Šta je sport danas? Dokle je doterao sa svojim nekontrolisanim tokovima novca, zahtevima, uticaju na mlade ljude, obrazovanje i prije svega pravcu edukacije i socijalizacje? Siromaštvo i nemaština sužavaju mogućnost izbora pa se kreće na skraćeni put do slave i novca a to je kriminal i profesionalni sport. O obrazovanju se ne govori jer tu nema novaca brzinom koju nameće potreba da se bude pripadnik elite kafića, splavova tj. „Pink“ načina života. Realiti „edukacija“ doživljava procvat. Heroji Hada jašu li jašu našim ulicama uzdignutih glava proganjajući zdrav razum na svakom mogućem mestu.
Nekada, neki kao ja, kleli smo se u sport. U zdravom telu zdrav duh je bila krilatica koja nas je držala uvek kao etalon motivacije za zdravim i pravim viteškim životom dvadesetog veka. Nama je sport i škola imala istu važnost. Jedno na uštrb drugoga nije moglo jednostavno da se zamisli. Ko nije uspeo u sportu, ostalo mu je obrazovanje kao uteha. Tako je mogao da se uklopi u socijalizaciju bez viteškog oreola doduše ali snažnog kandidata za stub buduće porodice. Ostala su maštanja i navijačke strasti – pravih ljubitelja sportskih priredbi.
Danas u tzv. razvijenom društvu stvari idu nažalost sasvim drugim tokovima. Delom potrebe za brzim novcem i slavom, delom zbog bolesnih ambicija roditelja koji nisu doživeli uspeh na sportskom polju, deca se teraju na više nego spartanski način života. Danas sport zahteva celog čoveka i dobru finansijsku podlogu. Mladi se teraju na sve veće napore, na sve zahtevnije treninge, po dva pa i tri puta dnevno. Od 15.000 sportista, svega nekoliko dostigne vrhunski nivo. Ostali moraju da se zadovolje malim razočaravajućim, dometima očekivanim od „ambicioznih“ roditelja.
Za vrhunske sportiste već na početku kreće Kalvarija. Zahtevi otadžbine, sponzora, organizatora manifestacija i još po nekog skrivenog mafijaškog učesnika koji drži sve konce u rukama, postaju sve veći. Kolo ludila, glamura i sujete se počinje okretati i zahuktavati. Takvi sportisti donose veliki novac svima učesnicima u krugu pa je red da i oni dobiju svoj deo. Zavisno od vrste sporta, novac može da bude velik i da nekako kompenzira propuštenu, normalnu mladost. Da bi se udovoljilo potrebama „posla“ poseže se za dopingom, dozvoljenim i ne dozvoljenim, u organizaciji države ili samostalno. U sportsku penziju takvi odlaze sa novcem i uglavnom ruiniranim zdravljem. Mogu se nabrojati na prste „ untouchablesi“ koji zdravi i pravi prežive svoju golgotu odlazeći sa scene u senku reflektora.
Šta je sa ostalih više hiljada manje uspešnih sportista? Niti para, niti obrazovanja. Sport u koji smo se kleli, počeo je proizvoditi intelektualno hendikepiranu decu. Ambicije roditelja se definitivno lome na leđima nestretnih sudbina nedorečene mladeži. Kapital i ovde ispoljava svoje lice bez skrupula gradeći profit preko nemilosrdnog uništavanja i onog dela ljudske aktivnosti koja je davno izgubila „zdrav duh“, ostavljajući telo da se snalazi kako zna i ume. Možda je sada primerenija krilatica „ u izmučenom telu duh poslušnika“. Globalistički terorizam je žestoko na sceni. Odvlači se pažnja od onog suštinskog da čovečanstvo može preživeti. Odvajanje čoveka od realnosti je sve veća. Proizvodnja masovnog idiotizma odvaja od mogućnosti stvaranja nekog zdravog sveta. Podatak da svake godine u SAD tri i po miliona dece se ozbiljno razboli od bavljenja sportom je zdravstveni debakl.
Sport stvara ogromni prostor za biznis. Osobina kapitalizma da uništavanjem resursa prirode i čoveka, stvara prostor za profit. Uništavanje vode, vazduha, šuma tera ljude da sve kupuju. Teško je u državnoj zdravstvenoj instituciji dokazati da si bolestan a u privatnoj da nisi. Stvaranjem modernih sportskih heroja, omladini se nude idoli. To masu vuče u pravcu poistovećivanja i pokušaja da se ide istim putem što postaje ubitačno za čitave generacije. Logika profita osvaja sve pore društvene delatnosti.
Zato bavimo se sportom po meri pojedinca ne slušajući razne menanžere i mešetare. Sport, ako se baviš njime na razuman način i da su ti u ravnoteži ambicije i mogućnosti doživećeš mentalnu ravnotežu i dugovečan život. Mladi će neopterećeno razvijati fizikum i ličnost spremajući se za svoju glavnu utakmicu - življenje u realnom vremenu sa svim teškoćama i lepotama što život pruža.
Subotica. 21.10.2016.
Đorđe Branisavljević
