Vidimo se sutra, idem - odmahuo sam Rožiki, pri izlasku sa Ženskog štranda.
Dan je bio prelep, sunčan, bez oblaka, bustovao sam nešto D vitamina na betonskom molou i sada krenuo kući.
Negde zvoni telefon?! Još ne mogu da se naviknem na novi zvuk mobilnog - vidim Tanja iz Dvora (Restoran Dvor) - Helo Tanja reci?!
Sećaš se kada sam ti nedavno spomenula onog kuvara Gašpara iz Amerike.
Da !
E pa iznenadio nas je, pojavio se danas (16 novembra) u restoranu. Pa ako želiš da popričaš sa njim, sada je prilika?
Hoću naravno, mogu biti tamo za 15 minuta.
U redu, samo da vidim sa njim i javim ti.
Ok - već sam palio auto i kretao prema gradu.
Ubrzo je stigla potvrda susreta.
Znao sam od Tanje da je on poreklom iz našeg grada i da je otišao kao mlad čovek da se više ne vrati. Čovek je očigledno “uspeo” u životu ako kao merilo stavimo uspeh u svojoj struci, zanatu ili kako se već to zamisli. Pomislio sam da je zanimljivo pojasniti kako je to uspeo, da možda nekima mladim čitateljima bude pokazatelj u njihovoj odluci kako šta uraditi u životu. S druge strane Tanja je rekla da im je on rekao da je novcem koji je dobio od Donalda Trampa napravio - kupio svoj prvi restoran, to mi je bilo zanimljivo, sa obzirom na sve šta se dešava-lo sa nekada najjačim čovekom Amerike - ušao sam, sedeo je leđima okrenut za stolom sa vlasnicima restorana Tanjom i Goranom.
Ja sam Nikola
Gašpar - Vitak, proćelav, gospodin sa sedom kosom, malo mršav u licu, sa blagim prijateljskim pogledom. Broj godina se polako ali sigurno probija kroz bore na licu.
Ići ćemo redom - započeo sam razgovor - Gašpar ?
Stantić.
Eh, Gašpare, pošto sam dobio indormaciju ovde od Tanje i Gorana, da ste Subotičanin i da vodite restoran u Americi, da mi kažete kako je počela ta avantura koja vas je odvela do Amerike?
Ja sam rođen ovde i bio sam tu do moje četrnaeste godine, do 1956 godine, kada sam otišao u Beč jer moja majka isto rođena ovde, koja je bila bunjevačko-švapskog porekla, odlučila da posle II Svetskog rata ona neće ostati ovde gde vladaju komunisti. Tako da sam ja posle škole otišao sa njom u Beč i tamo završio školovanje i položio majstorski ispit iz kulinarstva i sa dvadesetak godina sam sam otišao prvo u Nemačku i radio u jednom restoranu koji je imao tri Mišelinove zvezdice. Potom sam u Amsterdamu radio u hotelu Hilton, kao zamenik šefa kuhinje…
Samo ga pozdravite - prekinuo sam razgovor gledavši u gosta koji se pojavio iza njega, koji je čekao pogodan trenutak da se pozdravi - pristigao je još jedan “šef”, Saša Milanković, poznati kuvar u našem okruženju.
Rukovali su se.
Mi se vidimo svaki dan - objasni mi Milanković, šef kuhinje kojeg sam upoznao u piceriji Denis. - i sede pored nas.
Da napravimo mali brejk, kako je krenula ta priča, ljubav prema kuhinji? - nastavih sa pitanjima.
Tu, u Subotici, kod moje tetke mnogo ljudi je dolazilo na imanje raditi i trebalo je kuhati. U ulici Matije Gupca su imali veliku kuću i ja sam uvek gledao kako se kuha. A preko puta škole je bila i jedna poslastičarnica koju su držali Makedonci i njihov sin godini dana stariji od mene je svo vreme pričao kako će on putovati po svetu. I tako je Gašpar stekao ideje o budućem životu i krenuo za svojim ciljem, biti vrhunski kuvar i videti svet. Preko Evrope do Kuvajta, Hong Konga, do Australije da bi mu pri povratku sa puta njegov prijatelj Piter, sa kime je bio na brodu, rekao u jednom trenutku - Ja ću sad da skočim u okean i otplivam za Ameriku u Majami, a ti ćeš doći za mnom. Ja sam rekao da neću, da bi za šest meseci ipak završio u Americi sa njim u Royal Caribbean-u, kruzeru, gde sam organizovao hranu za putnike na brodu. Zadatak mi je bio pripremiti meni na kruzeru za samo 5,15 $. To je zamene bio priličan šok, jer zamislite, kada dolazite iz jednog od najluksuznijih hotela na svetu, gde se pripremaju najkvalitetnija jela, gde nema budžeta, i dođete na posao u situaciju da ste ograničeni u izboru kvaliteta namirnica za pripremu hrane.
Tada me jedan prijatelj izvukao iz ovoga pozvavši me u Milvoki gde sam inače upoznao svoju ženu, norveških korena, sa kojom imam četiri ćerke. Nakon 27 godina smo se rastali, ali eto život ide dalje. Ali lepo je i ovako, imaš novac i ne brineš za sutra. Inače, ona me naučila nešto veoma važno o životu u Americi, pošto je radila u poreskoj upravi. Rekla je da slučajno nešto ne zakidam na porezu - Možeš da ubiješ čoveka, dobit ćeš zatvor, ali sa porezom se nemoj igrati.
Malo smo skrenuli sa teme ali tu smo, da nastavim…
Jednog dana moj poznanik Majkl Marko, me pozvao i rekao - Ako bi želeo da pričaš sa mnom, javi se, ima jedan projekt, Donald Tramp u Atlantik Sitiju otvara kazino, ti bi bio šef kuhinje. I ja sam prihvatio ideju - ponudu.
I tako je to bilo, svaki utorak bi mi svi, koji su radili sa novcem, seli sa Trampom za stol i razgovarili po sat ipo vremena o poslu i problemima. Tako sam ja njega upoznao. Proveo sam četiri godine “sa njim”. Sa zadnjim božićnim bonusom, od 80.000 $, koji sam dobio od njega ja sam ostvario svoj san i otvorio svoj restoran Gašpar I u Dalasu, i kasnije posle tri godine Gašpar II i ušao u izbor 100 najboljih restorana u Americi. (pogledati rezime na kraju) Inače, u kontaktu sam sa njim, čujemo se bar jednom mesečno preko instagrama.
Da ja malo skratim priču koja je preduga i sa mnogo detalja koji mogu biti zamorni čitaocu. Gašpar je dobio ponudu od jednog američkog milionera da radi u njegovom hotelu, da bi mu kasnije, posle dve godine na mestu šefa kuhinje, ponudio da bude ortak u poslu sa hotelom 25%, što je Gašpar naravno prihvatio.
Da se vratimo mi u sadašnjost, u aktuelno stanje pandemije - Kako je bilo za vreme korone sa hotelom?
Nismo radili osam meseci, ali ja nisam imo troškove, vlasnik je to bio pokrio. Rekao mi je Gašpar ja neću ništa od tebe, ja ću to platiti. Pitao je da li ću se vratiti a ja sam rekao, pošto sam sada skoro osamdeset godina, da neću više kuhati. Prodat ćemo taj hotel sigurno. Preostao mi je još jedan posao, a to je da jedno dva ili tri puta idem godišnje u Kuvajt gde radim na konsaltingu.
Kako vi vidite to što se desilo sa Trampom?
Republikanci su prava Amerika, konzervativci, biznis, novci... Dok su Demokrati ti liberali koji hoće da ruše Ameriku, hoće promeniti sve.
A kako je vam izgledao taj “napad” na Senat?
To je jedna velika tragedija za demokratiju za celi narod Amerike, sramota. Nešto što se ne bi smelo dogoditi u Americi. To je napad na temeljna načela Ustava Amerike.
Tramp je onaj pravi Amerikanac, republikanac - biznis, on nije političar, on je prodrmao sve tamo u Wašingtonu, koji ništa nisu radili. Spavali su.
Inače Amerika, način života u njoj, mi je omogućio sve.
Dobro vi ste imali cilj i teško ste radili, ali radili ste posao koji ste voleli i uspeli ste.
Ja sam mogao ostati ovde, ali ja sam išao dalje da bi to ostvario za svoju buduću familiju. Ovde ne bih mogao to ostvariti. Niko i ništa, došao iz Subotice u Ameriku, počeo raditi i stvorio što sam stvorio. U Americi postoji prilika, šansa, da uspete u životu ako želite.
Da zaključimo - koji su preduslovi za uspeh u Americi?
Prvo i prvo se morati odlučiti da nešto želite ostvariti. Imati cilj. Ne možete lutati kao brod bez kapetana po okeanu života.
Sledeće, kada odlučiš da ćeš nešto raditi onda nije bitno koliko ćeš sati moraš raditi, samo da dođeš do cilja.
Ima ljudi koji su došli tamo postali su siromašniji nego što su bili ovde. Oni misle da ih čekaju tamo da ima sve spremno na stolici i da samo uzmu.
Demokracija nije za svakoga. Demokracija je sloboda, sloboda govora, reči, da možeš reći što želiš! Ovde to nije bilo moguće. Reći da ovde nije dobro, ti bi išao u zatvor, možda ne sada, ali za vreme Jugoslavije, Tita, ti bi nestao, sigurno.
Da li vi naslućujete da će ljudi u ovoj takozvanoj pandemiji izgubiti neka svoja prava?
Ha, to se može dogoditi. Neke stvari su namerno uradili. Ja mislim da su postigli dve stvari. Da nas kontroliraju i da živimo u strahu. Medijski su to perfektno uradili. Ja sam došao ovde i... Gde mi je maska! Strah!
Ne znam šta će biti dalje.
Mislim da će se forma, funkcionisanja, države promeniti, institucija države će se promeniti, ništa nije večno. Doći će do promena, ali ne na bolje, nego na lošije. Jedino crkva je ostala ista dve hiljade godina, ali i ona se mora menjati. Eto Papina izjava oko toga da ne priznaje homoseksualce, po mom mišljenju nije u redu. Ako gledamo da smo svi isti kao deca od Boga, onda taj stav nije u redu. A da li je to on rekao, mislim da je to bilo u Budimpešti, nisam siguran.
Ni ne možete. Više ne možemo da verujemo nikakvom izvoru informacija. Samo možda ako lično razgovarate sa čovekom. Došlo je do toga da se svaka informacija može dovesti u pitanje ili joj se potpuno izvrni smisao za 180 stepeni, u zavisnosti kako treba da posluži nekome da opravda neki stav ili delovanje. Neki dan je dnevni list Politika prenela da se Wašington post izvinio svojim čitaocima zbog lažnih navoda koje donosio u korist Hilari Klinton svojevremeno u njenoj kampanji protiv Trampa.
Čut ćemo se, hvala vam na razgovoru.
Eto, Tanja, još jedan poznati Subotičanin se pojavio u restoranu Dvor, a našao vas je preko interneta tako što je počeo lajkovati vaše fotografije i Meni, zar ne!
Nema više života (uspeha) bez interneta…
Tanja je požurila, mobilni zvoni, narudžba...
****
Gaspar Stantic Resume
Gaspar Stantic a native of Vienna, Austria embraced his love for cooking from his Aunts in Austria. Gaspar was exposed to the beauty of fresh garden crops, wild game, and orchard fruits from the family’s farm. At the age of 14 years old, Gaspar was determined to become a Chef. He bicycled to Vienna, Austria to visit the culinary school where he would later receive his master training and eventual graduate as a Master Chef.
Chef Stantic has had an international career over the past fifty years. He has held Executive Chef titles for first-class hotels and restaurants in France, Austria, Germany, Holland, Japan, Hong Kong, Morocco, Switzerland, Egypt, Sudan, Kuwait and the United States. These restaurants include La Napoule, Oasis Restaurant with Chef Luis Outhier (Michelin Three-Star), Executive Chef at The Peninsula in Hong Kong, and Executive Chef of the The Helmsley Palace in New York City, as well as The St. Regis Hotel. From his travels through life, Chef Gaspar speaks Croatian, Hungarian, German, and English.
Resume
1972- 1974 Peninsula Hotel- Cooked for Queen of England in Hong Kong
1975- Cooked for the Majesty of England in Kuwait two times, at her request.
1988- Member of USA Culinary Olympic Team, frank Ford Germany
1995- Consulting Chef to Luxury Hotels in The United States of America
From 1987 until 2012, Chef Gaspar owned and operated numerous restaurants throughout Dallas, TX.
2013- Executive Chef of The Copper Beach Inn- Ivory ton, Connecticut
2013- Present- Acted as the Corporate Chef for Copper Beach Inn & Water’s Edge Resort and Spa
Awards & Honors
Published Books:
- Gypsy Cook Book with Otto Von Habsburg
- Muffins
- Moderns Hungarian Cuisine
- Hungarian Pastries
- Only from Potatoes
- New Austrian - Hungarian Cuisine
- With the most recent book published 2017, Smoked Meats from Toalmas
- Chef Gaspar is the winner of 26 First Prizes and Grand Prizes at various food shows throughout the world.
- Gold Medals received from 1968, 1972, and 1984 Culinary Olympic competitions in Frankfurt, Germany
- 1977 World Culinary Exhibition in Basel, Switzerland where he received a Gold
- 195 Honored as Chef of the Year by The Swiss Culinary Federation in New York
- Received medals from both German and Yugoslavian Culinary associations and was awarded amongst the highest medal for international cooking, The Bilten by The Yugoslavian Government
- 1986 Gaspar was received as a member to the Chaine des Rotisseurs Gourmet Society
- 1991 Zagat Survey, a leading national gourmet guide, ranked Gaspar’s restaurant first place for New American Cuisine
- 1992 Zagat survey listed Gaspar’s as one of America’s Top Restaurant, ranked 28
