Željko Kujundžić

U domaćinstvu Pere Kujundžića, ali i njegovih sinova Željka i Josipa, ustaje se u pet časova izjutra. Uz prvu kafu već se okupljaju prijatelji, komšije i radnici. Pregleda se mehanizacija, dogovara plan za taj dan i dva sta kasnije već se pale kombajni i počinje posao koji neće stati do duboko u mrak. Ječam, uljana repica, pšenica sve je to sad zaklasalo, zrno je suvo i zrelo i treba ga pokupiti sa njiv. To je trenutno najvažniji ratarski posao, od njega bezmalo zavisi opstanak poljoprivrednih gazdinstava. Zato ratari gledaju u nebo, u strahu da ne naiđe letnja oluja koja će potući suve i lagane stabljike pšenice, ali i sa istom zebnjom gledaju na kapiju gazdinstva čekajući da ugledaju kombajn porodice Kujundžić. Kada pet metara široki zubci krenu da "briju" pšenicu...