Deset godina bunjevačkog govora u osnovnim školama

Pet, 11.11.2016 - 00:48 -- nikola.tumbas

U svečanoj sali Otvorenog univerziteta u Subotici u četvrtak, 10. novembra, održana je proslava desetogodišnjice izučavanja izbornog predmeta bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.

Bila je to prilika da se na jednom mestu okupe predavači bunjevačkog, direktori škola, roditelji, deca, ali i da se vidi i čuje šta je to sve rađeno u protkelih deset godina.

– Srećna sam što je u toku deseta školska godina kako se izučava bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture. Ovo je za nas istorijski jubilej. Imali smo u prošlosti škole na bunjevačkom, planove i udžbenike, sve do školske 1919/20, kada je jednostavno završeno školovanje na bunjevačkom maternjem jeziku. Od tada, pa do prethodnih deset godina, nije bilo mogućnosti da se u školama čuje bunjevački. Jubilej je obeležen velikom trudom, radom i zalaganjem predavača. Formiranje i Aktiva učitelja predavača bunjevačkog svih ovih deset godina stvarali smo i materijal za ovaj predmet, u međuvremenu udžbenike, mnogo edukativnog materijala... Sa ponosom možemo kazati da se rezultati našeg rada vide, jer imamo veliki broj učenika, grupa, škola i predavača – istakla je Mirjana Savanov, predsednica Odbora za obrazovanje u Nacionalnom savetu bunjevačke nacionalne manjine.

Danas na bunjevački ide 451 učenik, a priznate su 22 grupe. Velik je posao urađen u periodu od proteklih deset godina i početnih 70-tak đaka, a dr Suzana Kujundžić Ostojić, predsednica NSBNM ističe da postoji strategija šta raditi dalje.

– Onaj ko nema strategiju, izgubljen je u startu, tako da to sebi ne možemo da dopustimo. Strategija je da se bunjevački uvede i u vrtiće, a u planu su i srednje škole, jer odlazi nam veliki broj osmaka i šteta je da se ta deca izgube. Velika obaveza je i fakultet, ali idemo korak po korak i sigurna sam da ćemo uspeti sve da uradimo. Kao što kaže jedna poslovica, da bi od deteta postao čovek,potrebno je celo selo da se angažuje, a da bi sačuvali maternji jezik, potrebna je čitava zajednica, i zato sam ponosna na celu zajednicu – istakla je dr Kujundžić Ostojić.

Među prisutnima su bili i predstavnici Pedagoškog fakulteta iz Sombora, tamo postoji predmet etno-kulturna istorija Bunjevaca, nedavno je pod tim nazivom održan i akreditovan seminar za predavača, a tom prilikom je dr Nataša Branković, prodekan za nastavu, podelila uverenja predavačima.

U prigodnom programu učestvovali su članovi muzičke sekcije u OŠ „Sečenji Ištvan“, KUD „Bunjevka“, ali i deca koja pohađaju predmet bunjevački govor sa elementima nacionalne kulture.

Autor teksta: 
Fotograf: 
Custom Search