Nama ne nedostaje interesantnih toponima, a Hajdukovo (Hajdújárás) je svakako jedan od najinteresantnijih. Na ovoj teritoriji, na kojoj se praktično mimoilaze rečica Kireš i Ludoško jezero (danas više vode prima od problematičnog Palića), na kojoj se susreću Subotičko-horgoška peščara i plodna lesna crnica, na kojoj su Hinga, Nosa i samo naselje Hajdukovo, možemo naći tragove, toponime, kako romantičarskih hajduka, jednog Roža Šandora, tako i arheološke dokaze postojanja starovekovnih, pa čak i praistorijskih ljudi. Ovde su i izvorišta nafte i prirodnog gasa, ali, nažalost, prodasmo sve što je ispod zemlje, te otud ne čudi što smo toliko nesigurni, da l ćemo uspeti da opstanemo na ovom tankom sloju zemlje, ili ćemo konačno propasti.
Hajdukovo je tipična seoska zajednica koja broji oko 2 i po hiljade duša, specifična i po tome što gotovo 90% populacije čine Mađari. Istina je i da ih je moderan političko-oligarhijski okvir uputio da teže ka SVM-u odn. najjačoj nacionalnoj političkoj opciji, istina je i da će vam reći da ih za proteklih 4-5 godina gradonačelnik nijednom nije posetio, a Orban Viktor jeste, ali je istina i da Hajdukovčani obastaju doista hajdučki, bez nekih posebno izraženih veza ni sa gradom, ni sa drugim nivoima političkog matriksa, dakle, prepušteni sami sebi.
Na primer, ako govorimo o privredi, tu nema više priče o posrtajima i stagnaciji - zna se da je stvar propala i ljudi su se, moglo bi se reći, već uhodali i snašli u "velikom iskoraku unazad", u poljoprivredi. Tu je, tako, glavni proizvod voćka, i meštani će vam tvrditi da nema takve jabuke ili breskve kao što je ona sa hajdukovačkog peščara, tu je, od većih, hladnjača "Golden Fruct", ali imamo i povrtarstva, a treba pomenuti i veliki brend u organskoj poljoprivredi, prerađivača "Suncokret", koji se nalazi u nekadašnjem jevrejskom kaštelu, a koji je stekao svetska priznanja za hladno ceđena ulja i namaze od uljarica. Tokom poslednje decenije ponovo su podignuti i vinogradi, nikle su male vinarije, a treba reći da su jedini izuzetak veliki državno-podsticani vinarski projekti, gde su od milionskih investicija ostali samo zakorovljeni vinogradi. Slični rezultati, cinično govore meštani, postignuti su i u drugim strateškim projektima, kao što je očuvanje Ludaškog jezera, koje nikad nije bilo u gorem stanju, ne samo bez riba i ptica, već gotovo i bez vode. Nedavno otvoren vizitorski centar zvrji prazan, zakorovljen, da li zato što nema vizitora, ili ih nema zbog zatvorenog vizitorskog centra? Postoji jedna ogromna divlja deponija, koja se stvorila u jednoj od mnogih subotičkih misterioznih "crnih rupa", za koje se ne zna ni ko je, ni kada, ni u čijem interesu odnosio pesak. Riba, dakako, smrdi od glave, i očito je da država Srbija niti ima kapaciteta, niti pokazuje (političku) volju da sačuva svoje osnovne strateške monopole-resurse (vodu i šumu), međutim, ni grad ne pokazuje inicijativu da očuva resurs oko koga, kao, gradi svoju grandioznu strategiju razvoja turizma. Mladi posao i dalje traže i lakše nalaze npr. na Karibima, odn. kao radnici na plovećim hotelima i slično. Javna kuhinja postoji, u saradnji sa Crvenim krstom, i deli svakodnevno (osim vikendom) oko 60 obroka.
I sam pogled na javnu infrastrukturu donekle objašnjava hajdukovačku autarhičnost: Postoji lekar, jako dobar, ali je jedan, ako gledamo evropske standarde, premalo na 2500 stanovnika. Apoteke nema. Obdanište i škola postoje, na mađarskom jeziku. Telefon imaju, ali nema dovoljno kapaciteta, bez izgleda da će da se proširuje. Kablovske nema, pa ljudi koriste Digi-sat servis, ali Hajdukovo ima svoju radio stanicu. Vodovod se radi, ima već 5-6 godina, a kanalizacije nema, niti će je biti, iako bi, barem što se jezera tiče, rešavanje kanalizacije bilo primarno i za Palić i za Ludoš. Što se grejanja tiče, tu je svako svoj majstor, ali gasovod je izgrađen. Nažalost, gas je astronomski skup. Čistoća je outsorcingom (ili, ako vam draže, modelom ppp public-private partnership) poverena privatnom preduzeću "Henor Green". Što se zelenila tiče, svako iz sela svoje pokosi, a ukrase na rasveti rešavaju sami. Putevima je pokriveno do 35-40% mesne zajednice, manje ako uzimamo u obzir i atarske puteve, više ako računamo samo naselje. S druge strane, jedan deo Hajdukova ostao je zarobljen auto-putem. Parking i groblja nemaju.
I sama mesna zajednica, što se finansija tiče, upućena je na sopstvene prihode. Prihoduje pre svega od iznajmljivanja prostorija. Saradnja postoji, sa mestima Zákányszék, i Jánoshída, sa kojim ne može da upadne pod prekograničnu saradnju, zato što se nalazi u kod Szolnoka. éto se opštinskog, odn. gradskog transfera tiče, to je u nivou sa drugim mesnim zajednicama, od 100 do 200 hiljada dinara godišnje, u zavisnosti od broja glasača, pardon, stanovnika.
Duhovni život čuvaju katolička i adventistička crkva na Hajdukovu, kao i nova, zaista atraktivna, katolička crkva na Nosi. Najveća fešta u Hajdukovu je zadnjeg vikenda septembra, kada se tri dana slave berbanski dani, i kada ovde možete zateći 5 do 7 hiljada ljudi i gomilu kotlića u kojima se najčešće krčka ovčiji paprikaš. Zimi, pred Božić, imate advent, još jedno veliko okupljanje, kada se služe pogačice, peče bundeva, pravi zamedljana rakija i kuvaju vino, rakija i čaj. Mesna zajednica Hajdukovo organizuje, jednom mesečno, retro-žurke za svoje hajdukovčanke i hajdukovčane, a tu je, odmah iza MZ, i fudbalski klub "Vinogradar", sa zaista lepo uređenim stadionom, koji ima ambiciju da se još malo proširi, možda da se uradi još neko dečije igralište. Sportski kuriozitet je i Lábtoll-labda (takraw, ili "malajski futbal" ili neka vrsta tenisa, odbojke ili badmintona nogama) klub koji vodi Szalma Imre. U okviru MZ su i igraonica i internet-klub Teledom, biblioteka Urban Janoš, a tu su i amatersko pozorište "Hinga", i plesačko i pevačko društvo "Lifka éandor". Tokom godine se povremeno dešavaju okupljanja likovne kolonije "Q", a u hajdukovačkom ataru je i atraktivna "Róka Tanya" (Rokin salaš), gde možete videti mogućnosti razvoja seoskog i ekoturizma u regiji, najverovatnije na nekoj radionici ili seminaru. Običan turista može da navrati u Vinski dvor, gde može, pre svega, da uživa u apetajzerskim i desertnim vinima, vojvođanskoj i mađarskoj kuhinji, a može da nađe i nešto ekskluzivniji smeštaj. Ili se opredeliti za restoran domaće kuhinje Alaska-Hedera, koji radi po sistemu rezervacije, a koji je poznat i po sladoledu odn. poslastičarnici. Jeftiniji smeštaj može po sistemu snađi se.
Eto, tako izgleda život Hajdukova, kojim su, nekada davno, krstarili hajduci. Po sistemu - snađi se.
