Na današnjoj konferenciji - prezentaciji Projekta narodnog pozorišta u Plavoj sali Gradske kuće za reč su se pored stručnjaka javili i političari i javni radnici ovoga puta konkretno ispoljavajući svoj stav.
Šta je ko rekao, konkretno, na ovom okruglom stolu može da se pročita na "Transkriptu..." prikačenom kao .pdf fajl...
Inače projekat je dobio velikom većinom pozitivne ocene.
Izuzetak je činio g. Ivanović, kao građanin, rekavši da nije zadovoljan sa ovime šta je do sada video i čuo i relativno kritički stav Nemanje Simovića G17+ o tome da se još malo razmotre i druge opcije pre nego se donese odluka o početku radova.
*
25.04.2007.
preuzeto iz Dnevnika "Subotičke"
NA MARGINI DOGAĐAJA - LOŠA OPŠTINSKA REŽIJA
Lokalnoj samoupravi toliko je stalo da se prihvati jedini detaljni projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta da ne dozvoljava da se pod njenim krovom javno iznesu sumnje, dileme ili sumnjičava pitanja o ovom projektu. Zbog toga je organizovala okrugli sto na temu rekonstrukcije pozorišta na koje je pozvala samo one koji će podržati projekat.
Zamišljen kao stručni skup koji treba da predsedniku opštine, Gezi Kučeri, kako je sam rekao u uvodnoj reči, pomogne u donošenju valjanog rešenja, sastavom učesnika usmeren je samo u jednom pravcu, da aplaudira odluci koja je već odavno donesena i to na drugom mestu. Za stolom u Plavoj sali Gradske kuće tako se našlo tridesetak učesnika, od kojih su verovatno mnogi stručni u svojim oblastima, a tek pojedini su mogli kompetentno da govore o arhitekturi i građevinarstvu uopšte, a još ređi o ovom konkretnom projektu.
Nije jasno šta je opština želela da postigne ovakvim okruglim stolom osim tek da zadovolji formu i kaže da je bilo i stručne i javne rasprave na temu pozorišta. Nije jasno, takođe, zbog čega bi ovaj, inače u dugoj istoriji projekata o rekonstrukciji Narodnog pozorišta projekat koji je najdalje otišao u smislu njegove detaljne razrade i broja učesnika koji su uključeni, bio ugrožen ukoliko se postave konkretna i stručna pitanja onih koji se ne slažu. Profesoru Univerziteta dr Radivoju Dinuloviću koji je, po sopstvenom priznanju, gotovo dve decenije uključen u razmišljanja i konkretizaciju ovog projekta takva zaštita sigurno nije potrebna. Uvereni smo da ima dovoljno ličnog i profesionalnog digniteta da svoj projekat brani, pa i odbrani i obrazloži ponuđena rešenja. Za grad, za celokupnu javnost, za duge godine u kojima će se graditi novi teatar bolje bi bilo da su nejasnoće sada otklonjene, bar koliko je to moguće u otvorenom i kritičkom sučeljavanju, nego da ostaje zapisano da se opština uplašila takve mogućnsoti te da je čak zabranila ulazak u salu onima za koje je postojala opravdana bojazan da bi mogli da negoduju zbog projekta, a novinarima i gostima na Okrugom stolu uskratila mogućnost postavljanja pitanja.
Ovako namerno nespretno sazvan Okrugli sto ne umanjuje, međutim, lepotu i kvalitet izlaganja pojedinih učesnika, poput znalački suverenog objašnjenja mr Gordane Prčić Vujnović o onome šta u zgradi teatra uživa posebnu zaštitu, i razmišljanja da u kojem istorijskom trenutku želimo da “zamrznemo” zgradu koja je pretrpela nebrojene, većinom nedovoljno dobre, popravke, ili poput reči Mirka Grlice, istoričara koji je podsetio da grandiznost zdanja nije uvek bila u skladu sa slbaim umetničkim dometima koji su igrani na sceni pozorišta. Videli smo da gradu nedostaje energije i odlučnosti jednog Đerđa Sorada koji onima koji misle da nije vreme za gradnju odgovara “Sada je vreme”. Da, treba još i dodati da su se čula svega dva suprotna mišljenja, od kojih se jedno odnosilo na pitanje opravdanosti visine ulaganja, a drugo je bilo lični stav.
Dakle, ako profesoru Dinuloviću i ekipi koja je radila projekat rekonstrukcije Narodnog pozorišta nije bila potrebna zaštita od neugodnih pitanja, očigledno jeste opštini, zaplašenoj od pitanja na koja nemaju valjan odgovor, a koja se ne tiču projekta. Tako je ono što je nazvano stručni skup protekao pod budnim okom portira koji je stavljen ispred vrata Plave sale kao obezbeđenje koje će propuštati samo unapred akreditovane novinare i paziti da ne uđe u salu niko ko bi mogao da pomuti jednoglasje. Ovakva farsa u “režiji” opštine nedostojna je bila rasprave o najvećoj investiciji u jedan teatar Srbiji i želji da gradnja pozorišta postane vrhunski kulturni događaj u Subotici.
