Svečanom akademijom u Velikoj većnici Gradske kuće Nacionalni savet bunjevačke nacionalne manjine obeležio je jedan od četiri nacionalna praznika-Dan velike narodne skupštine, Srba, Bunjevaca i drugih Slovena u Novom Sadu 1918.godine.
Svečanosti, koja je počela intoniranjem himne Republike Srbije “Bože pravde” i bunjevačke svečane pesme “Podvikuje bunjevačka vila” prisustvao je načelnik Severnobačkog upravnog okruga Dragi Vučković, predstavnik Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, dr Ivan Bošnjak, direktor Muzeja Vojvodine, dr Drago Njegovan, zamenik predsednika Skupštine grada, Veljko Vojnić,predstavnici nacionalnih saveta iz Republike Srbije, kao i predstavnici institucija koji su posebno značajni za Bunjevce.
Ispred grada Subotice i u ime gradonačelnika Bogdana Labana i ispred Severnobačkog upravnog okruga, načelnik Severnobačkog upravnog okruga Dragi Vučković čestitao je jedan od četiri nacionalna praznika Bunjevaca, Dan Velike narodne skupštine.
“Mislim da uvek poruka 25.novembra 1918.godine, barem za mene ovde u Subotici će biti poruka o zajedništvu. O tome kako možemo zajedno da neke stvari radimo, a nikako odvojeno. Iako sam kao čovek koji je tu stasavao, učio i pokušavao da izgradi svoju karijeru, ako sam od nekoga naučio kako se to živi jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih, to je bilo od Bunjevaca. Zato Vam čestitam nacionalni dan “, rekao je načelnik Severnobačkog upravnog okruga Dragi Vučković.
Predsednica Nacionalnog saveta bunjevačke nacionalne manjine, dr Suzana Kujundžić-Ostojić osvrnula se na istorijski značaj 25.novembra 1918.godine, ulogu Bunjevaca i šta su ideje o Jugoslovenstvu donele Bunjevcima.
“Ideja Jugoslovenstva bila je ta koja nam je donela dekret 1945.godine i odluku da više kao Bunjevci nemamo prava se izjašnjavat. I evo nas u drugoj deceniji 21.vika, gde se još uvek borimo za svoja prava sa zahtivom da se dekret okarakteriše kao nedemokratski i diskriminatorni akt. Ja ovo veče mogu samo kazat, puno hvala onima koji su imali snage da prije 99 godina ove prostore dovedu di smo sad”, zaključila je dr Suzana Kujundžić-Ostojić.
Osvrnuvši se na sam značaj Zbornika “Kultura i identitet Bunjevaca”, urednik Zbornika, dr Drago Njegovan istakao je da su objavljeni radovi 36 autora, Srba, Bunjevaca i Mađara i da je razmotren istorijski tok života Bunjevaca, kulturološki aspekti njehove egzistencije.
“Pored toga, posebna pažnja je obraćena na dekret iz 1945.godine, kada je bilo zabranjeno se izjašnjvati kao Bunjevac. Posebno na to je insistirao prodesor Slobodan Orlović koji smatra da je taj dekret protivustavan i da narušava ljudska prava. Skupština AP Vojvodine bi trebalo da ga poništi bez obzira što više nije u funkciji, važno je jer taj akt spada u pravno nasleđe. Sa druge stranem ukano je na jedno od 330 godina istorije Bunjevaca.Bunjevci su na Velikoj narodnoj Skupštini bili po brojnosti drugi, odmah posle Srba. Zatim su bili Slovaci, Rusini i ostali. Što govori, naravno, i o broju Bunjevaca tada jer je na hiljadu stanovnika biran jedan poslanik.”, kaže dr Drago Njegovan.
U kulturno-umetničkom delu programa učestvovao je “Subotički tamburaški orkestar” i vokalna solistkinja Zorana Iđuški iz Sombora.
