Dopunu izveštaja, stavljenu 11.09.2008. pogledajte u nastavku ovog teksta...
Uvodna saopštenja danas su imali Vida Ognjenović, Srbijanka Turajlić, Božo Prelević i Vlastimir Matejić. Neka od saopštenja možete preuzeti u PDF fajlu u prilogu.
Posle saopštenja za raspavu se javio Dragan Domazet, bivši ministar za Nauku, tehnologiju u razvoju u vladi premijera Zorana Đinđića:
Gospodo, ne znam šta čovek može da kaže posle ovih uvodnih izlaganja. Sama ta izlaganju su dovoljna za ovo što smo došli i dalje ne moramo da pričamo, već nam se isplatio put da ovo sve čujemo, pa ipak imah hrabrosti da se javim i par stvari kažem jer imam utisak da neke stvari nisu rečene.
Sedam godina sam živeo i radio u Singapuru. Sedam godina kako sam se vratio. Preko 35 godina radim u nečemu što ja volim da zovem industrija znanja koja obuhvata obrazovanje, istraživanje i razvoj. Znači rad sa nečim što mi mislimo da je elitni deo ovog društva i imam utisak da vrlo teško mi možemo stvarno da realizujemo ovo o čemu sad pričamo ako ne rešimo jedan problem o kojem ću na kraju reći.
Mislim da ako uporedimo te stvari da, recimo u Singapuru, želje s jedne strane da se što više tržišnost i konkurencija afirmiše kao jedan od sistemskih načina da se eliminiše korupcija. Mislim da je to jedan pravac kojim mi treba da težimo. Maksimalni ambijent konkurencije svuda. Ako treba i konkurentne zatvore da pravimo pa neka država na tenderu bira u koji zatvor će kog kriminaca poslati. No onda pomalo dolazimo u kontradiktornost, na ovo što je prof.Matejić rekao – uloga države mora da bude usmeravajuća. Čim kažem država, mislim na budžet, čim kažem budžet mislim na korupciju, bedno plaćanje državne uprave, koja je namerno bedno plaćena da bi se sa njom manipulisalo i da bi bila predmet ucena i kontrole od strane i od onih koji treba da nam brinu o bezbednosti (kao što je rekao g.Prelević) oni se više brinu kako da nam stave uzengije i da nas navode na to da nas mogu ucenjene kontrolisati. Znači napravi te bednim, onda ti daje kašičicu i ti ako nisi dovoljno, jak ugrabiš to i onda si ti moj i stavljamo te u funkciju. Znači sistemski ugrađuju mehanizme da budemo korumptivni i da budemo kontrolisani. Ko nije kontrolisan ovde je u debeloj manjini. Ako ste svoj, vi ste svoj i u strancii u društvu i u državi jer vi mislite svojom glavom, mislite svojim poštenje. Vi niste igrač, niste pogodni, vi ste odstranjeni od svih grupa oko vas jer niste kontrolisani. Ko nije kontrolisan nije omiljen. Prema tome mislim da i ovde treba tražimo tuđa iskustva. Kako onda da se pita javni sektor, a da mora da se pita jer moramo da usmeravamo ka društvu zanje. Vrlo pametno treba razdeliti gde je uloga države i tu maksimalno državu usmeravati.
Ali kako onda sprečiti ovo o čemu pričamo?
Ja sam video u Aziji. To su tako jasno postavljeni kriteriji.
Za svako mesto koje je u državnoj hijerarhiji, da bilo ko da dođe, to bi tako bolo oči da bi to bilo nezamislivo. Tamo da postanete ministar.
Ja sam se čudio kada sam ja postao ministar. Kako ja da postanem ministar? Iako imam i te škole i iskustvo i sve, ne bi zadovoljio te azijske kriterije. A kada sam video ko kod nas postaje, da ne kažem šta sve, onda mi nije ni čudno da smo vode kako jesmo. Znači mi moramo da postavimo jasne kriterije šta neko može da obavlja kada obavlja javnu funkciju.I to je jedna od mera da se to spreči.
Nama ne trebaju nedovršeni ljudi na takvim pozicijama. Kada kažem nedovršeni ne možeš da dođeš, ne bukvalno, ali mislim gladan i žedan... mora da si zadovoljio svoje profesionalne interese, mora da si se dokazao, da imaš i kuću i porodicu i šta da jedeš i da ne tražiš u državi ili u partiji sredstvo za rešavanje svoji socijalnih ili životnih problema. Znači moraju ljudi koji su se dokazali da su kvalitetni da idu na javne funkcije a ne neko da time nalazi mehanizam. I normalno onda počev od stranke, (što je govorio g.Prelević) koalicija onih koji su gramzivi, preko toga dolazi do izražaja.
Mislim da borba protiv toga je s jedne strane javni kriterijum i javnost. ( nejasno rečeno.*..ali ne sredstva javnog informisanja)
Kad sam bio ministar održao sam konferenciju za štampu sa ministrom nauke Izraela, sa čovekom koji je došao sa puno želja da nam pomogne. Imao je puno informacija imao je šta da kaže. Konkonferenciju za štampu u sedištu vlade, prazna. Nema nikog! Dva tri nameštena novinara radi folklora, verovatno su ih doveli iz nekih kancelarija da izigravaju novinare i to je sve. Zovem Piar agenciju posle da vidim šta ja grešim? I čini mi se da sam saznao suštinu.
Kaže Piar: Pa gospodine ministre napravit ćemo ugovor, svaka konferencija će vas koštati 2000 evra i garantujemo vam da će svuda biti objavljeno sve!
A gde idu te pare?
Pa pola nama i pola novinarima, koji želite da pišu.
Normalno ja nisam hteo. Taman posla. Da kupujem tako nekog. Ne.
Onda se pojavim u Sava centru sa drugim ministrom. On govori, ja govorim. Mene nema u sredstvima informisanja, njega svugde ima. Ja se sad pitam, on mora de je imao tu agenciju i da je tako rešio problem.
Očigledno, mi smo SVI u korupciji. Od vrha do dna i kad znamo i kad ne znamo.
Mislim da prvo treba da postoji volja. Ali stvarna i iskrena volja od vrha da se društvo očisti od korupcije. Džaba nama ova priča. Ja ću sutra isto govoriti o jednom futurističkom pogledu na Srbiju. Sve to pada u vodu ako nema ovog o čemu danas pričamo. Lepota ovog skupa je upravo u tome što spajamoi zatvaramo krug. Nema tehnološkog razvoja, nema napretka (asocijacija na Matejićevo izlaganje) nema ekonomije zasnovane na znanju ako nemate pravne države, ako nemate borbe protiv korupcije, ako nemate pravila igre koja su jasna, transparentna, čista i da se ljudi bore za to.
Svetla tačka je to što je predsednik republike najavio takvu borbu. Ja želim da verujem da je to početak... samo se plašim... da ....je suviše kasno.
Mislim da politički život pravi grupisanje stranaka po različitim dimenzijama. Dimenzija levica, desnica, nacionalne , nenacionalne, građanske itd... Mislim da je nama primerenija podela na stranke pošteni i stranke nepoštenih. Plašim se kada bi takvu podelu sada pravili da koalicija poštenih ne bi imala cenzus za ulazak u parlament i to je naša stvarnost.
Hvala.
(aplauz)
Dopuna teksta - Donji tekst dodat naknadno - povezana tema se pojavila u vesti na B92.
B92 vesti za 10.09.2008
KAKO PROTIV KORUPCIJE U STRANKAMA
Izvor: B92
Beograd -- Boris Tadić nedavno je najavio obračun s korupcijom; sagovornici B92 kažu da treba sačekati izvesno vreme da se vide rezultati.
Kada je predsednik Demokratske stranke Boris Tadić na Glavnom odboru stranke najavio obračun da korupcijom i kriminalom i u sopstvenim redovima, otvoreno je niz pitanja.
Jedno od njih - medijski najatraktivnije - odnosi se na to na koga je Tadić mislio, a drugo – koliko je lider demokrata iskren u toj nameri ako se pogleda unazad i priseti epiloga niza afera u koje su direktno ili indirektno bili umešani članovi ili funkcioneri DS-a.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija upozorava da su političke partije u Srbiji veoma moćne i da bi u tome trebalo tražiti i najopasnije vidove korupcije. Predsednik Političkog saveta DS-a Dragoljub Mićunović kaže za B92 da Tadićeva namera da se obračuna sa kriminalom i korupcijom i u svojim redovima mora da bude iskrena jer će se u suprotnom kao bumerang vratiti Demokratskoj stranci.
"Koristim priliku da pošaljem poruku svim lokalnim funkcionerima DS-a: niti jednog neću zaštititi ukoliko postoje dokazi i optužbe zvaničnih državnih institucija protiv njih za korupciju", obratio se Tadić Glavnom odboru stranke.
Nakon što je pozdravljen aplauzom, rekao je: "Nisam siguran da baš svi treba da se raduju ovoj mojoj rečenici".
Ovim svojim rečima Tadić je otvorio polemiku na dva fronta – u koga upire prstom kada kaže da i redovi demokrata neće biti pošteđeni obračuna sa korupcijom i kriminalom, i da li u tim rečima ima dovoljno iskrenosti da se posao završi do kraja, a ne samo da ostane na pretnjama.
Predsednik Saveta Demokratske stranke Dragoljub Mićun ović ne sumnja u iskrenost namera aktuelnog lidera demokrata. "Nema ni jednog poretka, ni jedne grupacije, ni jedne zajednice koja nije u iskušenju da podlegne korupciji. Prema tome, nije tu izuzetak ni DS, niti bilo koja druga stranka. Sigurno je da DS danas ima najveći udeo u vlasti, a tamo gde je vlast, tamo su i najveća iskušenja korupcije. Mi, u tom smislu, razmatramo najviši niz mera, od unutrašnjih kontrola, preko javnosti... Ne znam šta je urađeno za ova dva-tri dana, ali, u svakom slučaju, ako me to budete pitali za dva-tri meseca, onda ću moći sigurno mnogo konkretnije da vam kažem", rekao je Mićunović.
Iako smatra da je još rano da se o rezultatima govori, Mićunović ne ostavlja prostor da se najave Borisa Tadića zadrže samo na političkom marketingu.
Ipak, afera Bodrum – u kojoj su čelnici demokrata optuženi za zloupotrebe u Skupštini Srbije tokom glasanja, slučajevi ”Zoran Janjušević i Nemanja Kolesar&rd quo;, u kojima su bliski saradnici tadašnjeg premijera Zorana Điniđić a optuženi za pranje novca, kao i slučaj ministarke Marije Rašete-Vukosavljević, optužene za zloupotrebu službenog položaja, pokretani su u javnosti, ali su i brzo padali u zaborav.
Profesor Mićunović, međutim, kaže da sve to ne bi smelo da baci sumnju na sadašnju rešenost demokrata da se obračunaju sa korupcijom.
"Taj posao ne bi smeo da bude stvar iskrenosti ili neiskrenosti. Moraju da postoje odluke da se istrage moraju sprovesti do kraja, da se sve što je na bilo koji način sumnjivo ispita i to mora da bude stav, a ne nikakvo pitanje iskrenosti. Jer, ako bi se pokazalo da je to samo jedan predizborni trik, onda bi se to vratilo kao bumerang Demokratskoj stranci", smatra Mićunović.
Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija, koja se direktno bavi najakutnijim društvenim i političkim problemima, kao što su korupcija i kriminal u redovima državnih funkcionera, za B92 kaže je problem u tome što naše političke str anke imaju veliku vaninstitucionalnu moć.
"Mi imamo, počev od Ustava čak, ugrađene mehanizme putem kojih stranke drže u šaci pojedine važne državne institucije. Zbog same količine moći koja je tu koncentrisana, tu i treba tražiti neke od najopasnijih vidova korupcije. S druge strane, državne institucije su podložne velikim udarima. Udari su veoma jaki i dolaze, takođe, sa raznih strana, ali, opet, u velikoj meri dolaze i iz sfere politike", rekao je Nenadić.
Nenadić kaže da su na najjačem udaru upravo nezavisne institucije koje se bave kontrolom vlasti jer ne poseduju ozbiljne poluge moći.
On napominje i da je u Srbiji izostala reforma sudstva koja bi dala kvalitetno i efikasno pravosuđe, koje je neophodno za uspešnu kontrolu vlasti.
Bez političke volje da se u reforme krene ozbiljno neće biti ni ozbiljnih rezultata, zaključuje Nenadić.
