Представе које не пристају на неправду

Ned, 20.11.2016 - 18:14 -- nikola.tumbas

Све представе фестивала су одавно распродате, публика се смешта и на помоћна седишта, да види најбоља позоришна остварења у региону на фестивалу Дезире

Од како је Андраш Урбан, редитељ и директор театра „Костолањи Дежо“  на отварању регионалног фестивала савременог театра „Дезире“, подигао песницу у ваздух са парчетом „жилет“ жице у руци, та песница као да се није спустила, већ јој се из вечери у вече придружују представе које не желе да пристану на социјалну неправду, правну несигурност, недостатак емпатије, на све оно што чини живот обичног човека у овом делу Европе тешким.

Поднаслов фестивала „Бордерлајн“ или гранична линија, Урбан је објашњавао да је позајмио из медицинске терминологије у смислу граничне личности, али готово иста жица коју је на отварању држао у руци, појавиће се и у представи „Ја сам савршен“ сегединског позоришта Метаноја Артопедија у којој у експлозивном монологу Андреа Ердељи Перович говори о лепези проблема који тишти савремени свет – од наркоманије, преко загађивања планете до трагедије миграната. Редитељ Золтан Перович је у разговору са публиком говорио о томе да су вести само надирале, осећао се посрамљено због начина на који Мађарска третира проблем избеглица, а онда је Андреа као сарадник на сценарију посегла за текстовима Ничеа и Беле Хамваша.

Представа још једног мађарског театра, групе „Форте“ такође се бави социјалним проблемима. Транзициони губитници сигурно нису прва асоцијација на нашег северног суседа али „Твоје царство“ сецира болан пут фабричког радника, који напушта село, живи одвојен од породице, да би завршио као маргиналац на јавном казану. У овој трупи глумци су задивљујућих, готово акробатских вештина, а скромним реквизитама, са тек неколико пластичних водоводних цеви, стварају снажне слике.

Редитељ Кокан Младеновић био је  гост фестивала где је имао и неочекивани задатак да води разговор са Иреном Поповић Драговић, једном од наших најзапосленијих композитора, али и као редитељ представе „Просјачка опера“ коју је радио за Мађарско позориште „Чики Гергељ“ у Темишвару у Румунији. Идеја писца Џона Геја, с краја 18. века о критици Волполове владе као једне од најкорумпираних влада Енглеске, очигледно је била регионално препознатљива, а Младеновићева динамична режија имала је подршку у глумцима темишварског мањинског театра. И у овој представи, управо као и у „Гоголанду“ Андраша Урбана, представи која је отворила овогодишњи Фестивал, обичног човека „мељу“ принципи света заснованог на лажи, превари, каматама и подмићивању. Овде треба подсетити да је и „нулта“ представа фестивала „Оф“, одржана два дана пре његовог званичног почетка, Новосадског позоришта, иначе настала из бунта због тога што у буџету није било новца за нову премијеру, „ударила“ онај основни тоналитет који је присутан у фестивалским остварењима. На ову представу као да се наслања идеја „Балерина“ СНП-а и Студентског културног центра из Новог Сада о уметницима који и своје тело предају уметности.

Фестивал Дезире до краја чекају још узбудљиве представе, пре свега остварење Оливера Фрљића „Наше насиље, ваше насиље“, потом Краљевског позоришта из Цетиња са представом „Докле поглед досеже“ у режији Арпада Шилинга, те физичко позориште Ходворкс из Будимпеште. Још пре почетка Фестивала све представе су биле распродате и сваке вечери публика се распоређује и по степеницама и додатним помоћним седиштима у сали.

www.politika.rs

 

Autor teksta: 
Custom Search