Учвршћују се звоници који су недуго након изградње 1779. године почели да тону и црквени брод „поцепали“ на пола
До краја године треба да буде санирана пукотина на Катедрали Свете Терезије Авилске, која је настала пре више од века.
Крајем децембра почело је да се ради на обнови ове велике и значајне римокталичке цркве и како објашњава Бранислав Ћопић, власник пројкетног бироа „Супорт“ и члан координационог тима ангажованог на обнови катедрале, ово је први пут од изградње цркве 1779. године да се ради на њеном конструкционом ојачању.
Два звоника почела су да тону и да постепено „вуку“ црквени брод сваки на своју страну, што је довело до тога да је храм пукао по средини. Ова конструкција грешка појавила се још пре сто година, и од напрслине она је сада већ постала озбиљна пукотина. „Препоставка је да је због превеликог притиска који врше звоници као виши и тежи, веће и слегање на њиховим местима и отуда пукотина у цркви. Постављање шипова био је готово једини начин да се то санира, постојала је идеја и да се уради ињектирање тла, али се тим одлучио за шипове као врло сигуран, проверен, поуздан начин. Он се одвија неким мирнијим интезитетом и то је уобичајен начин рада код оваквих објеката“ каже Ћопић за „Политику“.
Главни извођач радова на Катедрали је суботичко предузеће „Јаворник“ у конзорицјуму са још неколико предузећа, а једно од њих је београдска „Геосонда“. Слободан Ђокић, инижињер „Геосонде“ објашњава да раде постављање мегашипова који се хидрауличном пресом део по део утискују у тло. Мегашипови су промера 323 милиметара, и спуштају се до осам метара дубине, односно, објашњава Ђокић, испитивања терена су показала да се стиже до чврстог тла.
Тренутно се поставља укупно 16 мегашипова, и то по осам око сваког звоника, а радови се одвијају неизменично на обе стране. „Мегашипови су добро решење за старе објекте где не сме да дође до потреса и додатних оштећења, јер се ради о лаганом утискивању ових шипова у земљу. Пошто доња ивица темељна није равна, посебно се уграђују четири челична „у“ профила, а све то залива се бетонском „капом“. На тај начин добијамо бетонске коцке од пет кубних метара и ова маса зауставиће даљи отклон звоника“ објашњава Ђокић за наше новине.
Ојачање које се пружа дубоко испод темеља звоника ипак неће бити једино. Бранислав Ћопић каже да на цркви предстоје обимни радови, тако да је у првој фази планирано да осим постављања мегашипова, у унутрашњости храма постављају се нове камне цокле, планирано је и да у току наредна два месеца буду обновљени и прозори, али не и монтирани док се у другој фази не заврши са потпуном реконструкцијом фасаде.
„Ми већ припремамо тендере за другу фазу која би требала да почне за око два месеца, и током које је предвиђено потпуно уређење цркве, делимично обијање малтера, сређивање, фарбање, замена оштећених делова лима, поправљање сата на цркви, позлаћивање крста и обновљање грба Богородице на фасади“, каже Ћопић.
Када је црква почела да пуца у унутрашњости су постављене утеге које су требале да држе звонике на месту. У међувремену и саме утеге су попуцале. Уместо ових привремених решења, сада са обновом Катедрале, наводи Ћопић, урадиће се озбиљна бетонска конструкција у оба торња која ће бити повезана у простору између њих. Мегашипови ће зауставити даље клизање звоника, а овом унутрашњом бетонском конструкцијом додатно ће се осигурати од хоризонталних утицаја, попут саме сеизмике, удара ветра или чак и самих звона. На тај начин, када се овако конструкцијски учврсти црква, и са сређивањем фасаде, нестаће и век стара пукотина на средини цркве.
Бранислав Ћопић објашњава да се читава реконструкција одвија под пажњом професора Грађевинског факултета у Суботици, Петра Сантрача, Слободана Грковића и Данијела Кукараса, да су геодете стално на терену и прате кретање тла, али да се никаква изненађења не очекују. До краја године сама Катедрала требала би да буде комплетно сређена, и уз унутрашњу обнову, прву након 1973 године. Истовремено и приступни плато око цркве биће уређен, замењене степенице и постављено украсно осветљење.
Читав посао на обнови и реконструкцији Катедрале финансира мађарска држава, посредством Мађараског националног савета, а посао је вредан око 90 милиона динара. У првој фази, радови коштају 24 милиона динра, док се очекује да друга фаза стаје нешто преко 60 милиона.
Инфо: Александра Исаков - Политика
