Na završnoj večeri festivala "Pisci u Fokusu", u amfiteatru Otvorenog univerziteta, održana je promocija prve zbirke pesama Pere Peića Tukuljca, pod nazivom  "Skitanja", u izdanju fondacije Fokus.

Promociju zbirke mladog subotičkog pesnika otvorio je predsednik Fokus Fondacije, Branislav Filipović, istakavši u uvodnim rečima da je veoma radostan što je zbirka ugledala svetlost dana, i to u izdanju fondacije Fokus. Stihove iz zbirke čitao je sam autor uz gitarsku pratnju Marka Kovačevića.

Alisa: Pored tebe kao autora i Fokus fondacije kao izdavača, ko je još radio na zbirci?
Pero: Na knjizi su još radili autor recenzije Predrag Opalić, zatim foto sekcija Fokus fondacije na čelu sa Edvardom Molnarom, koji je uradio naslovnu stranu, a svojim fotografijama zbirku je obeležio i muzičar Marko Kovačević. Pored njih dvojice zbirku krase još fotografije Dragana Čukanovića, Siniše Radića, Suzane Donoslović, Davida Varge i Andreja Kurteka. Lekturu je uradila Slađana Pavlišin.
     
Alisa: Od kada pišeš pesme i otkud ljubav prema pisanju?
Pero: Ove godine će biti deseta godina otkako sam počeo. Otkud ljubav prema pisanju? Klasika, što bi se reklo, pisao sam neke ljubavne pesme, a kasnije je poezija dolazila sasvim spontano, tako da nemam pojma zašto pišem.
   
Alisa: O čemu govore pesme u zbirci i zašto baš naslov "Skitanja"?
Pero: Imao sam taj period života kad sam jako puno šetao, a ja volim da kažem skitao. Sve što sam video, osetio - zapisao sam. Uostalom, mislim da će tematiku svaki čitalac pronaći već prema sebi, ali, eto, da kažem: pesme su ljubavne, moderne i govore o mojim dvema ljubavima: volim pisati i skitati, kontam da i nisam toliko loš u te dve stvari. Tako je i nastala ova zbirka, iz skitanja i pisanja! Otuda i naslov zbirke.
   
Alisa: Da li je u planu nova zbirka?
Pero: Materijala ima, videćemo....
   
Alisa: Čime se Pero još bavi osim što piše?
Pero: Pa, prodajem nameštaj, družim se sa ljudima. Još sam i aktivni član jedne partije, kao i književnog kluba pri SKC "Sveti Sava" u Subotici. Odigram neki basket ponekad.. Mislim da se mnogo ne razlikujem od drugih mladića, ali takođe, nisam kopija drugih...

Alisa: Šta bi još mogao reći o sebi?
Pero: Volim se prošetat kad sipi polagana kišica, volim videti ljude kako šetaju kao i ja, volim dobro pojesti i popiti. Ne volim jako pametne ljude, a ni jako glupave. Al ko sam ja da sudim, je l' ? Običan čovek od krvi i mesa. Meso isto volim, pečeno i kuvano, samo da nije presno. I krompir i leba. Princes krofne jako volim. Jednom sam pojeo 43 komada u dva dana, da ne poverujete, a i ne morate ako nećete. Ne volim kad mi je muka, a bilo mi je često, jer sam preterivo. Volim dosta toga, a kad volim, onda je to do kraja. Takođe, opuštaju me večeri sa prijateljima. Mada iskreno, slabo sam opušten u poslednje vreme.

Alisa: Pesme su ljubavne, da li govore o nekoj devojci posebno? Da li ona postoji?
Pero: Naravno da postoji, samo se još nismo upoznali...
   
Alisa: Da li planiraš nove promocije i predstavljanje zbirke i van Subotice?
Pero: Naravno. Knjige nosim često sa sobom, pa u principu promociju mogu napravit bilo gde i bilo kad. Zavisi kako sam raspoložen, i da l' sam stidljiv tog dana.
 
Alisa: Kako se osećaš nakon prve promocije?
Pero: Priznajem da se sjajno osećam nakon moje prve promocije. Skinuo sam jedno veliko breme sa svojih leđa, i natovario drugo, a to je progres kroz pisanje, naravno. Fokus Fondacija, na čelu sa tandemom: Banetom Filipovićem  i Borisom Saulićem, snosi sve zasluge za ostvarenje, kako ja volim da kažem, afirmaciju početka moje pesničke karijere. Mogu da kažem još i to, da mi je bila čast što se moja promocija uklopila u jedan takav festival kao što je "Pisci u Fokusu": bliskost drugog. Promocija svakako ne bi bila briljantna (izvinite na prepotentnosti) da nije bilo vrsnog samoukog muzičara Marka Kovačevića, koji je, moram to napomenuti, improvizovao gitarske deonice slušajući tempo mog glasa. Eto toliko, a za sve ostalo, vreme će pokazati.

*  
Da, naravno, vreme će pokazati istinu, da koliko god bili slični, a u isto vreme i različiti i svojstveni sebi, uvek možemo osetiti bliskost drugog (što je i moto samog festivala), bilo to kroz dela, reči, slike, note, ili kroz stihove i kazivanja, kao što nam je to pokazao mladi subotički pesnik.