„Promenite budućnost migracije. Investirajte u bezbednost hrane i ruralni razvoj.”
Svetski dan hrane je dan akcije posvećen borbi protiv globalne gladi. Održava se svake godine 16. oktobra, kada ljudi iz celog sveta rade zajedno i pokazuju svoju posvećenost na iskorenjivanju gladi širom sveta.
Svet je u pokretu. Više ljudi je bilo prisiljeno da napusti svoje domove, nego u bilo kom trenutku od Drugog svetskog rata, zbog povećanja sukoba i političke nestabilnosti. Ali glad, siromaštvo i povećanje ekstremnih meteoroloških događaja povezanih sa klimatskim promenama su drugi važni faktori koji doprinose migracionom izazovu.
Podaci UN pokazuju da je u 2015. godini bilo oko 244 miliona međunarodnih migranata, dok je 763 miliona migriralo unutar svojih zemalja. Kada bi 244 miliona trebalo da predstavljaju naciju, ona bi bila veća od populacije Brazila i malo manja od Indonezije. Procenjeno je da je oko 65 miliona prisilnih migranata, od kojih je oko 21,3 miliona izbeglica, 40,8 miliona interno raseljenih lica i 3,2 miliona tražilaca azila. Broj migranata je značajno porastao i za 40% je veći nego u 2000. godini. Oko trećine svih međunarodnih migranata je uzrasta od 15 do 34 godine, a skoro polovina su žene. U 2015. godini je 19 miliona ljudi interno raseljeno zbog prirodnih
nepogoda. U periodu između 2008. i 2015. godine prosečno je na godišnjem nivou raseljeno 26,4 miliona ljudi usled klimatskih ili vremenskih nepogoda.
Hrana i poljoprivreda ostaju centralni za blagostanje ljudi i povezani su sa razlozima zbog kojih mnogi ljudi migriraju, posebno iz ruralnih područja. Više od 75% siromašnih i neosiguranih ljudi u svetu živi u ruralnim područjima. Oni su uglavnom zavisni od poljoprivrede i životnih sredstava zasnovanih na prirodnim resursima. Mnogi pojedinci i porodice migriraju iz ekonomskih razloga, jer ne vide nikakvu drugu održivu opciju za beg iz siromaštva, osim u migriranju. Seosko siromašno stanovništvo, posebno mali poljoprivrednici, suočavaju se sa značajnim poteškoćama u pristupu kreditima, uslugama, tehnologijama i tržištima koji bi im omogućili da poboljšaju produktivnost svojih prirodnih resursa i radnog angažovanja. Stvaranje uslova koji će omogućiti ruralnom stanovništvu, naročito mladima, da ostanu kod kuće i da imaju više potrebnih sredstava za život, predstavlja ključnu komponentu bilo kog plana za suočavanje sa izazovom migracije.
Migracija je deo procesa razvoja i treba da bude izbor, a ne neophodnost. Ako bi se migracijama upravljalo na human i organizovan način, mogle bi doprineti ekonomskom rastu u zemljama destinacije i zemljama porekla.
Svet ima za cilj da postigne “Zero hunger” ili “Nula gladnih” do 2030. godine. Kretanja i uticaji migracija su blisko povezani sa globalnim ciljevima FAO-a u borbi protiv gladi. Ulaganje u održivi ruralni razvoj, prilagođavanje klimatskim promenama i bolji ruralni uslovi života predstavljaju važan deo globalnog odgovora na trenutne izazove migracija.
Prim. mr sc. med. Nada Kosić Bibić, spec. socijalne medicine
Načelnik Centra za promociju zdravlja
