Putari su „napali“ poslednjih osam kilometara deonice, nakon čega je potrebno da se izgradi još poslednji kiloemtar poveza sa graničnim prelazom Kelebija.
– Na gradilištu ipsilon kraka verovatno nikada nije bilo ovako dinamično. Oblaci prašine i peska ni ne stižu da se slegnu, jer svakog trenutka nailaze novi kamioni sa peskom ili šljunkom.
„Od ukupne dužine od 8,8 kilometara koju treba da izgradimo radovi se ne odvijaju možda samo na 500 metara“ kaže nam Zoltan Barat, šef ovog prometnog gradilišta na kojem je angažovana operativa konzorcijuma koji predvodi subotički „Voj put“.
Od kako je 2016. krenulo ponovo da se radi na 23 km dugoj obilaznici oko Subotice koja povezuje granični prelaz Kelebija sa autoputem Subotica – Beograd, i tako izmešta teško saobraćaj iz centra grada, ovo je treća, i ujedno do sada najduža deonica. Osim dužine, ovo je i složena deonica jer se rade i tri nasipa, da se premoste lokalni putevi i železnička pruga, kao i rekonstrukcija dalekovoda niskog i srednjeg napona na nekoliko lokacija.
Vrednost radova na ovoj deonici je 988,2 miliona dinara, bez PDV-a, a radovi bi trebali da budu završeni do kraja godine.
Ono što ih čini složenim je i to što je na pojedinim delovima ove deonice već i ranije izvođeni neki građevinski radovi. Ipsilon krak, odnosno obilaznica oko Subotice gradi se od 1990. godine i u prvi mah je izgrađeno 10-tak kilometara, uradio ih je upravo „Voj put“. U narednih dve i po decenije radovi su otpčinjani najmanje pet puta, ali osim izolovanih objekata i nepovezanih asfaltiranih delova, obilaznica je bila gradilište kojem se nije nazirao kraj završetku radova.
Od 2016. godine izgrađeno je oko šest kilometara puta i dva kružna toka. Zoltan Barat kaže da trenutno na ovim osam kilometara imaju bar četiri faze radova.
„Imamo deonicu od 1,5 kilometra na kojoj su naneta sva tri završna sloja asfalta, imamo deo od 1,4 kilometara sa dva završna sloja, trasa je u dužini od 1,6 kilometra pod peskom ili delimično pod drobljenim kamenom i još 1,5 kilometra puta gde radimo zemljane radove“ nabraja Barat. Postojeći nasipi morali su biti srušeni i novi su na nivou zaršenosti od 95, 40 i 30 odsto.
Upravo zbog ovako različitih zahteva na terenu, na trasi je svakodnevno angažovano između 50 i 60 radnika i gotovo isto toliko građevinskih mašina i kamiona. Radi se u teškim uslovima, uz buku, prašinu, i toplotu. „Mi smo građevinski radnici i navikli smo na to. Asflatiranje je najbolje kada se radi po toplom vremenu, tada se dobija najbolji kvalitet“ kaže Barat.
Dok radovi ovde napreduju ubrzanim tempom, obilaznici „nedostaje“ još nešto malo više od kilometra da bi stigla do graničnog prelaza Kelebija. Ovo je i urbanistički bio najveći problem jer je trasa, kada je planirana kao deo Koridora 10, predviđala i pomeranje graničnog prelaza Kelebija. Granični prelaz je ostao na starom mestu, i sada će trasa da prođe delom kroz državno zeljmište koje koristi Ergela „Majur“ i da se kružnim tokom poveže sa postojećim putem Edvarda Kardelja koji vodi ka graničnom prelazu.
Ministarstvo građevinarstva raspisalo je javni poziv za podnošenje ponude za radove na ovom kružnom toku i prvom kilometrau od graničnog kamena, rok je bio 27. maj, a ministarstvo, odnosno njegova komisija ima 25 dana da odredi izvođača.
Prema onome što se može videti i na sajtu grada kada je u martu ove godine ponuđen javni uvid u plan za ovu deonicu, a i prema rečima građevinaca, pred budućim izvođačima je da reše složeni kružni tok koji povezuje pet pravaca, ali i da tek trasira put kroz šumarak i kanal sa vodom koji postoji na ovm delu trase. Planeri su predvideli i da u ovom izgrađena obilaznice pređe iznad atarskog puta kako bi se sačuvala veza unutar turističkog kompleksa uz samu granicu.
