Vojvodina kao Akvapark, Diznilend, Panonija cirkus ili samo običan poligon za srpske vlastodršce. Koliko god se trudili biti patriote i pokazati privrženost majci Srbiji „oni“ nam sve više to ne daju. Ne daju nam da budemo ravnopravni državljani sa ostalin življem ispod Dunava i Save. Stalno nas reorganizuju, preimenuju, pljačkaju, nipodaštavaju a nadasve podcenjuju. Jednostavno čovek postane besan, pa kivan , pa ojađen i na kraju smoren od nemoći da dokaže, pokaže ili izbori neki status dostojan čoveka. Mi smo za njih debeljuškasti, dobroćudni, usporene Lale sa pritajenim manirima AustroUgarske koja je, zna se, oduvek bila neprijatelj Srbije.
Ovaj put na poligon je istrčala ekipa sa natpisom na dresovima SNS. Pored sveg jada i otvorenih pitanja od životne važnosti, oni su našli za shodno da se late grba i zastave. Nadajmo se da će nam ime ostaviti ili će se pojaviti neki potencijalni kum. Možda nas nazovu Severna Srbijica, jer nas uvek gledaju u deminutivu ili možda Srpska Vojvodinica? Ko zna!? Dobro je Đorđe Balašević predložio sa se spomenici prave od lego kocki pa kako se koja vlast promeni, kocke se samo preslože. Jeftino i svrsishodno.
Imali smo mi u prošlosti grbove i zastave pa se tradijcija mora zaustaviti tamo gde pameti nestaje. Pamet tj. obrazovanje je kao autoput za tradiciju, logiku, opšti napredak i samopoštovanje. Kad nestane autoputa, onda nastupaju oni koji su naviklu da se vozi „Litnjim putem“.
Grb Srpske Vojvodine iz 1848 godine sa četiri ocila koja se nalaze na zastavi Zemunske Narodne Garde. Na centralnom polju ovog grba nalazi se tradicionalni srpski grb, beli krst na crvenom polju sa četiri ocila. Manji grbovi istoriskih oblasti raspoređeni oko centralnog grba su bili: gore levo grb Srema (jelen i jablan), gore desno grb Banata (propinjući lav sa sabljom), dole levo grb Bačke (sveti Pavle) i dole desno grb Baranje (jaganjac Božji). Na vrhu grba se nalazila kruna svetog Stefana, simbol habzburške Kraljevine Ugarske.
Istorijski grb Srpske Vojvodine iz 1848. godine (iz Službenog biltena Srpskog Vojvodstva)
U Službenom biltenu Srpskog Vojvodstva od 06. 07. 1848 (po starom kalendaru) se vidi istorijski grb Srpske Vojvodine. U centralnom delu grba se nalazi štit sa krstom i četiri ocila, uokviren lovorom, kao i tadašnji grb Kneževine Srbije. Štit se nalazi na vojvodskom plaštu, dok se na vrhu grba nalazi vojvodska kruna.
Daklem, široka paleta upotrebljavanih grbova u prošlosti koji govore i o stepenu i načinu organizovanosti tadašnjeg društva i širina kulturnog i uopšte nivoa kvalitetnog življenja na prostorima gde sada vežba primitivna bratija. Ako ništa drugo, tu se vidi da nismo tikva bez korena i da naša nastojanja imaju svoje čvrste istoriske temelje.
Trka između zvaničnih i tradicionalnih – istoriskih grbova još traje sa punom neizvesnošću nekog suvislog rešenja. Problem su isfabrikovali vlasnici vojvođanske sudbine pa sad imaju jedno vreme temu za zamajavanje i alat za omalovažavanje.
Kod predloga za zastave je identičan slučaj. Istorija i tradicija su gurnute u stranu. U suštini, razumljivo je jer kod primitivaca karakteristična osobina je da istorija počinje od njih. Ta fascinirajuća moć ih nezadrživo mami. Njihova konjica je spalila zastave poraženih i ustoličila svoje znamenje. Neka se zna ko vlada!
Subotica. 26.09. 2016.
Đorđe Branisavljević
