Bleja i landaranje su dve omiljene uzrečice mladih ljudi u komunikaciji. Šta se u osnovi bleje i landaranja krije. Krije se klošarenje, alkoholizam i narkomanija. Najgore od svega što su bleja i landaranje kod mladih postali svakodnevnica. Zašto je to tako? Kakva je budućnost mladih?
Svi smo mi kao živa bića biodiverzitet. Svaka jedinka je zasebna priča. Činjenica je da u vaspitavanju dece ključnu ulogu imaju roditelji, mada u današnjem vremenu roditelji se nemoćni da se odupru vaspitanju i odnosima ulice, društva, obrazovanja, zdravstva, policije, zajednice u celini. Umesto da budu razvojni resurs mladi su postal marginalizovana grupa u ključnim državnim strategijama.
A da li mladi sami mogu menjati svoju poziciju u društvu? Sigurno da. Mladi bi trebali da imaju osećaj za dobro i zlo, lepo i ružno, opasno i bezbedno. To nam je od boga dato svima. Mogli bi da obrate pažnju na roditelje svoje, na njihove strahove i zabrinutost, da pomognu, da svojim lepim ponašanjem pomognu sebi, roditeljima i društvu u celini. Jer u jednoj porodici bez participacije svih njenih članova shodno uzrastu, vaspitanju i ponašanju nema održivosti i budućnosti.
Zašto sve ovo. Želo sam da skrenem pažnju mladima da i oni mogu da menjaju stvari na bolje, da ukažem na njihovu odgovornost za svoje postupke, izbore koje prave u životu. Jer i sav napor roditelja i zajednice pada u vodu ako svojim činjenjem mladi ugrožavaju sopstveni život i porodicu kao osnovnu ćeilju društva.
Slobodan Martinović Master političkih nauka
Centar za istraživanje u politici Argument
www.bitovik.org.rs
