ELLA FITZGERALD sa pesmom Summertime / and the livin' is easy, fish are jumpin' and the cotton is high / me je asocirala na nekadašnje robove, berače pamuka na jugu SAD dok se nije zaratilo sa Severom. Robovi su bili vrlo lepo tretirani – barem na filmu pa se sticao utisak o jednom idiličnom, laganom i harmoničnom životu.
Istorija se ponavlja ali u jednom, nešto surovijem obliku. Radnici berači malina iz „bogate Vojvodine“ idu u centralnu Srbiju kao najamna radna snaga koja je prinuđena zarad vunenih vremena da se bori za golu egzistenciju. Ima i onih koji žele zaraditi novac zbog nekog putovanja, otplate kredita ili već nekog prilično prizemnog razloga. Nije lako, kažu da se radi deset sati koje se plaća oko 2000 din sat. Još se radi dva-tri sata po nahođenju gazde: košenje trave, čupanje korova ili već nekog posla tipičnog za selo. Dobija se doručak, ručak, večera i spavanje. Ko ima sreće da naleti na dobrog gazdu, taj se vraća i iduće godine ili produži još koji mesec da radi kao fizički radnik. Ima se internet i živi u kući kao član porodice. Fizički je ipak teško za noge. Postoji levi i desni red pa se tokom berbe menjaju strane da bi noge bile što ravnomernije opterećene. Izdanci od malina „lastari“ ili seku ili planiraju. Svaka kuća ima u ostavštini svoju specifičnost kako se eksploatišu i održavaju malinjaci. Žene se ne mešaju u posao. One su samo domaćice koje rađaju, odgajaju decu i rade u kući. Ti kućni poslovi znaju biti surovo teški. Počinju da kuvaju oko tri ujutro da bi radnici na terenu imali na vreme obroke.
U Srbiji ima oko 15000 hektara pod malinama. Npr. U Arilju boravi oko 20.000 nadničara berača u sezoni. Nadnica oko 2000 dinara. Potencijalni rod je od 80.000 – 100.000 tona. Otkupna cena je 180 – 200 din. Cena novog kvalitetnog zasada iznosi oko 14.000 € . Maksimalni prinos po hektaru je 30 tona. Izvozi se u EU i SAD. Najveći konkurenti u poslu su im Čile i Kina.
Svaka četvrta kuća ima hladnjaču pa se može tempirati vreme prodaje malina i višanja. U jednu gajbu stane oko 2,5 kg malina. Prodaje se kupcima koji kupuju na tone. Sezona branja malina je od polovine juna do kraja jula zavisno od položaja zemljišta i nadmorske visine. Većina su jake gazde koji se drže nepisanog pravila o ponašanju prema stalnim i sezonskim radnicima. Tamo se svi znaju pa dobra ili loša vest brzo putuje još prije dolaska radnika povratnika. Gazde se poštuju između sebe a i lažu ko je koliko ubrao. Istina izađe na videlo kada se maline predaju u hladnjaču. Tajna ostaje kod onih koji imaju vlastite hladnjače.
Iznenađujuće je koliko bogatstva leži na tim seoskim gazdinstvima. Kuće se grade na jedan do dva sprata a ispod je obavezno veliki podrum za vino, rakiju i sir u zavidnim količinama. Bogato. Svi imaju po neki deo šume koju seku po želji ( možda ipak planski). Gazde koje su zadovoljne radnom snagom, redovno isplaćuju svoje najamnike a oni koji slabo rade, budu isplaćeni za taj dan i dobiju šut kartu.
Radne snage ima da biraš. Domaćini žive život bez velike pompe i reklame. Prave novac tiho, zapošljavaju ljude i uglavnom su „decentni“ biznismeni. Razlikuju se od korporativnih jahača radničke klase po tome što najveća većina poštuje i redovno plaća radnike. Sa radnicima zajedno radi celo domaćinstvo koje angažuje uglavnom 5-6 berača. Oni sa 15 i više berača su već velike gazde. Zemlja je planinska pa je nakošena što donekle olakšava rad jer se ponešto može raditi i sedeći.
Gazde kod kojih još nije sazrelo za branje a imaju svoje radnike, nalaze im privremeni posao kod komšija da radnici ne gube dan a da se ne plati. Tako skupljeni radici u privremenoj grupi se prepoznaju po imenu gazde koji im je glavni poslodavac. Ima tu dugogodišnjih odnosa i sporazuma sa gazdam. Bosanci su posebno poznati po pesmi nakon posla – sve se ori. Bude tu i suza na rastanku, kada je berba završena. Domaćini se opraštaju sa radnicima kao da su rod rođeni.
Subotica 10.07.2016.
Đorđe Branisavljević
