu a posebno u Evropi. Dobila je buran aplauz od, preko polovine prisutnih. Pozvala je predstavnike država da se govori otvorenih očiju i pameti o EU. Optužila je Merkelovu za nametanje nemačke ekonomske politike.
Izvori:
- www.youtube.com/watch?v=595caer34pa
- Intervju Krešimir Mišak na TV ZG.
Subotica 11.07.2016. Đorđe Branisavljević
