- U narednih nekoliko godina od Palića želimo da napravimo značajnu turističku destinaciju koja je ucrtana kao prioritet ne samo pokrajinske, nego će biti i kod republičke Vlade - Bogdan Laban aktuelni gradonačelnik Subotice. ( citat - pozicija 1,53 )
Palić je fokus aktuelne gradske vlasti, a tako je planirano i to je bio jedan od motoa izborne kampanje. Sada, kada je vlast u gradu i pokrajini uspostavljena, o republičkoj da se i ne govori, postoje realni uslovi da se ti ciljevi ispune. Nema više političke opozicije na tom putu.
*
U subotu 23.jula, krenuo sam da obiđem nekoliko destinacija na Paliću, u nameri da vidim da li ima gostiju na Paliću, da čujem kako je prošao filmski festival, da li je doprineo da ugostitelji imaju povećanu posetu turista.
Pri odlasku na Palić, odlučo sam da koristim bicikl kao prevozno sredstvo, da probam kako je to.
Kako je bilo ići biciklom?
Za čudo, nije bilo toliko naporno koliko sam mislio, (o povratku to je već nešto drugo), ali jedan detalj me je iznenadio.
Na stazi od grada do Palića mene niko nije pretekao biciklom, a ja sigurno nisam verglao da bih sebi nešto dokazao, odnosno, nisam žurio.
Činjenica - u tom periodu, između 12.00 i 13.00 časova, niko nije išao na našu turističku destinaciju, na dan, kako se ispostavilo, najtopliji u nekom periodu kako već mediji izveštavaju.
Pre dve nedelje - subota je bila, rečeno mi je da je peščana plaža bila puna ljudi. Kupali smo se - rekla je Andrea - voda je čistija. To je bio takođe razlog da odem da vidim kako to izgleda kada je mnogo ljubitelja sunca na Paliću.
Stižem na Palić.
Nekada sam granicu Palića definisao skretanjem u ZOO vrt. Sada se to pomerilo. Nedovršen motel-hotel sa desne strane, par stotina metara ranije, sa natpisom "FOR SALE" može da postane simbol stanja na Paliću.
Bacio sam pogled na šetalište, kada sam stigao do Ženskog štranda - nema nikog. Prilika da se napravi pejzaž, mrtva priroda Palića.
Zakucao sam kod gazdarice Rožike u office.
Nije dobro. Nimalo dobro. Ni sveže smokve nisu imale pozitivan efekat na gazdaricu. Seli smo uz ledenu vodu, da mi ispriča šta se dešava.
- Zatvoriće me na, ne znam, nedelju dana, dve nedelje?! - veoma neraspožena i napeta govorila je Rožika.
- Pa šta se desilo?
- Bila inspekcija (u nedelju 17.07.) - svi papiri u redu, kasa u redu, brojanje u redu, ali jedna radnica nije bila prijavljena. Kaže dotični inspektor (iz Novog Sada) “sve će biti u redu, samo vi sutra to rešite u gradskoj kući, napravite ugovor o radu sa njom, itd…”
I mi sve to uradili u ponedeljak, sa advokatom, ali stiže mi poziv - “Moramo da te zatvorimo!”
- Nisam mogla da verujem. I onda gledamo šta piše u zakonu (o poreskom postupku i poreskoj administraciji)… Može, ali i ne mora da se zatvori lokal - priča Rožika.
- Pa sada ti vidi ko tu odlučuje?!
Ukratko, još nekoliko lokala je dobilo zabranu rada ovih dana. Svi su imali svoje grehe koji su kažnjeni zatvaranjem.
Ekipa Kapetanskog rita, koja je oživela Muški štrand i dovela iluziju mora na obalu Palića, imala je takođe svoje propuste, priznala ih i prihvatila kaznu. Zatvaranje sledi, ili je već u toku. Nije mogla da prođe ni opcija da se bar lokali naizmenično zatvore, da ipak nešto živi na štrandu. Ne!
Još nekoliko ugostitelja na Paliću je završilo na taj način.
Slična vest, da nije samo Palić u pitanju, može se videti i ovde,
(http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Poreska-uprava-ceslja-ugostitelje-i-t...) na kraju sa porukom:
- Iz Poreske inspekcije najavljuju da će se pojačane kontrole, kao vid borbe protiv sive ekonomije, sprovoditi dugoročno.
Pitanje je ko ima koristi od ovih zatvaranja? Država sigurno ne. Dok radnje ne rade, ugostitelji svoje zaposlene šalju vanredno na neplaćen odmor, nema prihoda, nema uplate PDV-a. Već osiromašeni ljudi još više bivaju frustrirani i utučeni.
I onda se desi da poneko i “pukne”, pa krenu naslovne stranice, medija krvopija, koji razapnu dotičnog i tri dana šire strah&mržnju i hrane se sa tim.
Jedno bi bilo sigurno bolje: Plati kaznu, definisanu tačno, kako i zašto, ali nastavi sa radom i vidi da li ti se isplati da muvaš nešto.
Pitanje je - Zašto to godinama stoji i niko pokušava tu temu da reši na kvalitetniji, bolji način?
Čoveka polako hvata nemoć, poneke bes pa razočarenje kada vidi šta se radi.
**
Juče su gosti, autobus turizam na obilasku regije, hteli da se bar slikaju na Ženskom štrandu. Nije se moglo. Kako? Pa lokal je ZATVOREN!
Inače, čudi me da su uopšte hteli da se slikaju, obzirom kako je sada taj deo obale opsela zelena alga koja se “čuje”.
***
Da nastavim obilazak od subote:
- Gde može ovde da se kupa?
- Nigde - odgovara Rožika i odlazi unutra, a ja se spremam da krenem dalje obalom pored Velike terase.
- Mi smo iz Kikinde - govori žena sa detetom i još jednom ženskom osobom.
- Idite nazad, pa drugi semafor desno, itd.. - objasnim kako da dođu do peščane plaže i vozim dalje. U hladu i tišini, na pesku odmara jedan pas lutalica, još uvek nema nikoga na šetalištu.
U zalivu, kod “Prezidenta” prolazim pored nakupina algi i smeća koje pluta po vodi. Kada prolaznik - turista vidi ovo, onda sve što se priča oko sanacije jezera skoro da ispadne laž - a nije!
- Znaš, Palić izgleda lepo samo na razglednicama - rekao je svojoj sestri jedan Novosađanin kada mu je ona spomenula da bi otišla na Palić. ( izvor Rožika - lokacija razgovora, Budva )
Meni je lep i uživo, ali kada ovo vidim i meni presedne.
Grad bi sigurno mogao da dođe do nekog “vodenog” usisivača koji bi redovno, u prelaznom periodu do ozdravljenja, čistio obalu jezera i bar na taj način pomogao pozitivnijem doživljaju jezera za turiste koji uz put dođu ovamo.
***
Muški štrand - Bela obnovljena tereasa, lepo, krasno, četinari, zelenilo, obala kojoj bi pozavidelo i neko mesto na Jadranu. Ljudi leže na travi, peškirima, sunčaju se, a neki kod restorana Kapetanski rit i jedu. Sve to u samo par stotina metara i - gotovo. Bar to da sačuvamo, a ne da rušimo, obaramo divna stabla da bi pravili mesta za nove betonske bazene, akva-parkove. Neka to prave na drugom mestu, ne ovde.
Imamo sada taj termalni bazen, osvežen i vraćen u pravu funkciju. Voda se sada u njemu redovno reciklira, što čini kvalitativni skok u odnosu na dosadašnje stanje, kada vam je sa jedne strane uticala voda iz jedne cevi a na drugoj strani voda prelivala.
Dovoljno je to za starosedeoce penzionere i one koji zalutaju ovde.
***
Peščana plaža se ukazala pokraj krivine, ne smem da vozim ivicom betona pokraj vode, može da me zadesi omaknuće, a imam prilično elektronike okačene na sebi. Dosta mi je štete bilo kada sam morao da gnjurim za telefonom i ključevima, pre dve godine kod Jahtinga, i to u oktobru. Moje zadnje “kupanje” u jezeru.
Pa i nema nešto ljudi - gledam peščanu plažu - tridesetak možda, od toga troje, četvoro u vodi.
Pravim “break” u Paprika Čardi, girice i pomfi - 300 din. Stiže i fiskalni, sve u redu!
Ljudi sede i obrokuju sa pogledom na jezero i uživaju. Ništa više nije potrebno za dobar ugođaj ovde.
Kasnije je usledio obilazak ostatka jezera, ali asfaltom, nesretno nazvanim Novosadski put a u stvari obilaznica oko Palića. (morate izići na asfalt, jer se ne može proći obalom na tom delu jezera posle Vikenda naselja - alias Bejruta) Izišao sam kod tornja za vodu, bar su tako uvek rekli ljudi za njega. U krivini je naišao jedan beli džip, malčice van kontrole, ali uspeo je da ispravi i da proleti tik pored mene, pa samim tim, tik, možete da čitate ovaj blog.
***
Sada sam se vraćao već, pola puta sam završio i izlazio sam na poveznicu E-662 (Senćanski put) koji spaja grad i autoput E75. Vidim parkirano vozilo, jedan čovek stoji pored i gleda u mom pravcu. Približavam se na desetak metara i usporavam, očigledno želi nešto.
- Jo napot, beszel magyarul!? - auto je sa HU tablicama.
- Kičit - grimasu sam napravio kada sam se zastao i shvatio da me grč hvata i leva noga me u momentu izdaje.
- Angol, nemet?
- Angol lehet..
Skrenuo je sa autoputa, iz pravca Novog Sada jedan izlaz ranije, pa se našao bez pravca za Ašotholom - Bački Vinogradi. Uspeo sam da objasnim. Google karte su bile nedostupne zbog prejakog sunca i baterije na izdisaju.
***
Vožnja E-662 biciklom je sve osim zadovoljstva. Vozila jure, vozači razgovaraju telefonom, kucaju poruke, ne daj bože igraju Pokemon, a ja fotografišem uz put! Jedva sam čekao da skrenem na pravac nasipa između trećeg i četvrtog sektora, kod table Birthwatch place.
Uglavnom, sektori su bistriji nego ranije. Ne mnogo, ali jesu. Sa ove strane nema tragova biciklisitčke staze. Inače na tom potezu bolje da vozite tragom desnog točka u travi ako idete prema gradu. Ako idete levim možda završite u jezeru jer voda polako otima obalu a trska prekriva deo toga. Ne vidite rupu.
Ovde okruženje u nekim delovima prilično liči na pravu divljinu. Tek kada dođete bliže drugom sektoru, možete da primetite poneki šešir u trsci, ušuškanog pecaroša, te znate da stižete do kraja puta oko jezera.
U jednom momentu sam čuo blagu tutnjavu i prašinu iznad trske pokraj puta. Stao sam, stado ovaca je prošlo oko mene. Razmena osmeha sa čobaninom dok je mlatio okolo i prozivao jagnjad koja su kasnila. Još malo pa gotovo, pomislim na vožnju, produžilo se ovo?!
Odjednom su mi, u trku, iskrsnula crnomanjasta deca i doviknula sa osmehom u prolazu:
- HI!
- Hi! - automatski sam odgovorio i ugledao na nekoliko mesta oko puta do ponovnog priključenja na Senćanski put kako dve žene u marama na povećem razmaku jedne od druge kuvaju u loncima na vatri, verovatno ručak za svoju porodicu. Videli smo se očima, jedan osmeh i jedan hladan pogled. Skrenem pogled na desno i vidim u ogradi prepun - Izbelički kamp, pored prečistača otpadih voda.
Stigao sam u civilizaciju.
