Fudbalska selekcija Srbije do 16 godina nalazi se od petka, 5. marta, u Subotici, u sklopu priprema za Prvenstvo Evrope. Nakon nekoliko dana treninga „orlići“ su odgirali prvi od dva planirana meča sa Hrvatskom i zabeležili pobedu od 2:1 (1:0). Za reprezentaciju Srbije u ovom susretu nastupio je i Stefan Tomišić talentovani fudbaler Spartak Zlatibor vode.

Ni jedna ekipa nije stigla do prave šanse u prvih petaestak minuta, a istakla se zadnja linija Srbije koja je delovala prilično ugirano. Na prvu šansu čekalo se do 20. minuta kada je Ožegović ugrozio Mikulića. Gol za vođstvo domaćih postigao je Meleg u 28. minutu, prvo je prevario Kovačića, a zatim i golmana Mikulića, i sigurno doveo svoju reprezentaciju u vođstvo. Mogao je Meleg vrlo brzo i da duplira prednost, nakon aistencije Šake, ali se rezultat do kraja poluvremena nije menjao.

Srbija je od 47. minuta vodila sa 2:0, a gol je postigao Stefan Marinković koji se najbolje snašao u šesnaestercu gostiju posle akcije Srbije i pokušaja Markovića. Pomenuti Marković je posle asistencije Geogrijevića mogao da reši meč još u 56. minutu, ali njegov dobar šut još bolje brani Mikulić.

Period pritiska je i doneo gol Hrvatskoj. Nakon što je Antić oborio Džonija u šesnaestercu, gol sa bele tačke postigao je Dino Špehar u 62. minutu meča.

Srbija: Zdravković, Lazić (58. Simić /66. Tomišić), Antić, Popadić, S. Savić, M. Savić (41. Kalčić), Marković, Meleg (41. Marinković /63. Mandić), Ožegović (41. Georgijević), Pavlovski (55. Stojanović), Šaka.

Hrvatska: Mikulić, Maroti (41. Radošević), Tomašević, Kovačić (55. Prenga), Elez, Milić Vladislavić (63. Leko), Bertić, Džoni, Špehar (67. Čakarun), Pavičić (43. Marinčić)

Drugi meč Srbija i Hrvatska igraju u sredu, 10. marta, na Gradskom stadionu, od 13 sati.

Umesto da se adaptacijom sačuva bioskop Aleksandra Lifke, nakon uloženih 1,7 miliona evra, dobili smo objekat koji nema nikakve veze sa najstarijim bioskopskim zdanjem u Srbiji, tvrde poznavaoci filma. Blažo Perović, direktor Otvorenog univerziteta, koji je i izvršni producent Evropskog filmskog festivala koji se svakog jula održava na Paliću, kaže da je neprihvatljivo da danas u Subotici više ne postoji bioskop u kome mogu da se prikazuju filmovi sa 35-to milimetarske trake.

-To je format koji dominira nad drugim filmskim formatima, i Subotica je 99 godina imala zgradu koja je imala kino kabinu i projektor, ali jubilej 100 godina postojanja stacioniranog bioskopa neće moći da obeleži na dostojan način jer sada imamo zgradu koja u sušini nema veze sa sačuvanim najstarijim bioskopom na tlu Srbije. Nama ne smeta što je tamo smešteno pozorište, ali trebalo je sačuvati uslove za projekciju sa filmske trake, kaže Perović za «Politiku».

Radoslav Zelenović, direktor beogradske «Kinoteke», koji je od prvog dana pre više od deceniju i po uključen i u stvaranje palićkog filmskog festivala, kaže za naš list da u Srbiji više nema sačuvanih bioskopa iz tog vremena. Zgrada u kojoj je 1908. godine u Beogradu bio prvi stacionirani bioskop je odavno srušena, ostala je samo ova u Subotici gde je Aleksandar Lifka postavio svoj prvi bioskop 1911. godine.

-To je tradicija koju smo dužni da poštujemo i da se odnosimo prema njoj kao prema kulturnom dobru. Aleksandar Lifka je bio čovek Evrope, a ne treba zanemariti i činjenicu da nagrada za životno delo koju dodeljuje filmski festival nosi njegovo ime i da je ona u rukama stvaralaca kao što su Louč, Bačo, Margaret fon Tropa, Jančo...Bilo je, dakle, mnogo razloga da se taj prostor sačuva kao spomenik istorije nesumnjive vrednosti, međutim, danas je taj bioskop prenamenjen i on više ne može da zadovolji zahteve kvalitetne projekcije, kaže Zelenović.

Zgrada u kojoj je Aleksandar Lifka postavio svoj prvi stacionarni bioskop u Subotici renovirana je prošle godine novcem iz Pokrajinskog Fonda za razvoj i lokalne samouprave i pretvorena u «Art bioskop Lifka» sa salom od oko 60 mesta. U prizemlju zgrade smešteno je pozorište «Kostolanji Dežo» sa salom od oko 100 mesta. Blažo Perović kaže da mu je neshvatljivo da nije iskorišćena činjenica da je u dvorištu bioskopa bilo prostora za porširenje sale i postavljanje kino kabine kao i obezbeđivanje neophodnog razmaka do platna i gledališta koji ova tehnika traži.

Zelenović i Perović konstatuju da je nadomak jubileja koji bi i većim kulturama od naše služio na ponos, prekinuta jedna važna tradicija, te je sada filmofilima ostalo da odgovarajući prostor traže na drugim mestima. Tako se u amfiteatru Otvorenog univerziteta prikazuju filmovi, iako sala nije najpogodnija za bioskopske projekcije, a na njihovo insistiranje i sala u Velikoj terasi na Paliću koja se još renovira biće multifunkcionalna. Nadaju se da će takvu mogućnost imati i sala u pozorištu koje se gradi.

Otvoreni univerzitet pokrenuo je projekat sakupljanja građe o Aleksandru Lifki koji bi trebao da okupi stručake iz svih zemalja u kojima je ovaj pionir filma radio, a sa namerom da se to objedini u posebnoj monografiji.

izvor: Politika

Kako je istakao Sebastijan Ludajić, predsednik TRON-a, glavni moto trke bio je: “Ko hoće nađe rešenje, a ko neće pronađe izgovor”. Svi koji su “hteli” mogli su da učestvuju u zaista lepom sportskom događaju.

Kada je posle zajedničkog zagrevanja Goran Gabrić, direktor JP “Park Palić”, otvorio je treću rođendansku trku. Treći put je prvo mesto zauzeo Zdravko Mišović iz Kule, samo dve sekunde ispred Atile Locija iz Mađarske, dok je Luka Čanji bio treći. U konkurenciji devojaka prva je bila Sara Tuheđi iz Mađarske, druga je bila Jovana Krtinić, a treća Tanja Radumilo.

Prvi put su odigrane mešovite štafete (svaki član je trčao po 5 kilometara). Prvo mesto su osvojile Monika Fero i Kornel Kazi, drugo Katica Ristić i Dragan Ćirić, a treće Laura Vaš i Tamaš Teleki.

Što se takmičenja po starosnim kategorijama tiče, pobedili su Nemanja Milenković (M 40), Zoran Janković (M 50) i Dragan Kamber (M 60), dok su u juniorskoj štafeti bili Karolina Fero i Kristofer Šeregej.