Вече посвећено Дијани Обексер Будисављевић

Хронологија вечери:

Вече посвећено Дијани Обексер Будисављевић почело је химном Републике Срвије - ``БОЖЕ ПРАВДЕ``.

Химну су отпјевале ``Мироносице``, женска вокална група из Суботице.

Затим је водитељ програма мр Милорад С. Кураица поздравио публику, зажелио свима срдачну добродошлицу и дао информацију да је ово још једно дружење у организацији Завичајног удружења ``Далмација`` Суботица.

Захвалио је ``што сте се одазвали у оволиком броју да заједички одамо дужну пошту племенитој и бесмртној хероини 20. вијека Дијани Обексер Будисављевић.

Вечерашњом монодрамом ``ПУ СПАС ЗА СВЕ НАС`` у извођењу Јелене Пузић, глумице из Београда желимо ``...да Дијану Будисављевић приближимо свакој кући, свакој ђачкој клупи сваком појединцу и да о Дијани све више причамо.

Прича о Дијани Будисављевић је уједно прича о људима који су у најтежим временима успели да буду људи, који су били оно што је некада најтеже – бити човек".

Позвао је присутне да минутом ћутања одају пошту племенитој и бесмртној Дијани Обексер Будисављевић.

Минут ћутања.

Потом се предсједник Управног одбора Завичајног удружења ``Далмација`` Суботица господин Шпиро Лазиница обратио пригодном бесједом.

ПОЗДРАВНИ ГОВОР ЗА ВЕЧЕ ПОСВЕЋЕНО ДИЈАНИ БУДИСАВЉАВИЋ, 18.05.2018. ГОДИНЕ

Добро вече, драги пријатељи.

Велико ми је задовољство да вас испред Завичајног удружења „Далмација“, из Суботице, као организатора ове вечерашње културне манифестације, могу поздравити и са неколико ријечи вас упознати са нашим Завичајним удружењем и са активностима које на плану културе, народних игара, пјесама и других традиционалних народних обичаја нашег завичаја, подручја Далмације, у Републици Хрватској, организује и проводи наше Завичајно удружење.

Редовне годишње активности које у свом програму рада проводи наше Завичајно удружење, односе се на организовање разних културних манифестација, посвећених знаменитим личностима из нашег завичаја: познатим књижевницима, пјесницима, народним јунацима и другим познатим личностима који потичу из нашег завичаја, те разних других, традиционалних народних обичаја и игара који су се вјековима проводили и одржавали у нашем завичају..

Тако смо у току ове године, у оквиру редовних планираних активности до сада организовали и одржали традиционални турнир у народној игри познатој под називом бришкула и трешет, затим смо организовали културно вече посвећено нашем познатом народном диплару и гуслару Обраду Милићу, затим смо одржали турнир у народној спортској игри на балоте.

Поред организовања ове вечерашње културне манифестације, наше Завичајно удружење, ове године планира организовати и одлазак на традиционални црквени народни Сабор крајишких Срба у манасртир Крушедол на Фрушкој Гори, који се организује сваке године концем маја мјесеца, затим планирамо одржати вече посвећено познатом далматинском пјеснику Сими Матавуљу, затим планирамо одржати културно вече посвећено нашем земљаку, ректору Богославског факултета у Сремским Карловцима, Милошу Паренти, затим планирамо одржати културно вече посвећено књижевном стваралаштву Весне Томић, затим планирамо одржати књижевно вече посвећено познатом далматинском пјеснику Владану Десници, затим планирамо организовати одлазак на традиционални парастос у цркву Свети Марко у Београду, поводом дана „Олује“, када је прогнано неколико стотина хиљада нашег народа из Републике Хрватске, затим планирамо одржати наше завичајно вече и обиљежити нашу крсну славу Малу Госпојину.

За све те наше културне, спортске и друге обичајне активности које проводима, неопходна нам је и подршка надлежних органа овога Града, који су и до сада показали да имају слуха за активности које у својим плановима проводи наше Завичајно удружење.

Стога користим и ову прилику да им се у име свих чланова нашег Завичајног удружења на тој подршци најтоплије захвалим.

Свима Вама желим да ово наше вечерашње дружење задржите у дугом сјећању.

У Суботици, 18. 05. 2018. године Предсједник Управног одбора

Завичајног удружења``Далмација`` Суботица:

Шпиро Лазиница

У част Дијане Обексер Будисављевић Жељана Кужет се обратила са неколико опомињујућих редова Драгана Симовића.

ВЕЛИКИ СМО КОЛИКО СЕ СЈЕЋАМО НАШИХ ВЕЛИКАНА

Заборав је страшнији од смрти!

Заборавити Некога, значи, исписати и Њега и себе из Књиге Живота.

Онај ко заборавља ближње, на концу, и самога себе заборави.

Наш српски заборав, и самозаборав, управо смо ми Срби најскупље плаћали; и још увјек плаћамо, и ко зна докле ћемо још плаћати!

Како се догодило, како је смјело да се догоди, да ми Срби заборавимо Дијану Будисављевић, која је, из усташких логора смрти, спасила дванаест хиљада српске дјеце?!

То је, зацјело, један од највећих подвига –

не само у Другом свјетском рату, већ, канда, и у двадесетом вијеку!

Који то враг, који то чорт, који то непријатељ човјечији, свагда и вазда изнова, нас Србе води стрампутицама и беспућима према забораву, према самозабораву?

Заборавити Дијану Будисављевић равно је ( у духовном смислу! ) поновном убијању оних дванаест хиљада дјетињих душа спасених из усташких логора смрти!

Ово можда сурово звучи, али је истинито!

Дијана Будисављевић је заслужила ( што и Бог зна! ), да се њезино име, златним словима, упише у Српску Књигу Живота.

``Дијани смо вечити дужници. И они којима је спасила живот, и ми који, са закашњењем, сазнајемо за њено дело, и сви будући нараштаји. Њен дужник је – није нимало претерано рећи – целокупно мирољубиво човечанство.`` Наше вечерашње дружење је само скроман дио у отплати тога дуга. ``Многи нараштаји су остали ускраћени за сазнање о Жени Храброст, о нашој Магнум Матер, а она је отпутовала на онај свет без иједног признања.Она, чије је дело`без дилеме, једна од највећих хуманитарних акција током Другог светског рата`.``

Вечерас смо се окупили да послушамо и погледамо монодраму:

``ПУ СПАС ЗА СВЕ НАС``.

Текст је на основу Дијаниних дневника урадила Нина Џувер, аутор музике јесте Матија Анђелковић, за клавиром је Соња Лукић, продуцент је Наташа Новаковић, а монодраму ће извести глумица из Београда Јелена Пузић

Пу спас за све нас

Монодрама по мотивима Дневника Диане Будисављевић

I сцена

Радна соба у кући Будисављевића. Химна Хеј Словени у џез аранжману. Дијана улази.

ДИАНА: Зовем се Диана Будисављевић, рођена Обексер. Удата сам за Јулија Будисављевића. Он је хирург, ради као шеф хирургије на загребачком медицинском факултету.

Понестаје јој даха, изнервира се, почиње испочетка.

ДИАНА: Зовем се Диана Будисављевић. Рођена сам и одрасла у Инзбруку, као Диана Обексер, али после удаје за Јулија Будисављевића прелазим овде, у Загреб.

Поново јој понестане даха. Сабере се, узима дах и креће.

ДИАНА: Моја шваља је Словенка. Од ње сам сазнала за помоћ коју овдашњи Словенци пружају избеглицама са словеначких подручја која су заузели Немци. Моја кројачица је Јеврејка. Неколико пута ми је приповедала о великој акцији помоћи коју је Јеврејска опшина наменила својим члановима у концентрационим логорима. За прогоњене припаднике православне вере није у Загребу постојала никаква акција помоћи. Уз помоћ мога мужа Јулија и ћерки, уз помоћ доктора Бреслера, сестре Хабазин, др Видаковића и других покренута је Акција. Она је била моја идеја и ја сносим пуну одговорност за њу.

Разбрајање: 5-10-15-20-25-30-35-40-45-50!

Диана претура по картотеци, изнова и изнова је слаже. Као да чита са листа, без грешке побраја децу.

ДИАНА: Шпањић Владо и Живко- послани су у Загреб или Јастребарско.

Бабић Милка наводно послата у Сисак.

Бабић Милан, рођен 1939. године, умро је у Сиску 10. 9. 1942. године под бр. 3180 Сисачке картотеке.

Шпањић Бранка бр. 2748. Сисачке картотеке, упућена је у Сисак у болницу у години 1942.

Живковић Милутин дошао је 15. 11. 1942. године из Марибора у Завод за глувонеме. Даљи подаци непознати.

Мачкић Богдан колонизован је Каритасом у и налази се код Фрање Сајковића, Кашина.

ДИАНА:(Јулију) У логору се налазе жене са децом, врло лоше смештене, на голом поду, без покривача и топле одеће, без најпотребнијег. Нужно је да се нађу људи који ће преузети бригу за њих. Не, не намеравам да организујем такву врсту помоћи. Не, не, па ја никада нисам тако нешто радила, нисам чак била ни члан неке организације која се тиме или било чим сличним бавила. Ја нисам прикладна особа за такав посао. Али свакако спремна сам давати прилоге за прогоњене!

Ипак ако тако сви размишљају шта ће бити са људима у логорима?

ДИАНА(Озни):Једна од првих сарадњи које сам успоставила била је са познаником мога мужа, архитектом Марком Видаковићем. Он је одмах пристао и поделили смо се тако да благајна буде код мене, али да он има кључ. Одмах смо успоставили сарадњу са Јеврејском општином која нам је достављала листе заточеница. Замисао је била да правимо пакете које ћемо им слати. Међу преплашеним православцима се прочуло да је могуће пружити помоћ и невероватном брзином је започело прикупљање одеће и осталих средстава.

6. новембар 1941. године био је за све нас срећан дан. Предали смо 14 великих бала ушивених у вреће за сламу. Сутрадан смо предали још 7 појединачних пакета у великим папирнатим врећама, а у наредна два дана још 11 бала и 3 појединачна пакета.

Ништа од ових ствари никада није завршило у логору.

ДИАНА(Јулију): Причала сам са неким људима који су лекари исто као и ти и закључили смо да је најбоље једном недељно ићи у логор и делити сендвиче. Е сада, за то ми треба дозвола. Успела сам да будем примљена код министра Артуковића. Он наравно није компетентан за оно што мени треба. Па да, изгледа да стварно тражим немогуће. Тражим помоћи гладнима, заробљенима на правди Бога. Овакву дозволу може ми издати само шеф Секретаријата за јавни ред и сигурност Еуген Дидо Кватерник. Мени тамо неће дозволити да будем примљена. Али Артуковић је дао обећање да ће ми помоћи. Пре него што сам отишла, питам га, да ли је мој рад за интерниране особе уопште дозвољен. Јесте и у томе ме ни једна инстанца не може правити проблем.

ДИАНА(Озни): Та усмена дозвола била је оно на чему сам у будућности градила своју акцију.

Као живи свједок страдања људи у усташким логорима смрти у Другом свјетском рату вечерас је с нама и господин Милан Почуча.

Милан је из Дивосела поред Госпића, а живот га је донио у Бачку Тополу, гдје сада живи.

Господин Почуча је у Другом свјетком рату прошао и ево остао жив осам усташких логора смрти: Јадовно, Лоборград, Јасеновац...

ИН МЕМОРИАМ - Селу којег више нема

Било давно -тамо негдје, у сред Лике, ко на длану

Чудно село ко из бајке

Било му је чудно име -тако неко…Дивосело

Као ћилим шареница, мало гаја мало бара

Пуно врела и Врелина – и ракита и вриштина….

Ко са слике да је сашло

У то доба дично село – пуно цике прела сјела…

Лијепих цура и дичака – пуно свега….

Блага, сијена…

Испод личког плавог неба, куд се дјело

Шта га снађе, куд нестаде

Зна ли неко – гдје је село Дивосело

На простору гдје је било само шума и тишина,

а путељци и путаци сви зарасли….

Куд се нестаде ово село

Не чују се клепке, звона, мук говеда топот стада

Жубор воде преко клада…

Ни чобани са ливада

Нит` се чује одјек бата, звекет ланца или синџира

Цика коса кроз чипуљу …

Нити пјесма преко бара

Не том давно, у зло доба, црно сјеме, црни скути

Црне ризе са камама, црну свит заиграше…

Паљевином и јамама

Нешто Душа – изгубљењих… у немоћи… у незнању

У невријеме – ка Истоку…

Упути се у надању

У ваздуху смрзнут оста… лелек, врисак, вапај, очај…

Радост преста постојати…

Која ли ће божија уста село гробље опојати

У срцима оних Душа – живи нешто чудно свјетло

Успомене и сјећања на некдање

Дивосело

Аутор: Милан Почуча

При самом крају вечерашњег дружења захваљујемо Граду Суботица, генералном спонзору вечерашњем дружења и Фонду за пружање помоћи избјеглим лицима из Новог Сада на подршци у реализацији наших програмских активности.

Како и доликује свима који су заслужили додјељене су и пригодне захвалнице. Молимо нашег предсједника господина Шпиру Лазиницу да их и уручи.

Јелена Пузић,
Богдан Лабан,
Милан Почуча,
Душко Ћутило,
Драгомир Лалић,
``Мироносице``,
Мирослава Бабић,
Јована Јокановић,
Наташа Новаковић,
Божана Гагић,
Нина Џувер,
Матија Анђелковић и
Соња Лукић.

На самом крају дате су и двије информације.

Завичајно удружење ``Далмација`` Суботица 26. маја 2018. организује једнодневни излет у манастир Крушедол, гдје се одржава већ традиционална манифестација ``Крушедолска звона`` и након завршетка програма, у повратку, посјету манастирима у Врдник и Јазак. Превоз аутобусом бесплатан, Још има неколико слободних мјеста. Пријаве и детаљне информације на 065/2012474.

Завичајно удружење ``далмација`` Суботица примило је иницијативу да се Дијани Обексер абудисављевић заслужено да назив једне од познатијих улица у Суботици.

Иницијатива ће бити разматрана на првој слиједећој сједници Управног одбора и вјерујемо да ће образложени приједлог бити достављен надлежнима града Суботице, односно Комисији за промену назива улица и тргова на одлучивање.

https://www.youtube.com/watch?v=BUqDWp9d2TE&feature=share

Суботица, 18. мај, љета Господњег 2018.

Завичајно удружење ``Далмација`` Суботица:

Мр Милорад С. Кураица, секретар