O Keru je uvek zahvalno pisati zato što je to jedno od najstarijih, ako ne i najstarije subotičko naselje. Već samo ime Ker donosi pregršt interesantnih priča vezanih za njegov nastanak: Da li od mađarskog kör ili kerület, što bi moglo značiti krug, oblast ali i sugerisati na starovinski način uređenja seoskih zajednica, ili od proto-mađarskog plemena Keri (Kér, Carum), ili kér, što bi moglo sugerisati trgovinu, jer neki tvrde da je baš ovuda prolazio jedan od kopnenih trgovačkih puteva između istoka i zapada (npr. put soli), ili od Svetog Roka, zaštitnika Kera, koji je u istoriji poznat ne samo kao zaštitnik od zaraznih bolesti, nego i po psu, keru, koji mu je svaki dan donosio komad hleba, pa do potonjih priča da su kerovi lizali i vidali rane bolesnima i ranjenicima, baš u Keru. Sveti Rok je živeo i hodočastio u XIV veku (ne u Keru, već u Francuskoj i Italiji), dok istoričari tvrde da se Ker pominje još u XII veku, pa vi sad vidite otkud ovo ime. Tu ima još interesantnih mesta sa toponimima koji pričaju priče za sebe, od Dikinog Sela, po nekom Diki za koga kažu da je bio baš obdaren, ili Jagina Bara, baš kod Kerskog groblja, što nam sugeriše da je tu bilo i veštica, dakako i Ðar (nekad Molcerova ciglana), gde se išlo na kupanje, i gde je, kasnije, krajem 80-ih nastajao prvi subotički (nezvanični) fight club. Nakon raspada Jugoslavije, ovde je, kod Blaška, stacionirana mini Jugoslavija i, eto, nedavno se i ona skoro raspala, ta mini nesretna Jugoslavija.
Nekada je Ker bio velik, ali od formiranja MZ Gat i Prozivka smanjio se na prostor od Palmotićeve do pačirske pruge, i ovamo do Mlake odn. Prozivke, pojela ga Subotica. Ostalo je naselje prizemnih kuća, nekoliko zgradica u Sergeja Jesenjina, migracija stanovništva nema, nema ni industrijskih, ni poslovnih, ni visoko urbanih zona, mirno naselje koje se zato i voli - zato što je mirno, gde preovladava starije stanovništvo katoličke veroispovesti. Ker je zakon, kažu Kerčani.
Pored već standardne gradske partijske ponude, u Keru je aktivna i autohtona politička grupa građana Ker, a tu je, prirodno, i aktiv penzionera. Mesna zajednica sarađuje, standardno, sa gradskom upravom, javnim preduzećima i policijom, a osim minimalnog transfera iz budžeta grada, nešto novca se priliva i od izdavanja prostorija. Od onog famoznog projekta pomoći američkog ADF-a, nije bilo drugih priliva sredstava. Od većih privrednih subjekata tu su Europetrol, Efekta i Borzal (testenine), koji i pomažu MZ i njene aktivnosti povremenim sponzorstvima. Ima još ponešto malih privrednika, EV-prom (sve od kamena), Sastex (nameštaj), braća Pićora (metle i četke) a od starih zanata - mrka kapa. Poznat nam je samo Dejan Kovač, papučaš, koji pravi svilene papuče, baš one prave bunjevačke. Poljoprivrede ima, jer ovamo, u Kerski atar, ulazi i poljoprivredno zemljište. Od velikih trgovina, tu je bio KTC, gde kantina i dalje funkcioniše (pasulj - 180, pečenje - 240 dinara), pijace nema, niti tržnog centra. Ništa.
Asfalt pokriva 98% Kera, treba još da se uradi ulica Otmara Majera. Gotovi su i dostavljeni projekti za još nekoliko ulica u kojima treba uvesti vodovod. Gradskog grejanja ima nešto malo, kod ulica Nade Dimić i Ivana Antunovića, gasifikacija je odrađena do kraja. Čistoća odnosi đubre sredom, ali nedostaju kontejneri, posebno kod zgrada u Sergeja Jesenjina. Nedostaju, dakako, i tipske kante, a MZ je konkurisala za reciklažne kontejnere, koji bi bili smešteni kod osnovne škole "Ivan Milutinović". Tu kod škole bi možda još trebalo rešiti parking, a za ostale delove nema niti mesta, niti neke posebne potrebe za uređenjem parkinga. Telekomunikacije, infrastruktura virtuelnog života, su prisutne, tu je i optika. Pošta je htela da zatvori, zapravo, traži se od MZ da im izdaju prostor besplatno, pa će tako ostaviti poštu u životu. Blizu je i gradska bolnica, ali u bolnicu se može samo preko ambulante, takozvane "Kerske ambulante" koja je opterećena jer je koriste i Prozivka i Gat i Centar 3. Priča se da će Prozivka dobiti svoju ganc novu modernu ambulantu, samo se strahuje da posle ne zatvore tzv. "Kersku ambulantu". Tu je i dom "Kolevka", obdanište "Ciciban", zatim privatno obdanište u plebaniji Sv. Roka, osnovna škola "Ivan Milutinović" i Srednja medicinska škola. Kerčani vele da imaju i prirodne resurse, izvor tople vode (oko 60C) koji leži neiskorišten iza KTC-a. Divlje deponije postoje oko Ðara, a u MZ nam kažu da bi voleli kada bi tamo, umesto smeća, bio sportsko-rekreativni centar koji im nedostaje. Terene imamo kod groblja u Leskovačkoj, gde je i dečje igrališe sa novim rekvizitima, i gde se održava Kerijada, u drugoj polovini (ili oko 24.) septembra meseca, kada se organizuju sportska takmičenja, u kotlićima se krčkaju gulaš i pasulj, a ima i muzike, folklora i druženja. Što se zabave tiče, tu je novootvoreni "Blues Time", sa živim svirkama, dok su stare legendarne kafane, poput "Šokca", kažu, izgubile svoj stari kultni status.
Na kraju svakako treba pomenuti kersku crkvu Svetog Roka, oko koje se nekako i odigrava život Kerčana. Odavde ipolazi svečana povorka crkvene Dužijance, a pored crkve je plebanija, u kojoj može da se vidi spomen soba i mala biblioteka sveštenika i političara, legendarnog kerskog župnika Blaška Rajića.
